Finska ekonomija izgradila se krajem prošlog i početkom ovog veka tako što se oslanjala na kompaniju Nokia. Ova kompanija, koja je bila poznata pre svega po proizvodnji mobilnih telefona, doprinela je 25% rasta finskog BDP-a između 1998. i 2007. Međutim, poslovni model finske kompanije je propao sa proliferacijom pametnih telefona, ostavljajući privredu Finske u višegodišnjem ekonomskom “glibu”.
Sada se javljaju određeni strahovi da bi se ova situacija nazvana “Nokia rizik”, mogla ponoviti i Danskoj.
Njena “flagship” kompanija je Novo Nordisk koja je doživela meteorski porast na pozadini sve veće potražnje za svojim GLP-1 lekovima Ozempic i Wegovy, za koje se pokazalo da uspešno rešavaju probleme gojaznosti. Sa procenom od 373 milijarde dolara, farmaceutska kompanija je sada najveća evropska kompanija po tržišnoj kapitalizaciji i nakratko je vredela više od cele danske privrede. Vlada i mišljenje da je kompanija spasila Dansku recesije.
Sada analitičari postavljaju pitanje da li bi šok ili postepeno povećanje konkurencije na tržištu lekova i to u segmentu u kojem Novo Nordisk dominira, moglo dovesti do toga da Danska ide istim putem kao i Finska.
Novo Nordisk: „Ne može se desiti”
Ako pitate izvršnog direktora Fondacije Novo Nordisk, filantropskog ogranka danskog farmaceutskog giganta, to se neće desiti.
„Ne možete da poredite Novo Nordisk i Nokia iz dinamičke perspektive“, rekao je Mads Krosgard Tomsen za Fortune. „Rizik kompanije Nokia je suštinski drugačiji.“
On to objašnjava ovako:
„Zato što je Nokia, ona koju smo svi imali, bila staromodan, ali divan, robustan telefon. Onda iznenada dolazi prvi iPhone koji potpuno menja tehnologiju. Sada ste mogli da pošaljete e-poštu, mogli biste da radite stvari koje nikada ranije niste mogli sa pametnim telefonima. A to je bio tehnološki disruptor.“
Drugačiji rizik
Međutim, analitičari smatraju da se Novo Nordisk suočava sa drugačijim rizikom, odnosno sa istekom svog vrednog patenta na lekove koji pomažu u mršavljenju, pri čemu osnovni patent za Ozempic ističe 2026. Nakon ove tačke, konkurenti će moći da pristupe ovim patentima kako bi napravili sopstveni GLP-1, preteći gušenje kompanije u industriji.
„Imaćete kineske, ruske, brazilske, indijske kompanije koje proizvode stvari poput Semaglutida pre nego kasnije, ali će [samo] biti u stanju da ispune neke od lokalnih zahteva, verovatno na nacionalnom nivou“, priznao je Tomsen. Međutim, rekao je da ako pogledate istoriju leka za dijabetes Insulin, Novo Nordisk i Eli Lilly su nastavili da vode događaj duopola nakon isteka patenta.”
„Očekivano je da će se isto desiti i sa GLP-1“, rekao je Tomsen. Njegov glavni argument za ovo je razmera.
Cene će padati, ali će proizvodnja rasti
Tomsen je rekao da trenutno samo oko 9 miliona ljudi koristi GLP-1 kompanije Novo Nordisk i Eli Lilly u odnosu na procenjenu milijardu ljudi koji žive sa gojaznošću širom sveta.
„Tako da mislim da će se desiti masovno povećanje, gde će najveći doprinos tom povećanju biti postojeće kompanije, jer one jednostavno imaju obim i tehnologiju, dok će postojati mnoštvo mali regionalni igrači koji će praviti biosignale. I to je sve u redu i dobro, i cene će pasti, ali to se nadoknađuje ogromnim količinama koje se proizvedu“, zaključuje Tomson.
