Nemački socijaldemokrati (SPD) tesno su pobedili na nedeljnim nacionalnim izborima i oni će voditi vladu prvi put od 2005. godine, posle 16 godina vladavine konzervativaca pod vođstvom Angele Merkel.
Iza njih je konzervativni blok CDU/CSU. Dogovori o novoj koaliciji mogao bi potrajati mesecima, ali veruje se da će naslednik Angele Merkel biti kandidat Socijaldemokratske stranke Nemačke Olaf Šolc.
Šolc je aktuelni vicekancelar i ministar finansija Nemačke, a ono što se smatra njegovom prednošću jeste dugogodišnje iskustvo na raznim ministarskim funkcijama i na poziciji gradonačelnika Hamburga. Dva najčešća opisa SPD-ovog kandidata su severnjačka smirenost i pragmatizam.
Kako primećuju njegovi biografi, Šolca odlikuju kvaliteti koje se pre svega cene na severu Nemačke među tzv. Hanzeatima, potomcima srednjovjekovne ekonomsko-političke tvorevine na koju su severni Nemci još uvek vrlo ponosni i zbog čega, kako im predbacuju u ostatku Nemačke, na ostatak zemlje gledaju malo s visoka.
Sudeći po ispitivanjima javnog mnenja Šolcu očito nisu naškodili ni finansijski skandali oko propale kompanije Wirecard niti istraga oko pranja novca koji se delimično povezuju i s njegovim ministarstvom.
Trenutno Šulc živi u Potsdamu, bogatom istorijskom gradu pored Berlina gde žive mnogi politički i privredni moćnici kojima je obližnji Berlin prenaporan.
ŠTA KAŽU INVESTITORI?
Prema rečima stratega iz RBC Capital Markets Petera Šafrika, vlada vođena levicom, čak i ako bude uključivala slobodne demokrate, biće naklonjena politici potrošnje novca.
Šafrik je rekao da najjača reakcija možda neće biti na domaćem tržištu obveznicama u Nemačkoj, već na rizičnijem tržištu dugovima na drugim mestima u evrozoni, uzimajući u obzir da su SDP i Zeleni otvoreniji prema pozajmljivanju i trošenju na nivou Evropske unije od desno opredeljenih partija. Podrška Nemcima za zajedničko zaduživanje trebalo bi da podstakne obveznice u državama poput Italije i Španije, napominje on.
Većina investitora ne očekuje iznenadni porast cena zaduživanja u Nemačkoj, koje će nakon deset godina od zastarevanja biti ispod nule u periodu dužem od dve godine. Ipak, odvraćanje od mera štednje u Berlinu bi moglo pomoći u smanjenju nemačkog duga, koje investitori vide kao ultimativno utočište evrozone.
IZAZOVI
Sa druge strane, pored nove vlade, Nemačku u post-Merkel periodu očekuju još neki izazovi. Nedavno je istraživanje Instituta Ifo objavilo da su očekivanja poslovnih čelnika u Nemačkoj pogoršana u septembru treći mesec zaredom zbog pada aktivnosti u industriji pod uticajem tvrdokornih problema u nabavnim lancima. Gotovo 80 odsto kompanija obuhvaćenih anketom požalilo se na nestašicu intermedijarnih dobara, u odnosu na prošlomesečnih 70 odsto.
Zato Institut i snižava prognozu rasta nemačke privrede u ovoj godini, ističući da su prekidi u lancima snabdevanja i nestašica čipova i drugih intermerdijarnih dobara zakočili oporavak od pandemije covida-19.
 tesno su pobedili na nedeljnim nacionalnim izborima i oni će voditi vladu prvi put od 2005. godine, posle 16 godina vladavine konzervativaca pod vođstvom Angele Merkel.){kind=link}