Prošlo je tačno 130 godina od kada je baron Pjer de Kuberten (1863 – 1937) u poslednjoj noći Međunarodnog olimpijskog kongresa u Parizu, nazdravio svojim kolegama:
„Podižem čašu olimpijskoj ideji koja je kao svemoguća sunčeva svetlost prošla kroz magle vekova i vratila se da osvetli prag dvadesetog veka snom radosne nade.“
Aplauz prisutnih u velikom amfiteatru Sorbone, među kojima je bilo, pored predstavnika mnogih sportskih saveza i književnika, biznismena, plemića i umetnika, označio je vaskrsnuće događaja koji je za čovečanstvo bio samo deo istorije više od 15 vekova. Pjer de Kuberten, često nazivan ocem modernog olimpizma, tako je osnovao MOK (Međunarodni olimpijski komitet), a dve godine kasnije u Atini su se održale prve moderne olimpijske igre na kojim je učestvovao 241 takmičar iz 14 zemalja.
Klasična Grčka kao inspiracija
Mladi Pjer, četvrto dete Šarla, klasičnog slikara religioznih motiva i Mari-Marsel, ćerke markiza, još kao dete bio je fasciniran klasičnim svetom starih Grka i Rimljana. Kao 11-ogodišnjak bio je svedok nemačkog iskopavanja antičke Olimpije. Šestogodišnja iskopavanja iznedrila su brojne umetničke statue, bareljefe, novčiće. U Evropi dolazi do pomame za klasičnim svetom, a mladi baron pronalazi u tome ideje koje će sprovesti u delo u kasnijem životu.
,,Ništa mi u drevnoj istoriji nije dalo više hrane za razmišljanje od Olimpije. Taj grad iz snova, fabrika životne snage neprestano je bio pred mojim adolescentskim umom.’’ napisao je de Kuberten u jednom od svojih eseja. Želja mladog barona da nastavi niz koji je 394. godine prekinuo rimski car Teodosije I, pod izgovorom da su one ostatak paganizma, postajala je sve snažnija.
Pjer de Kuberten vizionar
Već sa 25 godina, Pjer de Kuberten postao je vodeća ličnost u Francuskoj kada se govorilo o fizičkoj kulturi i njenoj integraciji u francuski obrazovni sistem. Težio je da u francuske centre obrazovanja uvede identične programe kakve je video na svojim putovanjima po SAD i Engleskoj. Nasuprot svojim roditeljima koji su do kraja ostali odani rojalisti, de Kuberten je potpuno bio predan ideji francuske Treće republike. Tako je čuveni slogan koji se izrodio iz dramatičnog perioda francuske istorije ,,Sloboda, Jednakost, Bratstvo’’ strastveno želeo da sprovede i na polju fizičkog obrazovanja u francuskom narodu. Na jednom predavanju 1892. godine na Sorboni prvi put predstavlja ideju obnove Olimpijskih igara u modernom svetu.
Zlatna medalja za književnost
Postaje predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta 1896 godine. Kao drugi predsednik preuzeo je dužnost od Demetrija Vikelasa. Vizionar koji je govorio da ,,Olimpizam nije sistem, već stanje uma’’, u godinama koje slede nastavio je da sprovodi zamisli pod olimpijskom bakljom, koje će zauvek ostati deo olimpijskog pokreta. Jedna od najpoznatijih preslikana je na papir. To je zamisao o olimpijskim krugovima. Dizajnira 1913. olimpijske krugove, onakve kakvi su i danas na zastavi moderne Olimpijade, a godinu dana kasnije piše:,,Pet prstena predstavljaju pet krajeva sveta koji su pobedili idejom olimpizma, a pet različitih boja daju mogućnost da se napravi zastava u boji svake zemlje na svetu’’.
Malo je poznato da je jedna od njegovih ideja bila da se i razni vidovi umetnosti i književnost uključe u olimpijske discipline, što je on i dočekao 1912. u Stokholmu. Čak je i njegova ,,Oda sportu’’ koju je napisao pod pseudonimom, osvojila zlatnu medalju za književnost. Fascinacija umetničkim delima koja su iskopana u drevnoj Olimpiji dugo je trajala kod de Kubertena i izvršila je uticaj na baronovu viziju formata OI koji se nije ticao samog sporta. Samo na polju likovne umetnosti originalnim delima od 1912. do 1952 podeljena je 151 medalja.
Večna ideja Pjera de Kubertena
Pariz će ove 2024. godine po treći put (1900, 1924) biti domaćin letnjih Olimpijskih igara. Tako će se pored olimpijskih krugova zatvoriti još jedan krug. Silazak de Kubertena sa mesta predsednika MOK-a nakon celog veka i povratak igara u svoju drugu postojbinu lepa je prilika da se pogleda u prošlost i nasleđe Pjera de Kubertena. Tokom 130 godina života modernih Olimpijskih igara potvrdile su se i obeležile reči njenog osnivača:
,,Neka vladaju radost i prijateljstvo i na ovaj način neka olimpijska baklja nastavi svoj put kroz vekove, razvijajući prijateljstvo i razumevanje među narodima, za dobro hrabrijeg i čistijeg čovečanstva.’’
Želje de Kubertena su se ostvarile. Bilo je i odstupanja poput Berlina 1936. zahvaćenog poplavom nacizma ili u periodu hladnog rata (Moskva 1980. i Los Anđeles 1984.) između SSSR-a i SAD-a kada su jedni druge bojkotovali i nisu se pojavljivali na teritoriji ,,neprijatelja’’.
Duh Pjera de Kubertena prožima i današnje organizatore igara koji takođe teže ka novim disciplinama na takmičenju. Tako će se prvi put u istoriji najmasovnijeg sportskog takmičenja na svetu i igrači Breakdance-a pojaviti sa još jednim de Kubertenovim sloganom – važno je učestvovati.
