Priliv stranih radnika dao je snažan podsticaj ekonomiji evrozone poslednjih godina, pomažući da se ublaže kraće radno vreme i pad realnih plata, poručila je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristina Lagard.
Migracija u Evropsku uniju dovela je do rekordnog broja stanovnika prošle godine, i to uprkos padu nataliteta, ali vlade istovremeno ograničavaju dolazak novih radnika zbog domaćeg nezadovoljstva.
Lagard je navela da je porast broja radnika izvan 20 zemalja koje koriste evro podržao ekonomiju bloka, čak i uz rastuću preferenciju za kraće radne sate i pad životnog standarda u nekim sektorima.
„Iako su 2022. činili samo oko 9% ukupne radne snage, strani radnici predstavljali su polovinu njenog rasta u poslednje tri godine. Bez ovog doprinosa, uslovi na tržištu rada mogli bi biti mnogo teži, a proizvodnja značajno niža“, kazala je Lagard na godišnjem simpozijumu američkih Federalnih rezervi u Džekson Holu u državi Vajoming.
Prema njenim rečima, bruto domaći proizvod Nemačke bio bi oko 6% niži nego 2019. godine da nije bilo stranih radnika, dok snažni rezultati Španije od završetka pandemije takođe u velikoj meri duguju njihovom doprinosu.
Broj stanovnika EU porastao je prošle godine na rekordnih 450,4 miliona ljudi, jer je neto imigracija nadoknadila prirodni pad stanovništva četvrtu godinu zaredom.
Ipak, taj trend izazvao je i političke posledice – sve veći broj birača okreće se krajnje desnim partijama. Nova nemačka vlada, na primer, obustavila je programe spajanja porodica i preseljenja kako bi povratila podršku birača koji se sve više okreću Alternativi za Njemačku.
U Sjedinjenim Američkim Državama, aktuelni predsednik Donald Tramp pojačao je hapšenja ilegalnih imigranata, ograničio nezakonite prelaske granice i oduzeo legalni status stotinama hiljada migranata još od svoje inauguracije.
 Kristina Lagard.){kind=link}