Svetsko prvenstvo u fudbalu je počelo, prvenstvo koje će po prvi put u svojoj istoriji ugostiti četvrtinu zemalja naše planete. Prvi put u istoriji učestvovaće 48 ekipa. Sve jedno je da li je razlog ovog povećanja (32 učesnika na prošlom prvenstvu) ideja FIFE o globalnom sportu ili marketing, putem kamera i na 16 stadiona u Meksiku, SAD i Kanadi biće oboreni svi rekordi u gledanosti. Jedan od najvećih marketinških i finansijskih događaja na svetu doprineće ovim oblastima sa ukupno 104 utakmice koliko je planirano da se odigra. Kako se ovaj događaj odigrava na američkom kontinentu, paralele sa tamošnjim fenomenima su neizbežne, pa ga mnogi nazivaju i ,,šest nedelja superboula“. Trajanje je još jedna granica koja se ovim prvenstvom probija. Zato je i logična procena FIFA da će turnir generisati oko 11 milijardi dolara prihoda, što je ubedljivo najviše u istoriji sporta. Za poređenje, Katar 2022. doneo je oko 7,5 milijardi dolara.
Pobedniku turnira 50 milona dolara
Poređenja i brojke zadivljujuće su gde god se zagrebe kada je najveća svetska fubalska smotra u pitanju. Katar 2022 u još jednom segmentu može poslužiti kao parametar. U Meksiku, SAD i Kanadi se očekuje prodaja oko 6,7 miliona ulaznica što je skoro duplo više nego u Kataru. Iako su informacije o visokim cenama karata sporadično popunjavale medijske stupce, to zasigurno neće uticati na očekivanja svetske fudbalske federacije. Morgan Stanley u svom istraživanju o svetskom prvenstvu donosi procenu koja se tiče ukupnog efekta na svetsku privredu. Zavisno od metodologije merenja ukupni ekonomski efekat mogao bi se naći u rasponu od 40,9-80 milijardi dolara. Zato je jasan i nagradni fond od preko 700 miliona dolara za ekipe učesnice, a sam pobednik mogao bi da obezbedi oko 50 miliona dolara. Najizdašniji izvori koji će obezbediti sav ovaj prihod i nagrade dolaze iz tri pravca. TV prava, ulaznice i VIP gostoprimstvo i sponzorstva.
LED panelima do više novca
Prvi put u istoriji dogodilo se i da su se globalna sponzorska mesta prodala pre početka turnira. Najveći svetski brendovi već po tradiciji ulažu svoj novac u svetski kup. Adidas, Coca-Cola, Visa, Lenovo, McDonalds samo su neka od imena. Kao najplastičniji primer i za marketinške laike je neformalna ,,premijum“ zona duž centralne linije terena koja je uvek važna zbog glavnog TV kadra. Ovaj najpoznatiji primer reklame na fudbalskom terenu deo je paketa prava na svetskom prvenstvu (logo SP, digitalne kampanje) koji po Sponsorflo-u za globalne partnere iznosi između 75 i 100 miliona dolara. Zanimljivo je kako je savremena tehnologija poput LED panela omogućila svim učesnicima mogućnost da dopru do različitih kontinenata. U modernom prenosu više ne vide svi gledaoci istu reklamu. Zahvaljujući virtuelnoj zameni sadržaja na LED panelima gledalac u Evropi može videti jednog oglašivača, a gledalac u Aziji drugog, iako je na stadionu fizički isti panel. Organizatoru ostaje samo da suče brke zbog ovog drastično povećanog reklamnog prostora.
Običan navijač prinuđen na TV prenos
Rekordni prihodi FIFA imaju i drugu stranu priče. Kako je preneo Reuters, prvi put FIFA je primenila dinamičko formiranje cene karata, slično kao avio-kompanije i platforme za koncerte. Kako je rasla potražnja, rasle su i cene. Pojedine karte za grupnu fazu koštale su nekoliko stotina dolara, dok su cene za najatraktivnije mečeve i kasnije faze turnira dostizale četvorocifrene brojke. Ovim je veliki broj tradicionalnih navijača praktično istisnut sa turnira. Kadrovi tokom prvih mečeva već su prikazali rezultat. Naročitu pažnju izazvao je već drugi meč prvenstva Južna Koreja – Češka, gde se u televizijskom prenosu mogao videti veliki broj praznih sedišta uprkos relativno visokoj zvaničnoj poseti. Čak i na utakmici domaćina SAD protiv Paragvaja bilo je praznih sedišta što je na nekim ranijim prvenstvima prosto bilo nemoguće. Tako se otvara pitanje kako se Svetsko prvenstvo pretvorilo iz događaja za obične navijače u proizvod namenjen korporacijama, VIP gostima i publikom sa većom kupovnom moći?
,,Football without fans is nothing“
Reči čuvenog trenera Seltika, Džoka Stajna (1922-1985) ,,footbal without fans is nothing“ ovim dobijaju na težini i opravdavaju navijačke pokrete poput AMF (Against Modern Football). Njihova reakcija na komercijalizaciju fudbala je prirodna za sve ljubitelje igre ,,u kojoj 22 muškarca trče za jednom loptom“. Dok FIFA obara rekorde, pokret upozorava da fudbal rizikuje da izgubi ono što ga je učinilo globalnim fenomenom, navijače na tribinama.
