„Od beskućnika sa 15 godina do globalnog influensera sa više od 18 miliona pratilaca, britanski preduzetnik Sajmon Skvib dokazuje da se najjači uticaj danas gradi davanjem, a ne prodajom“ stoji u promotivnom tekstu koji prati lik i delo britanske poslovne superzvezde.
Priča oko Sajmona Skviba koja se može pročitati u medijima ide ovako.
Kada je sa 15 godina izbačen iz porodične kuće, Skvib nije imao ni novac, ni formalno obrazovanje, niti podršku institucija. Imao je samo jednu opciju – da sam sebi stvori posao. Taj instinkt za preživljavanje prerastao je u preduzetnički refleks koji će ga, dvadeset pet godina kasnije, dovesti do finansijske nezavisnosti i, neočekivano, do novog početka.
Do svoje 40. godine izgradio i prodao više kompanija, među kojima i marketinšku firmu Fluid, koju je kupio PwC. Novca je, kako sam kaže, imao dovoljno da više nikada ne mora da radi. A, u penziji je izdržao tačno šest meseci.
„Mislio sam da je to ostvarenje sna – da nikada više ne moram da radim. A onda sam shvatio da ne mogu tako, da nemam svrhu“, u više prilika ispričao je Skvib.
Od novca ka svrsi
Umesto da započne novi biznis, Skvib kaže da je uradio nešto neuobičajeno: počeo je da deli poslovno znanje besplatno. Bez kurseva, bez pretplata, bez skrivenih ponuda. Njegov najgledaniji video na YouTube-u – „30 godina poslovnog znanja za 2 sata i 26 minuta“ za sada ima više od 15 miliona pregleda.
Danas ga prati više od 18 miliona ljudi na društvenim mrežama, gde je postao poznat po tome što na ulici zaustavlja nepoznate ljude, sluša njihove poslovne ideje i, ako mu se dopadnu, daje im novac da ih realizuju. U Londonu je čak kupio stepenište sa zvonom na vratima, na koje prolaznici mogu da pozvone i „predstave svoj san“, kako je rekao. Sličan projekat pokrenuo je i u Njujorku zajedno sa Ričardom Bransonom.
Alat, a ne trik
U osnovi Skvibovog digitalnog uspeha je „model udice“ ili sposobnost da brzo privuče pažnju ljudi, ali smisleno, ne da bi prevario ili povećao gledanost.
„Na društvenim mrežama moraš da ponudiš nešto zbog čega će ljudi zastati i gledati. To je kombinacija „udice“ i sposobnosti da ih nateraš da razmišljaju drugačije i to odmah“, objašnjava Skvib.
Njegove često citirane izjave poput „Ne treba vam novac da biste započeli biznis“ ili „Lakše je biti ispred 99 odsto ljudi nego što mislite“ poslovni su kontrapunkt uvreženim uverenjima.
„Ljudi imaju mnogo pogrešnih pretpostavki. Misle da je sigurnije raditi za nekog drugog. A istina je da je jedina prava sigurnost u tome da upravljate sopstvenom sudbinom“, rekao je podsećajući na masovna otpuštanja u velikim tehnološkim kompanijama poput Mete ili Amazona.
Škola ne priprema za preduzetništvo
Skvib otvoreno kritikuje tradicionalni obrazovni sistem i svog sina školuje kod kuće. Razlog vidi u pogrešnom vrednovanju individualnog uspeha.
„U školi se ocenjuje individualni rad. U stvarnom životu nikada ne radite sami. Najuspešnije kompanije nastaju timskim radom. To je veština koja se u školama gotovo ne uči“, rekao je u jednom od svojih objava.
Njegovo lično iskustvo – izlazak iz sistema sa 15 godina – učinilo ga je, kako kaže, „imunim na ideju da postoji samo jedan ispravan put“.
AI, posao i preduzetništvo
Iako priznaje da veštačka inteligencija već briše hiljade radnih mesta, Squibb u tome vidi novu šansu.
„Svaki biznis danas ima AI u sebi. Greška je investirati u ‘AI kompanije’. Pobediće kompanije koje imaju svrhu a AI koriste kao alat“, rekao je.
Skvib veruje da će, baš kao i njemu nekada, ljudi koji ne mogu da pronađu posao biti primorani da ga sami stvore.
„Ako ne možeš da dobiješ posao, nemaš izbora osim da napraviš svoj. To znači da će preduzetništvo eksplodirati.“
Sajmon Skvib želi da pokloni sav novac
Sajmon Skvib je u više prilika otvoreno pričao i o svojoj odluci da bogatstvo ne ostavi sinu. Rekao je da je njegov posao kao roditelja da detetu da štap za pecanje, a ne ribu. „Ako mu dam sav novac, oduzeću mu motivaciju“, rekao je.
Njegova dugoročna ambicija nije akumulacija kapitala, već promena sistema. U jednom od intervjua je sažeo svoju poslovnu i životnu filozofiju:
„Smisao života je da živiš sa svrhom. Moj cilj je da popravim obrazovanje i finansiram tuđe snove. To je bolja zaostavština od bilo kakve sume novca.“
