Predsednik uprave NLB Grupe Blaž Brodnjak pozvao je na konferenciji za štampu u okviru Dana slovenačkog tržišta na stišavanje panike oko bankarskog sektora.
„Senzacionalizam oko toga ko će biti sledeći nakon Credit Suisse-a i hoće li to možda biti Deutsche Bank nikome ne koristi. Zamislite što to znači za Deutsche Bank koja je u poslednjih nekoliko godina učinila puno da se restruktuira i pozicionira kao ozbiljna banka,” rekao je on i dodao da su mediji upirali prstom u nju i govorili: oni su sledeći.
“Ako Deutsche Bank padne, to će značiti teret od 200 do 300 milijardi evra za nemačke javne finansije. Kome je u interesu dizanje panike“, rekao je Brodnjak.
Predsednik uprave NLB-a ističe da rizične američke banke ne možemo poistovećivati sa srednjoevropskim.
„Reč je o dva paralelna sveta bankarske industrije. Jedan su velike globalne investicione banke, koje u bilansu imaju 80 odsto vrednosnih papira, strukturu stanja i vrlo su izložene revalorizaciji ovih vrednosnih papira. Osim toga, znatno se više zadužuju na međunarodnim tržištima. U međuvremenu, evropske banke poslednjih su godina vrlo strogo regulisane od strane ECB-a te se refinansiraju vlastitim novac. Izdajemo obveznice na međunarodnim tržištima jer nam tako nalaže propis. Ojačali smo i kapitalnu snagu, danas je adekvatnost kapitala gotovo 20%, što je znatno iznad minimalnih zahteva. Likvidnost je također izuzetno robusna, što važi za srednjoevropski bankarski sistem u celini.“
On kaže da je još jedna razlika u tome što srednjoevropske banke ne finansiraju startap firme ili kripto projekte, kaže Brodnjak, prenosi RTV Slovenija.