Jedan davni san Nikole Tesle postaje java?

Foto: Pixabay / blambasa

Ključne tačke
  • Snovi Nikole Tesle nisu se ostvarili, ali mogućnost dobijanja električne energije iz vazduha – higroelektricitet – sada ponovo zaokuplja maštu naučnika.
  • Tim sa Univerziteta bio je iznenađen kada je otkrio da uređaj, koji se sastoji od niza mikroskopskih cevi, bez obzira na to što nije bio uključen u struju – proizvodi električni signal.
  • Profesorka prihvata to da bi mogle biti potrebne godine za optimizaciju prototipa i povećanje proizvodnje, ali ako uspe, prednosti su jasne. Za razliku od sunca ili vetra, higroelektrični generatori mogu raditi danju i noću, unutra i vani, i na mnogim mestima.

Početkom 20. veka Nikola Tesla sanjao je o korišćenju neograničene besplatne električne energije iz vazduha oko nas. Uvek ambiciozan, razmišljao je u velikim razmerama, zapravo gledajući na Zemlju i njenu gornju atmosferu kao na dva kraja velike baterije. Njegovi snovi nisu se ostvarili, ali mogućnost dobijanja električne energije iz vazduha – higroelektricitet – sada ponovo zaokuplja maštu naučnika.

U maju je tim sa Univerziteta Masačusets Amherst objavio rad o tome kako je uspešno generisao malu, ali kontinuiranu električnu struju iz vlage u vazduhu, piše Guardian, a prenosi tportal.

“Slučajnost”

‘Da budem iskren, bila je to slučajnost’, kaže glavni autor studije, profesor Jun Jao, za Guardian. ‘Zapravo smo bili zainteresovani za izradu jednostavnog senzora za vlagu u vazduhu. Ali iz nekog razloga, student koji je radio na tome zaboravio je da uključi struju.

Tim sa Univerziteta bio je iznenađen kada je otkrio da uređaj, koji se sastoji od niza mikroskopskih cevi, bez obzira na to što nije bio uključen u struju – proizvodi električni signal.

Svaka cev bila je manja od hiljaditinke prečnika ljudske dlake i dovoljno široka da molekul vode u vazduhu može da uđe, ali toliko uska da bi se sudarala unutar cevi.

Sličan je bateriji’, kaže Jao. ‘Imate pozitivnu i negativnu privlačnost, a kada ih spojite, naboj će teći.’

U svom novom istraživanju Jaov tim ne koristi više cevi, već buši na materijalima milione sitnih rupa ili nanopora. Uređaj koji su osmislili veličine je nokta, a sposoban je da generiše otprilike jedan mikrovat – dovoljno da osvetli jedan piksel na velikom LED ekranu.

Šta bi bilo potrebno za napajanje ostatka ekrana ili cele kuće?

Lepota je u tome što je vazduh svuda‘, kaže Jao. ‘Iako tanka ploča uređaja daje vrlo malu količinu električne energije, u načelu možemo vertikalno da naslažemo više slojeva kako bismo povećali snagu.’

Snaga veličine mašine za veš

To je upravo ono što drugi tim, na čelu s profesorkom Svitlanom Ljubčik, pokušava da uradi. Oni su deo projekta Catcher iz Lisabona, čiji je cilj ‘da promene atmosfersku vlagu u obnovljivu energiju’, te su osnovali CascataChuv, startap namenjen komercijalizaciji istraživanja. Počeli su da rade na toj ideji 2015., nešto pre Jaovog tima u Masačusetsu. ‘Smatrali su nas čudacima. Govorili su da je to apsolutno nemoguće’, kaže Ljubčik.

Catcher i povezani projekti primili su dosad gotovo 5,5 miliona evra od Evropskog veća za inovacije. Rezultat je tanki sivi disk prećnika četiri centimetara. Prema Ljubčik, jedan od ovih uređaja može generisati relativno skromnih 1,5 volti i 10 miliampera. Međutim njih 20.000 naslaganih u kocku veličine mašine za veš moglo bi generisati 10 kilovatsati energije dnevno – što je otprilike potrošnja prosečnog domaćinstva. Još impresivnije je to što planiraju prototip spreman za demonstraciju 2024.

Uređaj koji može generisati upotrebljivu električnu energiju iz pomalo sparnog vazduha možda zvuči predobro da bi bio istinit, ali Peter Dobson, profesor emeritus inženjerskih nauka na univerzitetu Oksford, prati istraživanje oba tima i optimističan je.

‘Ako to možete projektovati i skalirati i izbeći da stvar bude kontaminirana atmosferskim mikrobima, trebalo bi da funkcioniše’, kaže Dobson.

Ističe da je sprečavanje mikrobne kontaminacije više ‘uzbudljiv inženjerski izazov‘ nego nedostatak, ali postoje daleko veći problemi koje treba prevladati pre nego što ova tehnologija počne da napaja domove.

Prednosti su jasne

Ljubčik procenjuje da će direktni trošak energije iz ovih uređaja u početku biti visok, ali prelaskom na masovnu proizvodnju nada se da će ga na kraju značajno smanjiti čineći higroelektričnu energiju konkurentnom onoj solarnoj i vetroelektranama. Međutim, da bi to funkcionisalo, trebaće joj ulaganja, pristup sirovinama i opremi za njihovu obradu.

Ona prihvata to da bi mogle biti potrebne godine za optimizaciju prototipa i povećanje proizvodnje, ali ako uspe, prednosti su jasne. Za razliku od sunca ili vetra, higroelektrični generatori mogu raditi danju i noću, unutra i vani, i na mnogim mestima.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde