Kako je vaše detinjstvo uticalo na vašu poslovnost?

Mirjana Pašćan
Mirjana Pašćan
Editor, Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

Erik Erikson (1902-1994) je psihoanalitičar prošlog veka, veliko ime čije je delo bitno uticalo na razumevanje čoveka. Kao i njegovi prethodnici istog psihološkog pravca, Erikson je u detinjstvu video ključ za razumevanje ličnosti, razvoja i napretka. I, nije samo detinjstvo period kojim se bavio. Ceo ljudski život podelio u osam faza od kojih je svaka povezana sa nekom psihološkom borbom koja doprinosi da se čovek razvija u celini.

Zdravlje i patologija

Pisao je da je razvojni napredak, od osećaja poverenja, autonomije, inicijative, identiteta ili intimnosti i integriteta, zapravo uzastopna reorganizacija ega i karakternih struktura. Tako, sledeći Eriksonove ideje, svaka faza i problemi koje nosi sobom, može da bude koren kasnijeg zdravlja, ali i patologije.

Zanimljivo je ovu Eriksonovu teoriju primeniti u poslovnost, u odnos jednog savremenog poslovnog čoveka prema obavezama, zadacima, ciljevima, saradnicima i na kraju svrsi uopšte.

Kako se koja Eriksonova faza razvoja može odraziti na poslovnost i koje se to poželjne poslovne osobine formiraju tokom razvoja?

Odgovori na ova pitanja mogu biti od koristi ako ste, recimo, nepoverljivi ili nemate dovoljno samopouzdanja, a nije vam sasvim jasno poreklo ovih vaših osobina.

Ko veruje, ko ne veruje?

Prva faza koju je Erikson naveo je period do prve godine života. Osnovni zadatak u ovoj fazi je sticanje osnovnog poverenja. Izvor poverenja je majka koja je detetu potrebna kada je gladno ili žedno. Potrebna mu je druga osoba i kada je uplašeno ili nesigurno. Ova se faza pozitivno razrešava ukoliko je majka brižna, prisutna i adekvatno odgovara na potrebe deteta. Dete će steći poverenje u majku, ali će verovati i okruženju i drugim ljudima. Verovaće svetu.

Pretpostavka je da su uspešni poslovni ljudi koji u poslu i životu imaju poverenje u druge, odrastali sa majkama i bližnjima koji su bili tu kad treba, brižni i nesebični. U suprotnom, dete odrasta u okruženju kome ne veruje i koje nije na njegovoj strani što će se u odraslom dobu i u poslu oslikati kao strah da se prepušta drugima, njihovim odlukama i procenama.

Detinjstvo i autonomija

Do treće godine, po Eriksonu, dete treba da razvija svoju samostalnost. Već od treće godine dete počinje da shvata da je odvojeno od majke i da ima svoj, odvojen život. Ovo je ujedno i vrlo bolna faza, ali jednako izuzetno važna. Od prve do treće godine dete počinje samo da obavlja određene radnje (da se samo oblači, recimo.) Korišćenje noše je bitno za razvijanje osećaja ’zadržavanja’ i ’otpuštanja’ što je veoma važno za odraslo doba.

Osećaj ponosa, moći ili samopouzdanja potiču iz ove faze ako dete uspešno samostalno obavlja zadatke, a ne roditelji koji to za njega odrađuju brže i lakše ili postavljaju previsoke zahteve. Loše razrešena ova druga faza u životu i poslu razvija osećaje stida i sumnje u svoje sposobnosti što su velike kočnice zrelog doba.

Inicijativa

Za uspešnu karijeru inicijativa je ključna kao i preuzimanje rizika. U trećoj fazi po Eriksonu, od treće do šeste godine, dete mora da izađe iz ’sigurne zone’, mora da izađe u svet, da istražuje, da se igra, razvija maštu. Zdrav put je napuštanje jake vezanosti za odrasle bez osećaja straha i krivice.

Nezdravo razrešena ova faza uticaće na formiranje odrasle ličnosti koja se plaši promena, koja ima otpor prema svemu novom, koja ne istražuje i u životu preuzima uloge. Sve su to osobine koje ne mogu biti deo jednog preduzetničkog duha spremnog za uspeh i rast.

Biti marljiv i radan

Školski period, od šeste do 12 godine, velika je prekretnica jer se život pored autonomije okreće i ka odgovornosti. Stižu nove obaveze, novo okruženje, nova pravila, odgovornosti za vreme i zadatke. Ovde su bitne pohvale od strane odraslih da bi dete steklo utisak da vredi i da je dobro i da treba da se trudi i radi. Ovo je za kasniju poslovnost stanovište od izuzetne važnosti.

Ako se ova faza ne razrešava kako treba i odasli su previše zaštitnički postavljeni prema deci, obavljaju zadatke umesto njih, u detetu se razvija slika da inferiornosti, dete je neodgovorno i nesamostalno. Ove odlike ličnosti ni jedan posao neće istrpeti.

Konfuzija, ko sam ja?

Period do punoletstva je veoma bolan. Prate ga ne samo hormonalni disbalansi, nagli fizički rast već se sumira rasplet prethodnih razvojnih faza. U adolescenciji se javlja potreba za osećajem identiteta i odgovor na pitanje ’Ko sam ja?’. Zato je ovo period patnje. Ukoliko se ne nađu odgovori na pitanja, nastupa konfuzija umesto jasne slike identiteta. Ova konfuzija vodi u strah od budućnosti, zbunjenost i povlačenje. Ovakav adolescent će biti i zbunjen poslovan čovek i povlačiće se pred drugima i preprekama.

Do četredesete

Sve prethodno navedene Eriksonove faze i njihova razrešenja slivaju se u doba zrelosti kada su bitni međuljudski odnosi, intima i zasnivanje porodice. Uspostavljanje bliskih odnosa sa drugima uz zadržavanje svoje originalnosti, svog ’ja’, znači da je ličnost na zdravom putu i da su ranije faze dobro razrešene. Ovakvo ’finale’ će se odraziti i na poslovnu sferu jer će timski rad biti okruženje koje je željeno i neće biti strahova od napuštanja.

Loše razrešene prethodne faze za posledicu u ovom zrelom dobu imaju vezivanje za druge tako da se bez drugih ne može što znači da osoba ima osećaj da sama ne vredi dovoljno.

Šta će ostati nakon mene?

Posle 40-te nastupaju godine kada se čovek okreće vrednostima i ima potrebu da stvara tako da nešto ostavi iza sebe. Ovo je period izrazite plodotvornosti, povezivanja sa prijateljima, porodicom, udruženjima, fondacijama. Ovo je pozitivan ishod svih ranijih faza i posebno se odražava na poslovnu sferu života. Uz sve to, javlja se izrazita želja za mentorstvom, podučavanjem, filantropijom, aktivizmom.

Nasuprot tome, postoji stagnacija koja vodi u naredni životni period putem depresije, očajanja, žaljenja za propuštenim, za pogrešnim izborima. Opet se postavlja pitanje smisla života što samo upućuje na loše razrešene prethodne faze razvoja.

Prava slika jednog zdravog razvoja je čovek od svojih 65 godina koji je preuzeo odgovornost za sve svoje postupke, koji i dalje radi i aktivan je, neretko je i savetnik koji uspešno komunicira sa mladima, razume njihove ideje i podržava ih. Sva svoja životna iskustva ’slaže’ i povezuje i prihvata sa zadovoljstvom sve stečeno.

Erikson je bio izuzetan poznavalac ljudske prirode i razvoja. On je učio da se ličnost razvija i raste tokom života, ali njegov veliki doprinos je iskustvo da čovek u kasnijem životu može da ublaži probleme nastale u detinjstvu i može da se zaleči. Početak je upoznati sebe, što su tvrdili svi učitelji u savremenici Erika Eriksona, od Frojda i Junga do Adlera i Hornaj.

Preporučujemo

Pratite nas