Ima li u Srbiji neko ko profitira na jakom dolaru?

Redakcija
Redakcija
Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

Odnos dolar-evro jedna je od glavnih tema u finansijskom svetu. Valuta Evropske unije ovih dana beleži istorijski minimum u odnosu na dolar u poslednjih 20 godina.

Kako je za televiziju Nova rekao Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum securities-a, to nije nešto što se desilo preko noći, već je to očekivano od početka godine.

“SAD agresivno diže kamatne stope, dok Evropska centralna banka (ECB) to radi umerenije. Sve je naravno ubrzao i rat u Ukrajini. Kada se tako nešto dešava, dolar postaje atraktivniji za štednju, zbog kamatnih stopa”, kaže Gujaničić i dodaje da u svemu tome ima i psihološkog efekta jer smo svi svesni snage privrede SAD i njihove geopolitičke pozicije.

“Zato u uslovima krize dolar obično jača.”

Kome smeta jak dolar?

On kaže da jak dolar, u stvari, smeta američkom biznisu, jer su njihovi proizvodi i usluge skuplje, pa gubi na konkurentnosti.

Kada je biznis u Srbiji u pitanju, prema rečima Gujaničića, dobitnici ovom situacijom su možda programeri ili IT firme koje prodaju svoje usluge na američkom tržištu.

“Oni prodaju usluge za dolare, kada ih ovde prebace u evro na dobitku su 15-ak odsto. Međutim, kada tu uključimo i inflaciju u realnosti nije to neki veliki dobitak,” kaže on.

Na naše građane koji imaju kredite u evrima, odluke Feda ne utiču mnogo, ali odluke Evropske centralne banke da, pa će im podizanje kamatne stope koje sledi, a koje se odražava na visinu euribora, podići i cene kredita, koji će biti skuplji, kaže.

Odluke ECB zavise od evropske privrede

“Odluke ECB su spore, jer bi nekim naglim podizanjem kamatnih stopa, rešile inflaciju, ali bi ubile privredu. Zato sve ide mnogo sporije u odnosu na SAD, jer je privreda u Evropi u mnogo lošijem stanju”, kaže Gujaničić i to objašnjava:

“Evropa je imala prošlu krizu, i pandemiju, i migrantsku krizu, Brexit, sada ima rat u Ukrajini i energetsku krizu, i dok se to malo ne promeni, teško će se evro vratiti na stare staze. Zato će ECB nastaviti da postepeno diže kametne stope i sledeće godine dok se inflacija ne vrati na prihvatljive okvire od 2-3%,” zaključuje Gujaničić.

Komentari

Molimo unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime

Preporučujemo

Pratite nas