ALTA banka i ALTA PAY Group, kao i cela ALTA Grupa ovu godinu završavaju uspešno, kako u pogledu ostvarenja postavljenih strateških ciljeva, razvoja, rasta i finansijskih rezultata, tako i u delu ulaganja u ljudske resurse i kadrove, kaže u intervjuu za Svet bankarstva i investicija Davor Macura, predsednik Upravnog odbora ALTA banke, govoreći o ALTA banci, njenom strateškom opredeljenju, izazovima i prilikama u finansijskom tržištu.
„Okupili smo najbolje finansijske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom rada u bankarskoj industriji i finansijskom sektoru i oni su dali novu vrednost i okvir za dalji razvoj naše grupacije. Pored rasta i širenja poslovanja kroz povećanje broja ekspozitura u Srbiji, široka ponuda novih proizvoda i razvoj elektronskih servisa, bili su glavni ciljevi za 2024. godinu. Kao jedna od retkih banaka u srpskom vlasništvu, ostajemo usmereni na podizanje standarda i, biću slobodan da kažem, kreiranje izvrsnih usluga u skladu sa potrebama naših klijenata. I mislim da smo to i postigli. Kao formulu uspeha bih istakao brzinu donošenja odluka, gde nam upravo usmerenost ka domaćoj privredi i bolje razumevanje iste, sa primenom najboljih praksi evropskih i svetskih banaka, omogućava brže i fleksibilnije reagovanje.
Izdvojio bih i da smo pored širenja tradicionalne mreže poslovnica, uspešno implementirali projekat prodaje gotovinskih kredita ALTA banke na prodajnoj mreži ALTA Pay Group i da ćemo broj prodajnih mesta u narednoj godini na ovaj način značajno uvećati.
Rezultat je timski, rezultat je posledica konstantnog ulaganja u ljude, tehnologiju, ali i praćenja potreba klijenata“ rekao je Davor Macura.
ALTA banka je najbrže rastuća bankarska institucija na našem tržištvu, dok je kompanija ALTA PAY Group, kao najveća institucija elektronskog novca, lider u broju ostvarenih transakcija, sa mesečnim brojem od preko 3.000.000 transakcija, na oko 4.200 platnih mesta i koja je ove godine svoje poslovanje uspešno proširila i na tržište Crne Gore.
Davor Macura bankarskom sektoru u Srbiji
Šta je po Vama obeležilo 2024. godinu i koji su ključni izazovi za bankarski sektor u 2025. godini?
Najznačajniji događaj koji je obeležio 2024. godinu na polju ocene ekonomskih rezultata i investicionog potencijala Republike Srbije jeste činjenica da smo kao zemlja dobili investicioni rejting dodeljen od strane međunarodne rejting agencije „Standard & Poor’s“. Ovo predstavlja značajnu afirmaciju ekonomskog rasta i jačanja privrede kroz očekivani dodatni priliv investicija.
Kada govorimo o bankarskom sektoru, on je pokazao visoku otpornost na spoljne šokove u godinama iz nas, što je bilo moguće postići, jer je visoko kapitalizovan i visoko likvidan sektor, sa istorijski najnižim stopama učešća neperformansnih kredita. Izdvojio bih i rast aktive bankarskog sektora, zatim višestruki rast štednje, kao i rast učešća dinarske štednje.
U pogledu očekivanja za 2025. godinu svakako bih istakao uticaj geopolitičke situacije, koliko kao globalnog potencijala, toliko i kao izazova. Rezultati izbora u Americi i Trampov povratak definitivno igraju veliku ulogu. U najskorijem izveštaju MMF prognozira se globalni rast od 3,2%, a za sve vodeće ekonomije današnjice očekuje se usporavanje privrednog rasta.
Drugi izazov je definitivno usklađenost poslovanja sa sve bržim uplivom veštačke inteligencije u svakodnevni život, i u kontekstu toga, razvoj fintech kompanija. Primena veštačke inteligencije svakako dovodi do unapređenja poslovnih procesa i korisničkog iskustva, ali u kontekstu upravljanja ljudskim resursima zahteva pristup podrške zaposlenima.
ALTA banka se i tu izdvojila, uvođenjem novih praksi i usluga klijentima. Brzina kojom transformišemo poslovne procese i prilagođavamo se potrebama korisnika i tržišta postaje presudna za rezultate i dalji razvoj poslovanja.
Ono što bih još naglasio, a neću da ih nazovem izazovima, već prilikama, jesu mogućnosti koje donose nove izmene zakona po pitanju otvorenog bankarstva.
Banke su među prvima i primenile inovacije u oblasti digitalizacije. U kom pravcu zajedno sa digitalizacijom se kreće moderno bankarstvo, a čemu teži i ALTA banka?
Sam proces digitalizacije postao je imperativ, ali i standard razvoja, a posebno od 2020. godine i perioda pandemije koji je doveo do promene navika i svakodnevnog života. Korisnik je danas digitalno pismen i zahteva više i lični pristup i personalizovanu uslugu u rešavanju konkretnih potreba.
Personalizaciju, obradu i zaštitu podataka istakao bih kao aktuelni imperativ i odgovor na Vaše pitanje čemu teži moderno bankarstvo. Jer, kada razumemo navike naših klijenata, tada možemo bolje razumeti i njihove potrebe i ponuditi najadekvatnije rešenje za njih.
ALTA banka je strateški usmerena ka razvoju i primeni inovacija, fokusirani smo na široku paletu digitalnih usluga i profil informatički naprednih korisnika. Među prvim bankama na tržištu uveli smo Google Pay. Prvi smo izdali i DINA Contactless karticu, nacionalnu platnu karticu Republike Srbije za plaćanje robe i usluga i za podizanje gotovine. U produkciju je puštena i Visa Gold kartica koja će korisnicima biti dostupna uz otvoren račun, uz naknadu samo za troškove održavanja računa.
Postoji li sada posle izvesnog vremena korišćenja veštačke inteligencije (AI) dovoljno poverenja u AI i kakva su iskustva u ALTA banci?
Digitalizacija vodi ka automatizaciji procesa i personalizaciji usluga i korisničkog iskustva. Veštačka inteligencija je dobar alat za unapređenje poslovanja, smanjenje troškova i povećanje efikasnosti, ali biću slobodan da kažem da ne postoji inovacija koja može u potpunosti zameniti čoveka i lični pristup.
Struktura klijentske baze zahteva pažnju u pogledu komunikacije, a digitalna rešenja, uključujući primenu AI, u perspektivi predstavljaju alat za obezbeđivanje kvalitetnog korisničkog iskustva.
Značaj primene AI u našim procesima prepoznali smo još pre nekoliko godina. U tom smislu, AI je ključan alat u obradi podataka kroz CRM sistem i chatbot za podršku korisnicima, koji koristimo. Kao neophodnost, ovde se nameće ulaganje u ljudske resurse, koji u vremenu ubrzanog napretka tehnologija moraju neprekidno da uče i da se razvijaju.
Koliko su korporativni klijenti spremni na nove izazove i koliko se odlučuju za moderne e-banking aplikacije?
Korporativni klijenti su u svim segmentima svog poslovanja prihvatili nove tehnologije, sve su slobodniji u pogledu inovacija i zaista su digitalno „osvešćeni“. Korišćenje digitalnih rešenja i e-bankinga sve više postaje standard i deo svakodnevnice. Međutim, krajnji interes zavisi od toga koliko ta rešenja mogu zadovoljiti specifične potrebe njihovog poslovanja, u kojoj meri su implementirani svi njima potrebni zahtevi na jednom mestu i kojom brzinom su dostupne opcije koje omogućavaju brzo prilagođavanje poslovnim zahtevima i rastu koji korporativni klijenti imaju.
Kada govorimo o m-bankingu, baš kao i e-banking, i m-banking postaje standard u svakodnevnim bankarskim uslugama, i za stanovništvo, i za korporativne klijente. I tu očekujem trend rasta i razvoja. Smatram da kod m-bankinga već sada govorimo o usluzi koja je postala „must-have“. On pruža mogućnost uvezivanja kartica sa digitalnim novčanicima, a klijent svoje potrebe rešava putem mobilnog telefona. Za naše korisnike aktivni su digitalni novčanici. ALTA banka je u procesu razvoja najsavremenijih aplikacija mobilnog bankarstva za obe platforme, za fizička i za pravna lica, i na samom početku naredne godine očekujemo njihovo puštanje u produkciju.
„Smatram da je jedna od uloga banaka usmeravanje i edukacija klijenata“
Da li je privreda spremna za održivo finansiranje?
Mislim da postoje izazovi koji su pred nama, ali da je pravac u kojem idemo dobar. Kroz Agendu 2030. godine i postavljene rokove, jasno je definisan set mera i koraka. Održivo finansiranje predstavlja ključni element za obezbeđivanje dugoročnog ekonomskog rasta i ono je mnogo više od trenda. Ono ne predstavlja samo priliku, već znači prilagođavanje promenjivim zahtevima globalnog tržišta, kao preduslov za uspešnije poslovanje. Institucije koje već integrišu ESG principe u svoje poslovne modele bolje su pozicionirane za upravljanje rizicima i prilagođavanje promenama, što ih čini konkurentnijim na tržištu.
Globalno posmatrajući privredu Srbije, mislim da su značajni investitori i tržišni učesnici svesni i spremni, kako u segmentu seta znanja i veština, tako i u pogledu značaja koji ostvarujemo. Ono što vidim kao izazov su mala i srednja preduzeća, koja čine bitan deo privrede. Smatram da je jedna od uloga banaka usmeravanje i edukacija klijenata u pogledu značaja, benefita, načina i mogućnosti održivog finansiranja.
Poslovni-stambeni kompleks na bivšem zemljištu kompanije IMT-a, koje se prostire na 35,5 hektara će sigurno sasvim promeniti izgled Novog Beograda. „Green line“ projekat delo je kompanije ABL Solvent d.o.o. iz Beograda, koja je u Vašem vlasništvu. Kada se planira završetak izgradnje?
Koliko iz perspektive investicije, toliko primarno i iz perspektive arhitektonskog i urbanističkog kvaliteta, mislim da je ovo projekat koji će pomeriti standarde i unaprediti trendove gradnje u Srbiji. Projekat je odgovor na potrebe grada, a zeleni koridor u dužini od 800 metara neophodan je u trendu ubrzane urbanizacije i širenja grada. Pored stanovanja, koje je dominantna funkcija, u cilju podizanja kvaliteta i standarda života predviđeni su i prateći sadržaji – dečije i obrazovne ustanove, zdravstvene ustanove, prodavnice i slični sadržaji.
Ipak, ovo je za nas investicioni projekat. Nakon dobijanja potrebnih dozvola i razrade projekta, dalju realizaciju ćemo prepustiti nekoj od velikih kompanija koje u segmentu izvođenja ovako velikih građevinskih projekata svakako imaju više iskustva. Sama investicija u IMT je od prvog dana donela brojne diskusije, desila se tokom pandemije, a sa kupovinom je preuzet i ceo dug. Investicija tog tipa nosila je sa sobom veliki rizik.
Kakve su Vaše procene o kretanju kamatnih stopa za dugoročne kredite?
Buduća kretanja na finansijskim tržištima teško je prognozirati. Na osnovu trenda kretanja EURIBOR-a za prethodnih 12 meseci i prema relevantnim projekcijama kretanja referentnih stopa očekuje se dalji pad varijabilnog dela kamatnih stopa. Ipak, očekuje se da dinamika snižavanja EURIBOR-a bude umerena i znatno sporija u odnosu na dinamiku rasta koji se desio.
Projekcije ukazuju da će u decembru 2025. godine vrednost 6M EURIBOR-a biti 1,89% (što je za čak 1,2 procentna poena niže nego trenutno), a u aprilu 2026. godine 1,85%, te da će on do 2035. godine i pored blagog rasta, ostati ispod 2,65%, uz nastavak trenda pada u narednim godinama.
ALTA Grupa i CSR
Svedoci smo da su ALTA banka i ALTA Grupa prepoznali značaj društveno odgovornog poslovanja. Imate li nekih novih planova na tom polju?
ALTA banka i ALTA Grupa sa zadovoljstvom i ponosom podržavaju prave vrednosti i mlade talente u svim oblastima. Od prvog dana smo na nivou ALTA Grupe usmereni ka podršci zajednicama u kojima poslujemo. To nismo posmatrali kao poslovnu formulu „odgovornog poslovanja“, već jednostavno kao naš doprinos i zahvalnost zajednici.
U ovom trenutku, imamo više od 20 sportskih udruženja i klubova koje smo sponzorisali, a izdvojio bih svakako KK Crvena Zvezda, FK Vojvodina, fenomenalne mlade borce iz Jiu-Jitsu kluba „Naito“ iz Smedereva, koji su na Balkanskom prvenstvu u Rumuniji, u septembru ove godine, osvojili čak 5 zlatnih i 1 srebrnu medalju. Takođe, podržavamo odlično prihvaćen regionalni projekat Sportskih igara mladih, mlade vozače kartinga u Karting klubu Ada i brojne druge. Sponzori smo i kulturnih dešavanja i ustanova, poput festivala Nišvil i Kolarčeve zadužbine.
Da li ste i dalje zainteresovani za preuzimanje Addiko banke. S tim u vezi, kakav je Vaš komentar na odluku Evropske centralne banka o suspendovanju prava glasa Alta Pay?
Razvoj i unapređenje poslovanja i poslovnih rezultata ALTA banke svakako je strateško opredeljenje.
Od inicijalne namere preuzimanja do sada su se desili različiti međukoraci, a neki od njih su još uvek u toku. Shodno tome, kao i do sada, sve odluke i naredni koraci biće donošeni u skladu sa odlukama i smernicama nadležnih regulatora. Oko suspendovanja prava glasa i iznetih pretpostavki od strane ECB-a vođena je velika polemika, a naš pravni tim i dalje radi na tome. U tom kontekstu, nisam u mogućnosti da dajem detaljnije informacije i komentare do dobijanja konačnih rešenja i smernica za dalje postupanje. Ono što bih naglasio jeste da smo kroz ceo proces bili transparentni i postupali u skladu sa savetima pravnih timova, poštujući postulate ozbiljne evropske banke, poštujući sva striktna pravila regulatora, tržišnih zakona, kao i standarde etičkog poslovanja u svim oblastima.
