Emocionalna inteligencija je tokom poslednje dve-tri decenije postala veoma popularan termin, naročito od kada je Danijel Goleman napisao sada već legendarnu knjigu pod nazivom „Emocionalna inteligencija“. O njoj se dosta piše, tema je različitih radionica i treninga, ali je utisak da, pre svega u korporativnom svetu, ne postoji jasno razumevanje njezinog značaja
Zašto je tako? Ona se bavi emocijama, a koga briga za emocije zaposlenih i njihovu emocionalnu inteligenciju? Kakve veze emocije mogu imati sa uspehom na poslu? Odgovor je jednostavan ‒ imaju velike veze, mnogo veće nego što nam se na prvi pogled može učiniti. Emocije imaju moć, a samo osoba koja je emocionalno inteligentna može tu moć da adekvatno iskoristi. U ovom tekstu bavićemo se time šta je emocionalna inteligencija, zbog čega je važna za uspeh u poslu i kako možemo da je unapredimo. Nadamo se da ćemo barem malo doprineti vašem putu ka boljem razumevanju ove značajne teme.
Šta je i zbog čega je važna emocionalna inteligencija?
Zašto za uspeh u poslu i životu nije dovoljno imati visok IQ? Zašto nije dovoljno samo završiti dobar fakultet?
Koliko ste puta sreli briljantne ljude, koji su i sebi i drugima napravili problem zato što nisu umeli da kontrolišu svoje emocije i svoje ponašanje, zato što nisu umeli da se povežu sa drugim ljudima, zato što nisu bili svesni svojih mana, svog ponašanja i utiska koji ostavljaju na druge ljude.
Nije dovoljno da smo „samo“ inteligentni i da završimo dobre škole. Nije dovoljno jer ne živimo u vakumu, već sa drugim ljudima, a da bismo imali dobre odnose sa ljudima, moramo imati i dobar odnos sa sobom samima. Tu leži značaj emocionalne inteligencije.
Emocionalna inteligencija utiče na to koliko dobro upravljamo svojim emocijama. Koliko dobro se nosimo sa stresom. Ona utiče na to koliko smo empatični, ali i koliko imamo samopouzdanja i optimizma. Ona, više nego bilo šta drugo, utiče na to kakav je kvalitet našeg života, koliko smo u kontaktu sa našim emocijama, ali i sa emocijama drugih ljudi. Ona može da nas vine do neslućenih visina, ali ako je nemamo može da nas slomi.
Školski rečeno emocionalnu inteligenciju predstavlja sklop više sposobnosti : sposobnost samosvesnosti, samokontrole, samouverenost i sposobnost empatije.
Emocionalno inteligentni ljudi su dopadljiviji ljudi, lakše uspostavljaju kontakt i saradnju sa drugim ljudima. U prilog tome govore i nalazi nobelovca i psihologa Daniel Kahneman-a koji je utvrdio da će ljudi radije imati posla sa nekim ko im se sviđa i u koga imaju poverenja, čak i ako manje dopadljiva osoba nudi bolji proizvod i to po nižoj ceni. Emocionalna inteligencija je ono što nas čini ljudima, ali i ono što nam pomaže da budemo jedno sa drugim ljudima.
Za razliku od IQ-a, okružuje nas mnoštvo dokaza da je visoka emocionalna inteligencija preduslov za uspeh, kako na privatnom tako i na poslovnom planu. Emocionalno inteligentna osoba neće se lako zbuniti, retko žali za svojim odlukama ili postupcima i vrlo dobro se nosi sa stresom. Ona prihvata izazove i ne slama se pod pritiskom, samosvesna je, ali ima i visoko samopouzdanje i svesna je svojih vrednosti. Uglavnom je zdravija i više zadovoljna životom.
Brojna su istraživanja koja potvrđuju njen značaj. Na primer, u jednom istraživanju dobijeni su rezultati da su se nakon odgledanog filma (koji je u sebi imao određene uznemirujuće sadržaje) lakše „oporavili“ pojedinci koji su bili svesni emocija koje su doživeli. Brojni stručnjaci smatraju da IQ nije dobar prediktor uspeha na poslu, tako da raspon njegove važnosti ide od 25% do samo 4%. Uticaj jedne od komponenti emocionalne inteligencije (optimizma) na uspeh u radu prodavaca životnog osiguranja u Met Life-u je značajan – optimistični prodavci su za 37% bili uspešniji od svojih pesimističnih kolega.
Sposobnost upravljanja emocijama i nošenja sa stresom su još jedan aspekt emocionalne inteligencije koji je veoma važan za uspeh na poslu. U istraživanju koje je obavljeno sa menadžerima prodavnica jednom maloprodajnog lanca rezultati su pokazali da je veština upravljanja stresom direktno povezana sa profitom, prodaji po kvadratnom metru i prodaji po saradniku.
Kako unaprediti emocionalnu inteligenciju?
Ono što je dobro u vezi sa emocionalnom inteligencijom jeste da uvek možemo da je unapredimo, pod uslovom da to želimo. U nastavku teksta možete naći nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da unapredite vašu emocionalnu inteligenciju.
1. Životno iskustvo
Samo po sebi životno iskustvo nije dovoljno za unapređenje emocionalne inteligencije ako nismo spremni da učimo pre svega na svojim greškama. Iskustvo samo po sebi nije garant ničega jer su ljudi spremni da budu slepi za svoje greške, slepi za mogućnost promene, slepi za uviđanje sopstvene odgovornosti. Ali, ako učimo na svojim greškama i prestajemo da ih ponavljamo, ako se svesno menjamo, onda to iskustvo doprinosi našem rastu i razvoju.
2. Razvoj samosvesnosti
Samosvesnost je jedan od ključeva emocionalne inteligencije. Biti samosvestan znači jasno i precizno poznavati sebe. Samosvesnost obuhvata svesnost o svojim snagama i slabostima, vrednostima i uverenjima. Ono podrazumeva i svesnost o sopstvenim emocijama kao i mogućnost predviđanja sopstvenih emocionalnih reakcija na različite situacije. Samosvesna osoba skoro nikada nije iznenađena svojim emocionalnim reakcijama. Samosvesnost takođe omogućava da utvrdimo i okidače emocionalnih reakcija.
Autorka Taša Jurik, u svojoj knjizi pod nazivom „Insight“ (Uvid) zastupa tezu da postoje dva aspekta samosvesnosti – unutrašnja i spoljašnja samosvesnost. Unutrašnja samosvesnost se odnosi na našu sposobnost da „jasno“ vidimo sebe. To je razumevanje naših ličnih vrednosti, težnja, motiva, obrazaca ponašanja, reakcija i našeg uticaja na druge. Spoljašnja samosvesnost je nešto sasvim drugačije od unutrašnje, to je sposobnost da shvatimo kako nas drugi ljudi vide i doživljavaju. Taša u svojoj knjizi navodi i sledeće podatke koji govore u prilog značaja samosvesnosti: „Ljudi koji poznaju sebe, ali su i svesni toga kako ih drugi vide, srećniji su. Donose pametnije odluke. Imaju bolje odnose sa drugim ljudima, kako na poslu, tako i u privatnom životu. Oni su pametniji, bolji studenti koji biraju bolje karijere. Kreativniji su, imaju više samopouzdanja i bolji su u komunikaciji. Manje su agresivni i manje su šanse da će lagati, varati i krasti. Bolji su na posu i češće bivaju unapređeni. Kao lideri, oni su efikasniji, a njihovi saradnici imaju više entuzijazma. Kompanije koje vode su profitabilnije.“
3.Trening, psihološko savetovanje, psihoterapija i coaching
Trening na temu emocionalne inteligencije ili emocionalne pismenosti nam može ukazati na to šta sve možemo unaprediti, a na njemu možemo dobiti i praktične savete u vezi sa tim kako da ostvarimo željenu promenu. Psihološko savetovanje, psihoterapija i coaching mogu biti još efikasniji načini za unapređenje Emocionalne inteligencije jer se možemo na „dublji“način baviti sobom i svojim razvojem.
4. Otvorenost ka fidbeku
Većina ljudi kao da ima slepu mrlju u vezi sa nekim svojim osobinama, bilo dobrim ili lošim. Fidbek koji možemo dobiti od ljudi koji nas dobro poznaju može nam pomoći da saznamo ono čega nismo svesni u vezi sa nama samim. Veoma je važno da što više toga o sebi osvestimo, jer ono čega nismo svesni ne možemo kontrolisati već to kontroliše nas.
5. Učenje na tuđim greškama
Bilo bi dobro da u životu ne moramo baš svaku grešku mi sami napraviti i na njoj učiti, već i da možemo učiti na greškama drugih ljudi. Naravno, mnogo je efektnije kada učimo na svojim greškama jer nas tada najviše boli, ali učeći na tuđim greškama, izbeći ćemo taj bol, a i uštedećemo vreme za pravljenje tih grešaka.
Vladanje sobom
Emocionalna inteligencija je vladanje sobom, svojim emocijama, svojim mislima, svojim postupcima. Kada njome ovladamo, onda smo ovladali i svojim životom.
Ona nam otkriva da nikada nije kasno i da od nas samih zavisi naš potencijal. Ako imamo volje, imaćemo i mogućnosti.
Uz pomoć emocionalne inteligencije naš put je otvoren, a gde ćemo stići, samo od nas zavisi.
