Da objasnimo naslov – 27 godina Rio Tinto je “rudario” da dobije dozvolu za početak rada rudnika u planinama Simandu u jugoistočnoj Gvineji. Dvadeset sedam godina. Kompanija ove godine obeležava 20 godina prisustva u našoj zemlji. I dobijaju baš lepe poklone za ovaj jubilej.
Vlada Srbije vratila je na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju jadarita na zapadu Srbije.
Kako je navedeno u saopštenju Vlade, osnov za Uredbu je to što je Ustavni sud Srbije 11. jula proglasio neustavnom odluku Vlade iz 2022. godine o zaustavljanju projekta Jadar.
Za razliku od odluke Ustavnog suda, o kojoj kako su rekli nisu bili obavešteni, Rio Tinto je “čuo” za odluku Vlade i pozdravio je.
I sve je ovo bilo očekivano. Od momenta stidljivih naznaka početkom godine da se projekat Jadar preispituje do najave same kompanije da kreće u medijsku kampanju “obrazovanja nacije” o značaju ovog projekta.
Od dolaska kompanije u Srbiju, istraživanja, najave projekta, protesta, pa malog zatišja, ovo je verovatno najinteresantniji period za ovu priču. Priču koja će u narednim meseci imati konačan epilog.
Medijska kampanja
U sklopu medijske kampanje koja se sprovodi, poslednjih meseci videli smo pojačan broj vesti o litijumu gde je svaka lepa “proslavljana” u određenim medijima. Svaki novi rudnik litijuma u svetu, svaka nova investicija u fabriku baterija na bazi litijuma, svaka izjava o blistavoj budućnosti litijuma bila je glavna vest. I sada se mogu čuti i videti znani i neznani stručnjaci kako po televizijama i novinama objašnjavaju da će Srbija ispusti priliku da bude “u prvim redovima” kada su nove tehnologije u pitanju. Obećavaju se norveški, švedski i razni drugi modeli koji bi zemlju učinili bogatim članom evropske zajednice.
Nekako stidljivo, samo u određenim medijima, pojavljivale su se informacije da je, na primer, cena litijuma pala 80 odsto u poslednje dve godine ili da su se pojavile “neke čudne, misteriozne” natrijum-jonske baterije kojim se sada snabdevaju električna vozila.
U međuvremenu, 180 miliona evra svake godine u budžetu Srbije najavljeno od kompanije početkom godine, postalo je 10 milijardi najavljenih od zvaničnih predstavnika institucija. Kampanja je, valja i preterati. Makar bilo i za 100 puta više.
Šta je u stvari problem sa celom ovom pričom?
Ekologija
Da citiramo jedan post sa mreže LinkedIn, “nijedan rudarski projekat nije ekološki”. Procene rizika nisu bezazlena stvar. Zato se rudnici prave u nepristupačnijim predelima, daleko od naseljenih mesta kako bi se smanjio rizik većeg uticaja na život ljudi. Kada se kod toga izgubi kontrola ili regulativa, može se desiti da stigne i do samog grada, kao što se desilo Boru.
U slučaju Jadra, mora se biti spreman na to da će jedan od najlepših krajeva i istorijski značajan za ovu zemlju, biti, blago rečeno, značajno promenjen. A zarad čega?
Ekonomija
Kada su u pitanju finansije, veća je verovatnoća da se poveruje kompaniji nego zvaničnim organima koji znaju da preteraju. Govorimo o procenama koje smo naveli u tekstu.
Cifra od 180 miliona godišnje u srpskom budžetu laiku deluje mnogo. Ali to je, na primer, slična cifra koju budžetu ostavljaju dve najveće domaće kompanije Delta Holding i MK Group. Te dve kompanije ipak nisu ni među 10 najvećih koje rade u Srbiji. A Rio Tinto će sigurno ući u tih deset odabranih. Na sličan način, kao i Zijin. Prodavaće resurse Srbije.
Postoji mogućnost da se to uopšte i ne desi. Dok Rio Tinto počne da kopa, litijum zbog napretka tehnologije, koju smo pomenuli, može biti potpuno prevaziđen. Rupe će ostati, ali će se naći već nešto što može da se iskopava.
Nepoverenje
Ovo je možda i glavni problem. Rio Tinto je kompanija koja ne uliva poverenje. I mnogo je primera zašto je to tako. Pogotovo kada su u pitanju siromašne zemlje, a to Srbija svakako jeste.
U Rio Tinto poverenje od skoro nemaju ni njihovi investitori. Jedan od najvećih svetskih fondova Norges Bank Investment Management najavio je ove godine da postoji mogućnost da proda svoj udeo vredan više milijardi dolara u kompaniji Rio Tinto zbog zabrinutosti za životnu sredinu, posebno kada su u pitanju operacije u brazilskom Amazonu. Grupa koja predstavlja britanske penzijske fondove – LAPFF, takođe investitore Rio Tinta, izrazila je zabrinutost u vezi sa upravljanjem vodama kompanije u njena dva rudnika u Mongoliji i na Madagaskaru.
Kompaniji su se u istoriji dešavali propusti. I ne tako retko. Kada je u pitanju Australija pre nekoliko godina uništene su drevne pećine. Odgovor je bilo izvinjenje. O zemljama “trećeg sveta” gde je kompanija imala operacije, čitalo se godinama. Govorilo se o totalnim devastacijama biljnog i životinjskog sveta, totalne promene ekonomske strukture zemalja (na gore), mitu, korupciji, ratovima.
Rudnik u Papua Novoj Gvineji je najdrastičniji primer. Ovaj rudnik bio je indirektan povod za rat koji je besneo na ostrvu. Godine 1989. usled rastućeg besa zajednice zbog štete po životnu sredinu i neravnopravne podele dobiti rudnika, zemljoposednici su prisilili rudnik na zatvranje, minirajući dalekovode i saboritajući operacije Rio Tinta. Vlada Papue Nove Gvineje poslala je vojsku na sopstvene građane u pokušaju da ponovo pokrenu proces proizvodnje u rudniku u stranom vlasništvu, što je izazvalo deceniju dug građanski rat u kojem je stradalo čak 20.000 ljudi.
I šta nas čeka?
Sva je prilika da će Rio Tinto rudariti u Srbiji. Međunarodna zajednica, Evropska unija i “partneri”, kao što smo čuli, nemaju ništa protiv da litijum bude srpska “nafta”. Oni neće ništa učiniti.
Pominje se mogućnost referenduma gde bi građani odlučili da li žele litijum ili ne. Pitanje je da li je ovo dobra ideja. Čuveni britanski komičar Riki Džervejz kada je komentarisao referendum o Bregzitu rekao da je to bila greška, jer su globalno ljudi prosečno – glupi. Pored ovoga, treba se imati u vidu da će medijska kampanja za litijum u tom slučaju biti još žešća.
Kao jedina opcija ostaju protesti građana. Sudeći po prva dva, nakon aktuelizacije projekta, pa odluke Ustavnog suda, ne postoji kritična masa za tako nešto kao što je to bilo 2022.
Projekat Jadar biće najverovatnije realizovan bez ikakvog otpora i u tišini, kao što je to bio slučaj sa Beogradom na vodi i Majdanpekom, na primer, a u narednom periodu kao što će biti sa rušenjem Sajma ili starog Savskog mosta.
