Istraživanje koje je obuhvatilo više od šest hiljada najbogatijih i najuticajnijih ljudi na svetu pokazuje da je devet odsto njih studiralo na Univerzitetu Harvard.
Ove i druge, za mnoge iznenađujuće podatke, izneli su dvojica ekonomista nakon sprovedenog istraživanja tokom 2024. Istraživanje je izvedeno sa ciljem da se dođe do podataka gde su pripadnici „globalne elite“ pohađali fakultet (tačnije, njih 6141).
Rezultati pokazuju da nekolicina odabranih akademskih institucija obrazuje najmoćnije i najuticajnije ljude.
Gde studiraju?
Rikardo J. Salas Dijaz je predavač na Dartmutu, a Kevin Jang na Univerzitetu Masačusets. Zajedno su sastavili listu svetskih milijardera, nacionalnih političkih lidera, direktora 150 najvećih kompanija, rukovodilaca međunarodnih organizacija i direktora vodećih instituta, fondacija i nevladinih organizacija. Potom su detaljno proučili biografije ovih pojedinaca sa jednostavnim pitanjem:
Gde su stekli svoje fakultetsko obrazovanje?
Salas Dijaz i Jang su otkrili da „globalna elita uglavnom pohađa univerzitete u svojim matičnim zemljama. Na primer, 92 odsto američke elite studiralo je u SAD, dok je 85 odsto francuske elite bilo obrazovano u Francuskoj, i tako dalje.
Kada bi mladi pripadnici elite odlazili u inostranstvo na studije, najčešće su birali Ujedinjeno Kraljevstvo ili Sjedinjene Američke Države.
Najupadljiviji rezultat istraživanja je da globalna elita pohađa relativno mali broj prestižnih institucija. Gotovo jedan od pet pripadnika elite studirao je na jednom od univerziteta iz prestižne američke Ivy League grupe. Među najistaknutijim institucijama bili su Univerzitet Kalifornije u Berkliju, Univerzitet u Čikagu, Masačusetski tehnološki institut (MIT), Jejl, Kolumbija, Oksford, Univerzitet Pensilvanije i Stenford.
Na Harvard
Međutim, sve ove institucije blede u poređenju sa Univerzitetom Harvard. Gotovo jedan od deset pripadnika globalne elite prošao je kroz Harvardov kampus na svom putu ka moći. Među američkom elitom, čak 16 odsto steklo je diplomu upravo na Harvardu.
Čak 41 direktor kompanija sa Fortune 500 liste u 2022. godini bio je diplomac Harvarda.
Osam od 45 američkih predsednika takođe su stekli diplome Harvarda.
Ova očigledna neravnoteža više ukazuje na aristokratiju nego na meritokratiju (vođstvo koje je zasnovano na zaslugama, talentima ili veštinama). Kako autori studije primećuju, obrazovanje na elitnim univerzitetima služi kao jednostavan filter za zapošljavanje, poslovne prilike i društvene mreže elite. Prestižne institucije ističu svoju reputaciju i promovišu poznate bivše studente. Pohađanje takvog univerziteta donosi određenu „karmu“ uspeha – onaj ko je primljen u takvu ekskluzivnu akademsku zajednicu prihvata se kao osoba vredna elitnog statusa.
Iz radničke klase
„Ovakav sistem koristi i akademskim institucijama i njihovim studentima. Pripadnici globalne elite žele da njihova deca pohađaju Harvard, Pensilvanijski univerzitet ili MIT, potpuno svesni ugleda i prilika koje ta institucija otvara. Zbog toga su neki bogati roditelji pribegavali ilegalnim sredstvima kako bi osigurali prijem svoje dece na prestižne univerzitete.
Istovremeno, administratori ovih univerziteta teže proširenju liste uticajnih i cenjenih diplomaca, znajući da su deca elite nesrazmerno sklonija tome da i sama postanu elita.
Nedavna studija pokazala je da su kandidati iz porodica koje spadaju u jedan odsto najbogatijih čak za 55 odsto češće primani na elitne univerzitete u poređenju sa kandidatima iz radničke klase, čak i kada su imali identične rezultate na testovima“ pišu Salaz Dijaz i Jang.
Nalazi istraživanja „potvrđuju ideju da su globalne elite društvena grupa sa značajnom koncentracijom akademskog prestiža u svojoj prošlosti“, dodali su autori istraživanja.
Nije od boga već od Harvarda
„Nema sumnje da mnogi administratori, profesori i studenti elitnih univerziteta poput Harvarda vole da misle kako meritokratija odlučuje o uspehu unutar njihovih cenjenih institucija. Međutim, stvarnost, kako nagoveštava ovo istraživanje, jeste da elitne akademske institucije daju legitimitet konceptu modernih „plemića“. Veći deo sveta danas razume da bogovi ne dodeljuju vladarima božansko pravo na vlast. Današnje globalne elite nisu izabrane od boga. One su krunisane na Harvardu“ u jednom od komentara na objavljene podatke ovakvog istraživanja objavio je naučni novinar Ros Pomeroj.
