Generalni direktor kompanije Rio Tinto, Jakob Stausholm, podneće ostavku ove godine, a potraga za njegovim naslednikom je u toku, saopštila je rudarska kompanija Rio Tinto.
Rio Tinto (RT) nije naveo razlog za neočekivani odlazak Stausholma, koji je vodio rudarsku kompaniju vrednu 80 milijardi funti od 2021. godine.
Pod Stausholmom, Dancem koji je ranije radio u kompaniji Shell, RT je napravio veliki pomak u proizvodnji litijuma kao novom pravcu rasta kompanije, uključujući akviziciju kompanije Arcadium Lithium vrednu 6,7 milijardi dolara prošle godine. Takođe je značajno investirala u proširenje svog portfolija gvozdene rude, kako u Africi tako i u Australiji, i preuzela je kontrolu nad svojim mongolskim operacijama sa bakrom otkupom svojih kanadskih partnera za 3,3 milijarde dolara 2022. godine.
Došao da popravi imidž
Stausholm je dobio zadatak da obnovi imidž kompanije nakon velikog negodovanja akcionara kada je kompanija uništila klisuru Juukan, sveto aboridžinsko mesto, 2020. godine.
Jedan od njegovih zadataka bio je i projekat Jadar pa se prošlog septembra u okviru kampanje razgovora sa građanima Stausholm pojavio u Ljuboviji.
Predsednik kompanije, Dominik Barton, rekao je u četvrtak da je Stausholm postavio „ubedljivu strategiju rasta“. Rio Tinto je saopštio da je u toku „rigorozan proces selekcije“ kako bi se identifikovao Stausholmov zamenik, dodajući da će on nastaviti da obavlja svoju funkciju dok se traži naslednik.
„Iznenadni odlazak“
U imejlu zaposlenima u koji je imao uvid Financial Times, Stausholm je rekao da će njegov naslednik biti objavljen pre objave rezultata proizvodnje kompanije za treći kvartal sredinom oktobra. Jedan akcionar, sa malim udelom u kompaniji, rekao je da je Stausholmov odlazak „delovao pomalo iznenadno“ s obzirom na to da je kompanija samo dva dana ranije objavila investiciju od skoro milijardu dolara u Čileu, i da je to bilo „iznenađenje“.
Stausholmov odlazak dolazi u trenutku kada se rudari suočavaju sa pritiskom investitora da stvore veću vrednost od svojih raširenih globalnih operacija, ali i pritiskom aktivističkih investitora da se listiranje kompanije na berzi preseli u Australiju.
