Zaposleni nisu dovoljno motivisani i nezadovoljni su, bez stvarnog podsticaja da se zaista angažuju na poslu. Za ovakvu tvrdnju potvrdu možete pronaći u hiljadama istraživanja koja su izvedena i koja se verovatno baš ovog trenutka sprovode.
Investicioni stručnjak Pit Stavros veruje da postoji bolji način. Tako se i posvetio misiji da preispita korporativne strukture kako bi se korist uspešnog poslovanja proširila na širi krug ljudi.
Kroz lične priče o svom putu i poziv da se poslovni svet okrene drugačijem pristupu, Stavros od nedavno drži i predavanja i nudi jasan plan kako da ljudi u biznisu promene način na koji razmišljaju o poslovanju, da promene narativ kao i perspektivu za milione zaposlenih širom sveta.
Pit Stavros misija
Pit Stavros je Amerikanac, suosnivač i jedan od glavnih ljudi globalnog sektora privatnog kapitala u kompaniji KKR. Osnivač je i predsednik Ownership Works, neprofitabilne organizacije usmerene na širenje modela široko rasprostranjenog vlasništva zaposlenih u korporativnoj Americi, sa ciljem da u narednih deset godina omogući stvaranje bogatstva u iznosu od 20 milijardi dolara za radničke porodice. I, plan je da se cela ideja proširi na Evropu i Aziju.
Interesovanje Stavrosa za vlasništvo zaposlenih poteklo je od njegovog oca, koji je više od 40 godina radio na gradilištu. Iako je decenijama radio naporno, njegov otac nikada nije imao udeo u uspehu kompanije za koju je radio. Njegov doprinos nije prelazio granicu satnice. Zbog toga nikada nije osećao pripadnost firmi niti imao mogućnosti za napredovanje ili stvaranje bilo kakvog bogatstva.
Misija Pita Stavrosa je da upravo to promeni – da obezbedi prilike za radničke porodice da steknu bogatstvo i imovinu i da tako aktivno učestvuju u poslovanju svojim angažovanjem, da osveži korporativne kulture i poboljša poslovne rezultate.
Kao čelni čovek KKR, Stavros upravlja sa oko 165 milijardi dolara vrednom imovinom u Evropi, Aziji i Americi. Njegova nadležnost obuhvata ulaganja u velike i srednje kompanije, kao i u fondove koji su usmereni na društveni uticaj, osnovne i rastuće investicije, raspoređene kroz deset različitih fondova. Član je više investicionih i upravljačkih odbora unutar kompanije, a ranije je bio i kopredsedavajući globalnog Saveta za inkluziju i raznolikost.
Ideja vredna širenja
Za šta ste Stavros konkretno zalaže?
Njegova ideja je da vlasništvo zaposlenih može da stvori stvarne mogućnosti za akumulaciju bogatstva, da osnaži porodice, oživi korporativnu kulturu i poboljša rezultate poslovanja. Kada zaposleni imaju udela u celoj vrednosti koju pomažu da se stvori svojim radom, to nije samo pametnije poslovanje i mudrije investiranje. To je i moralno ispravno.
„Prvi posao kao investitora dobio sam pre 25 godina. Danas imam 50. To je doslovno pola mog života. Ali još uvek se jasno sećam prvog zadatka koji su mi dali: da nadgledam prenos sredstava vezan za prodaju jedne kompanije. Praktično, trebalo je da se postaram da svi akcionari dobiju svoj novac. Bilo da je kompanija velika ili mala, javna ili privatna, ima akcionare koji poseduju firmu. Kako vrednost firme raste, tako se stvara bogatstvo za one koji poseduju akcije.
U toj konkretnoj firmi, vlasništvo nad akcijama dopiralo je do najviših nivoa menadžmenta, poput generalnog direktora, ali i do nižih pozicija, kao što je pomoćnik blagajnika. Kada sam pozvao generalnog direktora da potvrdim prenos novca, razgovor je bio kratak i formalan. „Stigao je novac, hvala.“ Prekinuo je vezu.
Ali, kada sam pozvao pomoćnika blagajnika, koji je zarađivao neuporedivo manje, bio je toliko emotivan da je jedva mogao da govori. Kasnije mi je ostavio poruku u suzama objašnjavajući kako će mu isplata akcija doslovno omogućiti da školuje decu.
To me je navelo da se zapitam:
„Šta bi bilo kada bi svi zaposleni u firmi imali akcije, ne samo do nivoa pomoćnika blagajnika, već i do radnika na traci ili u skladištu? Kako bi to uticalo na njihove živote, kompaniju, pa i celu zajednicu?“ u jednom od predavanja ispričao je Pit Stavros.
Menja i ekonomiju
Ova pitanja Stavrosu nisu bila niti nova niti strana.
„Moj otac ih je postavljao decenijama. Radio je 45 godina kao mašinovođa na gradilištu. Nije mogao da stvori bogatstvo od zarađenih 20 dolara na sat. Nije imao inspiraciju da brine o produktivnosti i osećao je da nije u skladu sa interesima poslodavca. I nije imao glas. Nije bilo razloga da menadžment sluša radnike. I nisu ih slušali.
Danas samo mali procenat radnika ima akcije u firmama u kojima rade. I to je, zapravo, ključni razlog zbog kojeg postoji tolika razlika u bogatstvu – posedovanje akcija, ili njihovo odsustvo. I dok većina radnika oseća da se njihov glas ne čuje, čak 77 odsto zaposlenih globalno kažu da su neangažovani na poslu. Čak je 18 odsto izjavilo u istraživanjima da doslovno mrze firmu za koju rade“ ispričao je Stavros.
Proširivanje vlasništva nad akcijama među zaposlenima je najvažnija stvar koju možemo učiniti za podizanje standarda radnika i jačanje kompanija, tvrdi Stavros i kaže da je to put ka uključivom i održivom kapitalizmu. „I verujem da to može doslovno da promeni ekonomiju.“
Lekcija i primer iz prakse
„Pre 25 godina, kao posdiplomac, istraživao sam istoriju vlasništva zaposlenih i objavio rad 2002. Kasnije sam u firmi KKR, u kojoj i danas radim, dobio priliku da vodim investicije. Tada sam počeo da eksperimentišem sa modelima vlasništva zaposlenih – do sada u 44 kompanije tokom 15 godina.
Prva lekcija bila je:
Vlasništvo mora da bude besplatno i dodatno, nikako kao zamena za plate ili druge benefite. Ovo nije prenos rizika na radnike. Ali, pravili smo i greške. Komunikacija je bila loša. Ako bih rekao da planiramo prodaju firme za pet godina, zaposleni bi počeli da odbrojavaju dane i postajali sumnjičavi ako bi se proces odužio. Nismo delili finansijske informacije, niti smo ih pitali kako bi oni vodili biznis bolje. A vlasništvo nije samo dodela akcija. To je izgradnja kulture vlasništva.
U 2015. godini investirali smo u kompaniju CHI Overhead Doors u Ilinoisu. Od 800 radnika, samo 18 je imalo akcije.
Kada smo kupili firmu, većina zaposlenih dobila je – ništa. Moral je bio nizak, angažovanost katastrofalna. To smo promenili – akcije su dobili svi zaposleni, njih 800. Počeli smo da im kvartalno predstavljamo finansije, tražimo mišljenja i dajemo glas.
Primer: dobili su budžet od milion dolara godišnje da investiraju u radno okruženje kako oni žele. Jedne godine su izabrali klimatizaciju, druge godine nove prostorije za pauzu, pa onda ambulantu, pa kantinu sa zdravom hranom.
Rezultat? Produktivnost je eksplodirala, greške su smanjene, profit je porastao. Vrednost kompanije je porasla deset puta. Bila je to najuspešnija investicija KKR-a još od 1980-ih.
Kada smo prodali firmu, najdugovečniji radnici su dobili i do 6,5 puta veće iznose od njihove godišnje plate. Vozači kamiona su dobili i po 800.000 dolara. To su bili iznosi koji su menjali živote.
Reakcije? Suze, aplauzi, uzvici neverice.
I kad me pitaju šta moj otac misli o svemu ovome? „Šta ste čekali do sada!?“, pitao me je“ ispričao je investitor Pit Stavros koji nudi ideju pametnijeg poslovanja i mudrijeg ulaganja.
