Kreditiranje srpskog agrara: Šta je potrebno poljoprivrednicima?

Redakcija
Redakcija
Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

  • Srpski poljoprivrednici, a pre svega srednja i mala gazdinstva su tradicionalno nepoverljivi prema kreditima, pogotovo kratkoročnim za finansiranje proizvodnje
  • Kod dugoročnih investicionih kredita skoro redovno kao problem se otvara izvesnost dugoročnog planiranja proizvodnje
  • Dobar dugoročni kreditni aranžman zahteva jedan dobar biznis plan sa dugoročnom vizijom koja podrazumeva dobru investicionu strategiju u poljoprivrednoj proizvodnji

Poljoprivrednici u Srbiji bankama trenutno otplaćuju kredite u vrednosti od 80,3 milijarde dinara, što je nešto manje od 700 miliona evra. Iako su usmereni više na kratkoročne kredite koje subvencioniše država, stručnjaci ukazuju da je domaćoj poljoprivredi neophodan investicioni zamah.

„Zaostajanje u tehnici i tehnologiji je nedopustivo ukoliko naša poljoprivreda hoće da uhvati korak sa razvijenim agrarnim zemljama. Dobar dugoročni kreditni aranžman zahteva dobar biznis plan sa dugoročnom vizijom koja podrazumeva dobru investicionu strategiju u poljoprivrednoj proizvodnji“, kaže za „Svet bankarstva i investicija“ agroanalitičar Žarko Galetin. Ipak, on ukazuje da ulaganje u investiciono finansiranje primarne proizvodnje ne bi trebalo da bude cilj sam za sebe.

Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora 3 Banke, koja svoje finansiranje usmerava na poljoprivrednike kojima je pristup kreditima otežan ili ga uopšte nemaju, navodi da oni koji obrađuju manje površine ili imaju manji broj grla stoke bez podrške finansijske institucije jako teško mogu da održe svoje poslovanje ili povećaju svoje kapacitete.

Srpska poljoprivreda je privredna grana koja po pravilu u svim kriznim situacijama reaguje kao svojevrsni relaks preparat, kaže Žarko Galetin.

„Srpska poljoprivreda se uspešno borila i bori protiv najveće pošasti koja može da pogodi neku ekonomiju. Tu spada nedostatak hrane, odnosno gubitak prehrambenog suvereniteta. Još jednom se pokazalo da je poljoprivreda najotpornija na udare krize i najjača karika privrednog sistema Srbije“, ističe Galetin.

Ova konstatacija, međutim, ne mora nužno da implicira i da je stanje srpskog agrara u dobrom stanju.

„Mnogo toga treba da se desi, pa da se pohvalimo da je stanje naše poljoprivrede dobro. Da ne ulazimo u dublju analizu, da konstatujemo samo njenu veoma lošu strukturu gde je odnos biljne i stočarske proizvodnje krajnje nepovoljan po stočarsku proizvodnju i iznosi okvirno 2:1 u korist biljne proizvodnje. Jednostavnim rečnikom rečeno, Srbija sa ovakvom strukturom postaje sirovinska baza za prerađivače u zemljama razvijene prehrambene industrije. Sa druge strane, srpski poljoprivrednici imaju veoma male podsticaje, pa su na tržištu gde se sučeljavaju sa kolegama iz razvijenih, subvencijama visokozaštićenih zemalja, nekonkurentni. Konačno, investicioni potencijal poljoprivrednog sektora je relativno mali, pa svaki pokušaj da se pokrene taj investicioni zamah poput IPARD programa je dobrodošao“, navodi Galetin.

I ukrajinska kriza uticala je na situaciju u poljoprivredi. Kako i u kolikoj meri za precizan odgovor je, kaže Galetin, neophodno obuhvatiti mnogo širi kontekst.

„Indicije da se nešto ozbiljno dešava, pre svega u energetskom sektoru, imali smo još jesenas, kada je cena prirodnog gasa počela naglo da raste. Razlog za to je Rusija svakako imala, sada vidimo i koji. Da podsetimo,  Rusija je najveći svetski izvoznik ovog energenta“, naveo je Galetin.

Tržište suncokreta

Kriza u Ukrajini otvorila je mnoge probleme na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Osim nemogućnosti isporuke ukrajinskih žitarica i uljarica, procena je da je oko 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini neobrađeno, a da je onaj deo obrađenih površina obrađen uz krajnje redukovanu agrotehniku.

„Ova okolnost je pre svega „podgrejala“ tržište suncokreta s obzirom na to da je Ukrajina daleko najveći svetski proizvođač suncokreta i suncokretovog ulja. Tržište je odmah odreagovalo visokim cenama, a naši poljoprivrednici su dali jasan odgovor na ovakvu situaciju, tako što su povećali površine pod suncokretom za čitavih 20 odsto u odnosu na prošlu godinu i sada je ova kultura posejana na čitavih 250.000 hektara u odnosu na 215.000 hektara prošle godine. Na konto ovog povećanja površina neke kulture morala je biti ‘zakinuta’. Po svoj prilici to će biti kukuruz koji je posejan na nešto manjim površinama nego lane“, ističe naš sagovornik.

Poljoprivrednici i problemi u finansiranju

Karakter poljoprivredne proizvodnje čija je osnovna karakteristika mali koeficijent obrta, generalni je problem sa kojim se ova privredna grana suočava prilikom finansiranja proizvodnje. Prisutna su dva medela finansiranja.

„Posejati usev i čekati čitavu ekonomsku godinu da se taj usev požanje i finansijski naplati, zahteva dobru finansijsku kondiciju poljoprivrednih proizvođača, što najčešće nije slučaj. Što se tiče finansiranja same proizvodnje, sve je prisutniji model gde takozvani „organizatori proizvodnje“ kao što su otkupljivači, prerađivači… itd, kroz sistem zajedničkog ulaganja, finansiraju proizvodnju svojih kooperanata i kroz ugovoreni paritetni odnos naplaćuju svoju uslugu finansiranja. Taj model je pre svega prisutan kod proizvodnje industrijskog bilja kao što su suncokret, soja, ali i šećerna repa. Za poljoprivrednog proizvođača tu je uvek prisutan rizik loše ugovorenog pariteta, ali i rizik gubitka tržišnog kapaciteta samog proizvođača i nemogućnost primene određene tržišne strategije“, navodi Žarko Galetin.

Drugi model, jesu bankarski kratkoročni krediti i to, dodaje naš sagovornik, pre svega krediti subvencionisani od strane države.

„Srpski poljoprivrednici, pre svega srednja i mala gazdinstva su tradicionalno nepoverljivi prema kreditima, pogotovo ovim kratkoročnim za finansiranje proizvodnje. Kao jedan od najvećih problema korišćenja kredita, verujem da bi većina poljoprivrednika navela komplikovanu proceduru i papirologiju, što bankarski protokoli jednostavno zahtevaju kao neophodnost. Sa druge strane, upavo mala i srednja gazdinstva se prilikom ovakvih bankarskih aranžmana suočavaju sa nedostatkom kreditne istorije, što može vrlo često biti problem prilikom odobravanja kredita“, navodi Galetin.

Kada je reč o investicionim kreditima, oni su uglavnom namenjeni proizvođačima sa jasno izdefinisanom investicionom strategijom, sa stabilnim kolateralom i većim iskustvom u dugoročnom investiranju, a to su, prema mišljenju Galetina, uglavnom velika gazdinstva, kao i privredna društva sa dobrom kadrovskom i ostalom tehničkom logistikom.

Investiciono finansiranje

„Kod dugoročnih investicionih kredita skoro redovno kao problem se otvara izvesnost dugoročnog planiranja proizvodnje. Naime, poljoprivredna proizvodnja nosi sa sobom toliku neizvesnost i rizike, da jedna loša ekonomska godina može da poništi dobre proizvodne rezultate za nekoliko prethodnih dobrih godina, pa upravo ta neizvesnost podstiče i rezervisanost poljoprivrednika prema svakoj vrsti kredita“, ukazuje naš sagovornik i dodaje da prostor za bankarsko finansiranje poljoprivrednika svakako postoji.

Gde su tu mali poljoprivrednici?

3 Banka je svoje poslovanje usmerila ka poljoprivrednicima koji teže dolaze do finansijskih sredstava.

„Mi smo se, pre svega, fokusirali na finansijsku inkluziiju, odnosno obezbeđivanje pristupa kreditima onima kojima je on otežan ili ga uopšte nemaju, a čak 75 posto naših klijenata su ljudi iz ruralnih područja. U tom kontekstu, jedan od najznačajnijih segmenata klijenata 3 Banke su mala poljoprivredna gazdinstva koja inače teško dobijaju finansijsku podršku, a njima je ona možda i najpotrebnija“, kaže Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora 3 Banke.

Poljoprivrednici koji obrađuju manje površine ili imaju manji broj grla stoke, dodaje naš sagovornik, bez podrške neke finansijske institucije jako teško mogu da održe svoje poslovanje ili da povećaju svoje kapacitete.

„S obzirom na to da od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, po našim procenama skoro 90 odsto čine takva mala gazdinstva, ne iznenađuje podatak da je oko polovine od ukupnog broja odobrenih poljoprivrednih kredita odobren upravo u 3 Banci“, kaže Vukotić.

Imajući u vidu da se radi o gazdinstvima sa malom proizvodnjm, klijenti ove banke najviše apliciraju za sredstva za likvidnost, obrtna sredstva, trajna obrtna sredstva, a povremeno, kako ističe i za neke manje investicije.

Kreditiranje intenzivne proizvodnje

Žarko Galetin ističe činjenicu da poljoprivrednici raspolažu jednim veoma pouzdanim i kvalitetnim kolateralom kao što je poljoprivredno zemljište, već sama po sebi navodi na zaključak o njihovom solidnom kreditnom kapacitetu.

„Mislim da je našoj poljoprivredi u ovom trenutku najneophodniji investicioni zamah. Zaostajanje u tehnici i tehnologiji je nedopustivo ukoliko želimo da uhvatimo korak sa razvijenim agrarnim zemljama. Dobar dugoročni kreditni aranžman zahteva jedan dobar biznis plan sa dugoročnom vizijom koja podrazumeva dobru investicionu strategiju u poljoprivrednoj proizvodnji. Moje mišljenje je da ovakva ulaganja treba da idu pre svega u pravcu finansiranja tzv. intenzivne proizvodnje, kao što su staklenička proizvodnja, povrtarska i voćarska proizvodnja“, ističe Galetin.

1 KOMENTAR

  1. […] „Mislim da je našoj poljoprivredi u ovom trenutku najneophodniji investicioni zamah. Zaostajanje u tehnici i tehnologiji je nedopustivo ukoliko želimo da uhvatimo korak sa razvijenim agrarnim zemljama. Dobar dugoročni kreditni aranžman zahteva jedan dobar biznis plan sa dugoročnom vizijom koja podrazumeva dobru investicionu strategiju u poljoprivrednoj proizvodnji. Moje mišljenje je da ovakva ulaganja treba da idu pre svega u pravcu finansiranja tzv. intenzivne proizvodnje, kao što su staklenička proizvodnja, povrtarska i voćarska proizvodnja“, ističe Galetin u tekstu koji je objavio časopis “Svet bankarstva i investicija” na portalu http://www.bonitet.com. […]

Komentari su zatvoreni.

Preporučujemo

Pratite nas