U svetu tehnologije malo je investitora čije se prognoze slušaju sa tolikom pažnjom kao što se slušaju ideje Vinoda Kosle. Osnivač fonda Khosla Ventures, jedan od osnivača kompanije Sun Microsystems i rani investitor u OpenAI, Kosla već decenijama važi za jednog od najuticajnijih vizionara Silicijumske doline. Njegove investicije često dolaze mnogo pre nego što tehnologija postane očigledna svima zbog čega ga mnogi u tehnološkom svetu smatraju investitorom koji ume da prepozna budućnost dok je još u začetku. Upravo zbog te sposobnosti da rano prepozna velike tehnološke promene Kosla se često ubraja među investitore koji su „oblikovali savremeni tehnološki ekosistem“.
Vinod Kosla je rano prepoznao AI revoluciju
Kosla je jedan od prvih institucionalnih investitora u kompaniju OpenAI. Njegov fond je 2019. godine uložio oko 50 miliona dolara u trenutku kada je kompanija bila procenjena na približno milijardu dolara, piše Fortune. Danas je vrednost OpenAI višestruko veća, što dodatno učvršćuje reputaciju Kosle kao investitora sa izuzetnim instinktom za tehnološke promene.
Tokom karijere ulagao je i u kompanije kao što su Square, DoorDash i niz energetskih startapa, uključujući Commonwealth Fusion Systems, koji razvija tehnologije nuklearne fuzije. Upravo zbog takvih investicija Kosla se često opisuje kao investitor koji ulaže u ideje koje menjaju industrije.
Rad više nije nužnost
Vinod Kosla danas govori o budućnosti koju oblikuje veštačka inteligencija i o promenama koje će, prema njegovom mišljenju, transformisati ekonomiju i društvo.
U razgovoru za podkast Fortune 500: Titans & Disruptors of Industry, Kosla je izneo jednu od svojih najradikalnijih prognoza:
„Počev od oko 2030. godine, 80% svih poslova biće moguće obavljati uz pomoć veštačke inteligencije.“
Prema njegovoj proceni, kada tehnologija preuzme najveći deo rada, troškovi proizvodnje dramatično će pasti, a ekonomija će postati izrazito deflatorna. On smatra da će obilje robe i usluga učiniti život znatno jeftinijim nego danas.
„Ako sav rad postane praktično besplatan, ogromni delovi današnje ekonomije će se promeniti. Ali, obilje dobara i usluga biće ogromno, a cene vrlo niske“, rekao je Kosla.
Generacija koja možda nikada neće morati da radi
Kosla ide još dalje u svojim prognozama. U intervjuu za Fortune rekao je da današnja deca možda nikada neće morati da traže posao.
„Prilično je verovatno da petogodišnje dete danas nikada neće morati da traži posao“, rekao je. „Ljudi će i dalje raditi, ali na onome što žele, a ne zato što moraju.“
U takvom svetu, smatra Kosla, obrazovanje bi takođe moglo da izgubi svoju današnju ekonomsku funkciju. Univerziteti će postojati jer ljudi žele da uče, ali diploma možda više neće biti potrebna za zapošljavanje.
Optimista u svetu tehnoloških promena
Koslin pogled na budućnost često se opisuje kao tehnološki optimizam. Dok mnogi ekonomisti upozoravaju da bi automatizacija mogla da poveća nejednakost ili destabilizuje tržište rada, Kosla veruje da će nove tehnologije na kraju stvoriti društvo u kome ljudi imaju više vremena za kreativnost, porodicu i lična interesovanja.
Kako je rekao u intervjuu, oslobađanje od potrebe za radom moglo bi da promeni način na koji ljudi razmišljaju o smislu života.
„AI će nas, po mom mišljenju, osloboditi da budemo više ljudi“, rekao je Vinod Kosla.
