Nasleđe Angele Merkel: Ostavila zemlju punu nedovršenih poslova

Sledeće nedelje Angela Merkel, bivša nemačka kancelarka i jedna od najmoćnijih žena na svetu, objavljiuje svoje memoare.

Merkel se penzionisala 2021.godine, nakon 16 godina i četiri mandata na čelu nemačke vlade (na današnji dan pre 19 godina je postala prva kancelarka u istoriji Nemačke).

Njeni memoari pod nazivom “Freedom” (Sloboda) koje je napisala sa političkom savetnicom Beate Bauman, već sada izazivaju tumačenja. Pogotovo zbog situacije u kojoj se Nemačka nalazi.

Sadržaj knjige od 736 stranica je strogo čuvana tajna, ali se očekuje da će baciti novo svetlo na četiri mandata na funkciji između 2005. i 2021. tokom kojih je bila najmoćnija žena na svetu.

Agencija dpa ipak prenosi jedan deo. I to nešto aktuelno, priču o Trampu.

Angela Merkel opisuje i prve susrete s Donaldom Trampom, uključujući njihov razgovor 2017. u Ovalnom kabinetu. Tramp ju je odmah pitao o njenom odnosu s Putinom, koji ga je, kako piše Merkel, očigledno fascinirao. „Imala sam utisak da političari sa autokratskim i diktatorskim crtama privlače njegovu pažnju.“

Zajednička konferencija za novinare bila je neugodna. Tramp je kritikovao Nemačku, a kancelarka odgovarala činjenicama. „Govorili smo na dva različita nivoa – on emotivno, ja racionalno. Rešavanje problema očigledno nije bio njegov cilj“, piše ona. 

Dodala je da je Tramp često pokušavao da kod sagovornika izazove osećaj krivice, ali je istovremeno želeo da se dopadne. „Sve je posmatrao iz perspektive preduzetnika koji se bavi nekretninama. Zemlje su bile rivali, gde uspeh jedne znači neuspeh druge. Nije verovao da saradnja može povećati prosperitet svih.“

Nasleđe Merkelove

Ali kritičari se ipak bave ekonomijom i njenim nasleđem.

Kako prenosi agencija AFP, u knjizi pod nazivom „Iluzija“, Ekart Loze, novinar lista Frankfurter Allgemeine Zeitung, rekao je da je Merkelova „za sobom ostavila zemlju punu nedovršenih poslova“.

U drugoj oštroj analizi, The Economist je nedavno prokomentarisao da „16 godina bez reformi uzima danak Nemačkoj i Evropi“.

Komentari poput ovih pokazuju koliko se javno mnjenje okrenulo protiv Merkelove od 2021. godine, kada je njen imidž još uvek bio „u celini veoma pozitivan“, rekla je za AFP istraživač Mari Krpata, stručnjak za nemačku politiku.

U intervjuu listu Tagesspiegel, politikolog Volfgang Šreder rekao je da su dve velike stvari promenile pejzaž u Nemačkoj otkako se Merkelova penzionisala: rat u Ukrajini i „urušavanje izvozno orijentisanog ekonomskog modela“.

Kao rezultat toga, Nemačka, koja je dugo bila pokretač evropskog rasta, bila je jedina velika svetska napredna ekonomija koja se smanjila 2023. I očekuje se da će se ponovo smanjiti ove godine, za 0,2 odsto.

Odlaganje odluka

Nemačka takođe sve više pati od „dotrajale infrastrukture… u sektoru saobraćaja, poput železnice, ali i u digitalnom sektoru, školama i vrtićima“, rekao je Krpata.

Dok je era Merkelove bila obeležena stabilnošću — veoma cenjenom među nemačkim biračima — prema njenim kritičarima, to se često pretvaralo u zastoj.

Nije uzalud Merkelova nehotice skovala termin „merkeln“ — da bi odluku odlagala što je duže moguće.

Što se tiče spoljne politike, The Economist piše da je Merkelova „ostavila zemlju sa sada već poznatim trojakom opasnih zavisnosti“. A to su: „nesposobna da se brani bez Amerike, boreći se da raste bez izvoza u Kinu, oslanjajući se na ruski gas da bi održala svoju industriju“.

Angela Merkel je radila šta je većina očekivala od nje

Javno mnjenje je takođe bio važan faktor u drugim kontroverznim odlukama koje je donela Merkelova, rekao je Norbert Lamert, bivši poslanik Merkeline Hrišćansko-demokratske unije (CDU). On, kao jedan, pominje „odvikavanje“ Nemačke od nuklearne energije nakon katastrofe u Fukušimi 2011.

To je takođe bio glavni pokretač njene odluke da ostavi otvorena vrata Nemačke za stotine hiljada migranata 2015, što je prouzrokovalo uspon desnice u ovoj zemlji.

Angela Merkel je uvek „radila tačno ono što je većina očekivala od nje“, kaže Lamert.