Podaci za 2026. godinu upozoravaju. 42% firmi beleži pad prihoda zbog digitalne frikcije, dok 36% zaposlenih razmišlja o otkazu usled tehnološkog zamora.
- Prosečan radnik gubi 1,5 radni dan mesečno na savladavanje alata koje u realnom poslu nikada ne upotrebi.
- Nekritičko sakupljanje digitalnih sertifikata i obuka postalo je odbrambeni mehanizam koji guši stvarnu produktivnost i donosi hronični stres.
- Prava digitalna pismenost u 2026. nije poznavanje svakog novog alata, već sposobnost lidera da prepoznaju šta smeju da ignorišu.
BEOGRAD, 2. april 2026 – Konsultantska HR kuća HR Xcel upozorila je danas na kritičan porast fenomena „Panic Skilling-a“ na tržištu regiona. Reč je o nekritičkom i paničnom sakupljanju digitalnih veština usled straha od tehnološkog zaostatka, koji umesto obećane produktivnosti donosi direktan finansijski gubitak. Prema podacima za 2026. godinu, prosečan zaposleni gubi između 1,3 i 1,5 radnih dana mesečno zbog takozvane digitalne frikcije, odnosno učenja digitalnih sistema koji mu ne trebaju i ovladavanjem loše uvedenih AI alata.
Globalna istraživanja kompanija Microsoft, Gartner i LinkedIna potvrđuju ono što mi u HR Xcel-u vidimo na terenu. Nismo postali pametniji, samo smo postali umorniji. Gubimo 15 dana godišnje po zaposlenom jer ne umemo da kažemo ‘ne’ tehnološkom šumu. Kada saberete sate koje zaposleni provedu učeći alate koje nikad ne koriste i vreme koje izgube jer im aplikacije ne sarađuju, dobijate 15 radnih dana godišnje koje ste platili, a niste dobili nikakvu vrednost zauzvrat,“ ističu iz HR Xcela.
Sanja Jevđenijević, osnivačica HR Xcel-a, ističe da su biznis lideri u regionu upali u istu onu zamku kao i u oni u svetu, kojoj se uspeh meri brojem završenih obuka, dok stvarni posao trpi zbog hroničnog digitalnog zamora timova.
„Panic Skilling je čista anksioznost zapakovana u sertifikate. Bacamo više od dve radne nedelje godišnje po svakom zaposlenom na učenje stvari koje se nikada ne primene u praksi. To više nije samo HR problem, to je direktan odliv profita koji vlasnici biznisa svesno ili nesvesno dozvoljavaju“, izjavila je Sanja Jevđenijević.
Iskustvo HR Xcel-a u razvoju interne kulture kompanija i organizacija pokazalo je tri ključna pravca u kojima ovaj fenomen razara efikasnost i razvrstani su u iluziju napretka tj, bačenog vremena, odlaska talenata i realnog pada prihoda.
Iluzija napretka i bačeno vreme
Uverenje da je posedovanje digitalnog alata isto što i veština košta kompanije desetine I stitone hiljade evra. Zaposleni troše radne sate na obuke za AI modele i softvere koji ostaju „mrtvo slovo na papiru“. Rezultat je sakupljanje digitalnih sertifikata, dok suštinski procesi ostaju spori i nepromenjeni.
Odlazak talenata zbog digitalnog pritiska
Čak 36% zaposlenih u 2026. godini razmišlja o otkazu ne zbog plate, već zbog zamora od nefunkcionalne tehnologije i stalnog pritiska da „budu u toku“ sa nebitnim trendovima. Panic Skilling je postao toksičan za zadržavanje ljudi, timovi su kognitivno iscrpljeni, a fokus im je potpuno razbijen.
Realan pad prihoda
Blizu 42% kompanija prijavilo je gubitak prihoda jer su im poslovni procesi postali previše komplikovani zbog prevelikog broja „pametnih“ alata. Prava digitalna pismenost danas nije u poznavanju svakog novog softvera, već u sposobnosti lidera da odseku višak i sačuvaju mentalni kapacitet svojih ljudi za odluke koje donose novac.
„Posao direktora danas nije da ljudima nameću nove obuke da bi popunili kvote, već da ih zaštiti od informativnog smeća. Moramo da naučimo ljude šta smeju da ignorišu. Strategija učenja mora biti hirurški precizna, a ne panična reakcija na tržište“, zaključila je Jevđenijević.
