Tradicionalno, u decembru, različite platforme i rečnici objavljuju svoju „reč godine“, a ovogodišnji predlozi i izbori uglavnom odražavaju osećaj nesigurnosti, umora i skepticizma prema tehnološkom svetu, što je najbolje sažeo Kasper Gratvol, predsednik Oxford Languages: „Ne može se poreći da je 2025. godina bila definisana pitanjima o tome ko smo zapravo – i onlajn i oflajn“.
Merriam-Webster: „Slop“
Rečnik definiše slop kao „digitalni sadržaj niskog kvaliteta koji se obično u velikim količinama proizvodi pomoću veštačke inteligencije“, uključujući „apsurdne video snimke, čudne reklamne vizuale, kič propagandu, lažne vesti koje izgledaju verodostojno, loše, uz pomoć veštačke inteligencije, napisane knjige i workslop, izveštaje u formi „salata od reči i podataka“ koji zapravo samo gube vreme onima koji ih čitaju.
Prema Merriam-Webster-u, izraz slop je u osamnaestom veku prvobitno označavao „meko blato“, a kasnije se razvilo u značenje „proizvod male ili nikakve vrednosti“. Reč je prikladno odabrana kao ona koja je obeležila godinu u kojoj muzičari i umetnici protestuju protiv proliferacije AI generisanih pesama koje imitiraju njihove glasove i stilove, dok ankete pokazuju da čitaoci i gledaoci sumnjičavo gledaju na AI sadržaj u vestima. Kako kažu izdavači čuvenog američkog rečnika, „ova reč šalje malu poruku AI-u: kada je u pitanju ljudske kreativnosti, ponekad ne možeš da je zameniš“
Glassdoor: „Fatigue“
Platforma, koja omogućava zaposlenima da ocenjuju kompanije u kojima su radili ili sa kojima su intervjuisali, izabrala je fatigue (umor) kao reč godine, nakon što je njeno pominjane na sajtu skočilo za 41 odsto u 2025. Glassdoor navodi da su tražioci posla sve frustriraniji zbog beskonačnih prijava koje ne vode nigde, dok su zaposleni emotivno iscrpljeni brzim porastom AI. Kada je Glassdoor anketirao radnike da li im konstantan dotok informacija (bitnih i nebitnih) crpi energiju na poslu, 78 odsto je odgovorilo potvrdno. Dodatno, oni koji traže novi posao frustrirani su tzv. job huggers-ima, onima koji se čvrsto drže svojih pozicija, makar bili i ozbiljno potplaćeni, pokušavajući da opstanu na tržištu sa, realno, malim brojem zapošljavanja i otpuštanja.
Collins Dictionary: „Vibe coding“
Vibe coding je termin koji je skovao istraživač specijalizovan za domen veštačke inteligencije, Andrej Karpati, i označava korišćenje prirodnog jezika za davanje instrukcija AI-u da piše kompjuterski kod umesto da ga piše od nule. Prema godišnjem izveštaju kompanije OpenAI, upiti vezani za kodiranje porasli su za 36 odsto kod radnika čiji primarni posao nije inženjering a Anthropic navodi da njihov AI, Claude, sada piše 90 odsto koda za timove programera.
U obrazloženju, Collins Dictionary stoji da njihova, ali i reč godine ostalih konkurenata pokazuju „dalji pomak ka svetu u kom dominira tehnologija“.
Oxford Dictionary: “Rage bait“
Ako vas je neki sadržaj na internetu toliko isprovocirao i naljutio da ste ga, ne samo podelili na svom profilu na društvenim mrežama već i javno prokomentarisali, možda ste naišli na Oxford-ovu reč godine: rage bait. Oxford je definiše kao „onlajn sadržaj namerno kreiran da izazove bes ili ogorčenje, frustrirajući, provokativan ili uvredljiv, obično radi povećanja saobraćaja ili engejdžmenta“. Upotreba termina rage bait je u 2025. utrostručena u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na „dublji pomak u načinu na koji razmišljamo o pažnji, kako je dajemo i kako je tražimo.“
Cambridge Dictionary: „Parasocial“
Mnogi ljudi ne mogu da se odvoje od društvenih mreža, što se često objašnjava „parasocijalnim“ vezama, koje je Cambridge Dictionary proglasio za reč godine. Termin se odnosi na jednostrane „odnose koje ljudi razvijaju sa slavnim ličnostima, influenserima i AI chatbotovima.“
Kada pogledate ovu listu, morate priznati da deluje prilično distopijski i jasno pokazuju kako tehnologija oblikuje naš svakodnevni život i emocije. Svi navedeni pojmovi odražavaju umor, frustraciju i zavisnost od digitalnog sveta, ali i našu skeptičnost prema AI sadržaju i medijima. S druge strane, mladi pokazuju želju za autentičnijim iskustvima i za povezivanjem sa stvarnim svetom, što se vidi kroz nostalgiju i vraćanje sadržajima, pričama i aktivnostima iz detinjstva njihovih roditelja ili odbacivanju pametnih telefona i eksperimentisanju sa dumbphone trendovima.
Ostaje nam da vidimo da li će se to primeniti i primetiti u životima svih nas u 2026.godini i da će lista reči koje su nju obeležile biti barem malo „utopističkija“.
