Nauka kaže da fitnes, u ovom slučaju posebno snaga, može i te kako doprineti ne samo zdravijem i pametnijem, već i dužem životu.
Prema studiji nedavno objavljenoj u Journals of Gerontology Series A: Biological Sciences and Medical Sciences, a koju je svojim kanalima predstavio Arnold Švarceneger, veća snaga stiska ruke povezana je sa do 10 odsto manjim rizikom od uobičajenih hroničnih bolesti i smrtnosti.
Švarceneger ovom prilikom, kao i uostalom celu svoju karijeru poziva na vežbanje, ali ovoga puta iza sebe ima nauku.
Sa naukom pod ruku
Švarceneger ovako piše:
„Šta ako vaš DNK ne može samo da vam kaže koliko ste snažni, već i koliko dugo biste mogli da živite?
Nedavna studija otkrila je da DNK skor za mišićnu snagu može da predvidi vaš rizik od uobičajenih hroničnih bolesti kao i dužinu života.
Naučnici su proučavali DNK oko 340 hiljada ljudi i grupisali ih prema tome da li poseduju gene za koje je poznato da povećavaju mišićnu snagu. Ovakav pristup omogućio je istraživačima da prouče kako jači mišići deluju direktno na zdravlje i bolesti, bez obzira na uticaj navike vežbanja i zdravih navika tokom života.
Studija je otkrila da su ljudi sa genetskom predispozicijom za veću mišićnu snagu imali tendenciju da žive duže. Učesnici u gornjih 20 odsto za genetski predviđenu mišićnu snagu imali su do 25 odsto smanjen rizik od budućih zdravstvenih problema.
Ovo pokazuje da genetika ima značajan uticaj na mišićnu snagu i masu.
Ali, tu je i dobra vest: čak i ako nemate genetske predispozicije, možete živeti i duže i zdravije i pametnije samo ako se usredsredite na jačanje mišića.
Istraživanja sugerišu da je bilo koja aktivnost koja jača mišiće povezana sa većom dugovečnošću i manjim rizikom od bolesti. Veća snaga poboljšava zdravlje na različite načine – smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, hronične opstruktivne bolesti pluća, osteoporoze i depresije.
Život sa miokinima
Više puta je nauka pokazala, što navodi i snažni Švarceneger, da mišići nisu samo mehanička tkiva koja služe za pokret i fizički rad. Pored sagorevanja kalorija i skladištenja hranljivih materija, mišići proizvode hormone i proteine koji utiču na zdravlje, poznate kao miokini. Ovi miokini deluju na telo tako što stimulišu imuni sistem, promovišu metabolizam masti i menjaju hemiju mozga na načine koji objašnjavaju dalekosežne koristi treninga snage.
Zaključak je da su strategije za povećanje mišićne mase i snage (poput redovnog treninga otpora) donose mnogo dobrobiti od kojih se većina može postići sa samo 30 do 60 minuta treninga snage sedmično.
Tako piše Arnold Švarceneger i ne priča napamet. Ovako daje nadu i onima koji su slabijih konstitucija i rođenjem nisu dobili snagu i mišićnu masu. I, nudi rešenje – redovan trening sa teretima i pružanjem otpora.
Nije sve u tegovima
Pored Švarcenegerove ljubavi prema teretu i promovisanja svih benefita podizanja tegova, mnoge studije pokazuju i da su kardio treninzi dobro rešenje za sve koji bi da porade na svojoj dugovečnosti. Prema studiji objavljenoj u PLOS Medicine, brz hod od sat vremena produžava život za 3,2 sata, dok preskakanje konopca na sat vremena produžava život za 11 sati.
I, daleko važnije u celoj priči o dugom životu je kvalitet tog života i to njegovog mentalnog segmenta. Godine nose i slabije pamćenje, pa na kraju i demenciju i Alchajmera.
Ne možete da promenite gene. Možete to što radite. Studija od pre nekoliko godina objavljena u časopisu Neurology, pokazala je da usvajanje četiri od pet osnovnih zdravih navika (ne pušiti, umereno konzumirati alkohol, vežbati prosečno 30 minuta dnevno, zdravo se hraniti i održavati zdravu telesnu težinu) smanjuje rizik od razvoja Alchajmera za 60 odsto u poređenju sa ljudima koji slede nijednu ili samo jednu od ponuđenih navika. Svaki od ovih naučnika će vam reći da je malo dobro, a mnogo je bolje, pa je i svakodnevna šetnja od koristi.
Živeti duže sa mišićima
BMJ Open Sport & Exercise Medicine objavio je rezultate istraživanja po kome ljudi u šezdesetim i sedamdesetim godinama koji rade intenzivan trening snage (od šest do 12 ponavljanja sa 70 do 85 procenata svog maksimalnog opterećenja) nisu zabeležili gubitak mišićne snage ili mase, dok su oni koji su radili umeren ili lakši trening snage izgubili i snagu i masu.
Genetiku ste dobili. Ako imate želju da uradite što bolje možete sa tim što imate, kako stvari stoje pokretanje mišića je na prvom mestu. Još ako toj želji dodate i dug život koji je zdrav i funkcionalan, u kojem radite i doprinosite, poslušajte Švarcenegera i naučne tekstove na koje se poziva, pa makar to bio dobar PR. Ostati oštrog uma što duže – to je rezultat rada, tačnije aktivnosti mišića.
