Jensen Huang sa čela Nvidije kaže da postoje i drugi načini da se zaradi na aktuelnom zlatnom AI talasu.
Prema nedavno objavljenim podacima LinkedIn-a, četiri od pet najbrže rastućih zanimanja jesu tehničke pozicije povezane sa veštačkom inteligencijom – poput AI inženjera, stratega i istraživača. Da li to znači da svako ko želi da iskoristi AI bum mora da poseduje napredne tehničke veštine?
Ne, tvrdi Jensen Huang, izvršni direktor kompanije Nvidia, jednog od ključnih aktera u globalnoj AI revoluciji.
Jensen Huang o „drugoj vrsti“ AI poslova
Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u jednom od intervjua Hunag je ponudio iznenađujući savet za ljude koji žele da izgrade unosnu karijeru zahvaljujući AI-ju, ali ne kao programeri.
Njegov predlog je ovakav: postanite zanatlija.
Huang je aktuelni AI bum opisao kao „najveću infrastrukturnu izgradnju u istoriji čovečanstva“, dodajući da će ona stvoriti „ogroman broj radnih mesta“.
„Mnogi od tih poslova uopšte neće biti vezani za rad za računarom“, rekao je Huang. „Biće nam potrebni vodoinstalateri, električari, građevinci.“
„Svako bi trebalo da ima priliku da pristojno zarađuje“, naglasio je. „Za to vam nije potreban doktorat iz računarstva.“
Bum AI data-centara i sudar sa nestašicom zanatlija
Huangova tvrdnja je potkovana činjenicama i podacima. Do kraja ove decenije očekuje se da će oko 7 biliona dolara biti uloženo u izgradnju data-centara širom sveta, a značajan deo tog novca završiće upravo kod kvalifikovanih zanatlija.
Problem je što ih nema dovoljno.
Prema jednom izveštaju konsultantske kuće McKinsey, između 2023. i 2030. godine samo u SAD-u će biti potrebno dodatnih 130.000 obučenih električara, kao i 240.000 građevinskih radnika i 150.000 građevinskih nadzornika. Ovaj podatak prenosi i magazin Fortune.
Istovremeno, potražnja za zanatlijama raste baš u trenutku kada veliki broj iskusnih radnika izlazi iz radne snage zbog penzionisanja.
Godinama se piše i upozorava na takozvani ‘srebrni cunami’, u kojem će visoko kvalifikovani bejbi bumeri masovno odlaziti u penziju. Taj period je sada stigao.
AI zlatna groznica, visoka zarada i savet
Sudar rastuće potražnje i ograničene ponude, očekivano, dovodi do rasta plata. Zbog toga Huangova vizija visokih prihoda za poslove poput postavljanja instalacija i električnih mreža više ne deluje nerealno.
Huang nije jedini koji primećuje da se tržište zanatlija zagreva i uveliko „kuva“, dok je tržište kancelarijskih poslova pod pritiskom. Poslednjih godina sve je više priča o mladima koji preispituju karijere u zanatima, a pojavljuju se i novi programi obuke finansirani od strane kompanija poput Google-a, država, pa čak i muzičkih bendova kako bi se odgovorilo na rastuću potražnju.
Ipak, biće potrebno mnogo vremena da se obuči dovoljan broj kvalifikovanih radnika. Recimo, prema podacima Associated General Contractors of America, 70 odsto građevinskih kompanija ima poteškoće u pronalaženju kvalifikovane radne snage.
Zato prilika i dalje postoji.
Ako niste osoba koja želi da sedi za računarom i gradi AI modele, i dalje možete profitirati od AI revolucije tako što ćete uzeti alat u ruke i pomoći u izgradnji infrastrukture koja tu revoluciju omogućava.
Bilo da ste preduzetnik koji vodi malu firmu, srednjoškolac koji bira buduće zanimanje ili roditelj koji razmišlja o dugoročnim perspektivama svje dece, možda vredi razmotriti savet Jensena Huanga: razmislite kako da zauzmete svoje mesto u globalnom AI bumu vrednom 7 biliona dolara?
