Tajvan je tokom velike vojne vežbe prvi put namerno usporio mobilni internet u delu zemlje.
Cilj nije bio samo testiranje vojske. Vlasti su želele da vide šta bi se dogodilo sa svakodnevnim životom ako komunikaciona infrastruktura bude poremećena tokom kineskog napada ili velike prirodne katastrofe.
Test je sproveden u ponedeljak u centralnom delu Tajvana, sa fokusom na područje grada Tajčunga.
Mobilni internet je bio ograničen tako da su korisnicima ostale dostupne samo osnovne usluge. Bankomati i semafori nastavili su da funkcionišu. Fiksne telefonske linije i fiksni internet takođe nisu bili pogođeni, navodi Rojters u izveštaju sa Tajvana.
Na prvi pogled, reč je o još jednoj vojnoj vežbi na jednom od geopolitički najosetljivijih mesta na svetu.
U stvarnosti, test otvara mnogo šire pitanje.
Može li moderna ekonomija da funkcioniše kada izgubi deo digitalne infrastrukture?
Vežba više nije namenjena samo vojnicima
Tajvan se nalazi usred desetodnevne godišnje vojne vežbe Han Kuang.
Ona simulira različite scenarije mogućeg kineskog napada. Ove godine, međutim, značajan deo priprema usmeren je na sposobnost države i stanovništva da nastave da funkcionišu tokom krize.
Associated Press navodi da vežbe testiraju sposobnost tajvanske vojske da održava 24-časovne odbrambene operacije. Simuliraju se i kineske taktike „sive zone“, odnosno aktivnosti koje ostaju ispod praga otvorenog rata.
Upravo u taj koncept uklapa se ograničavanje mobilnog interneta.
Tajvanska agencija za mobilizaciju navela je da se tokom vežbi od 7. do 13. avgusta testiraju uzbunjivanje, evakuacija, kontrola saobraćaja i reagovanje na katastrofe.
Plan obuhvata i simulaciju problema sa mobilnim komunikacijama na teritoriji 14 lokalnih samouprava.
To pokazuje koliko se pojam nacionalne bezbednosti promenio.
Nekada su u centru bili tenkovi, avioni i rakete. Danas su jednako važni mobilne mreže, serveri, električna energija, bankarski sistemi i logistika.
Tajvan vežbao i odbranu strateških ostrva
Istog dana tajvanska vojska simulirala je odbijanje vazdušno-desantnog napada na ostrva Penghu u Tajvanskom moreuzu.
Vojska je koristila tenkove M60A3, artiljeriju i protivvazdušno naoružanje. Cilj je bio stvaranje višeslojne odbrane od simuliranog protivnika koji pokušava brzo iskrcavanje na obalu.
Penghu ima veliki strateški značaj.
Tajvanski vojni planeri smatraju da bi ova ostrva mogla da budu jedna od prvih meta u slučaju šireg sukoba. Njihovo zauzimanje moglo bi protivniku da pruži poziciju za dalje napade raketama i dronovima, navodi Reuters.
U vežbi učestvuju i rezervisti.
Njihovo uključivanje deo je pokušaja Tajvana da rezervni sastav bolje poveže sa aktivnim jedinicama i pripreme približi uslovima stvarnog sukoba.
Zašto je internet postao deo odbrane?
Razlog je jednostavan. Gotovo svaki deo moderne ekonomije zavisi od komunikacionih mreža.
Kompanije koriste internet za plaćanja, logistiku i komunikaciju sa zaposlenima. Banke zavise od digitalnih sistema. Trgovina koristi elektronske transakcije. Transport i industrija oslanjaju se na podatke u realnom vremenu.
Zato prekid komunikacija može da izazove ekonomske posledice čak i kada fizička infrastruktura nije direktno uništena.
Tajvanske vlasti su upravo zbog toga vežbu ograničavanja mreže unapred najavile građanima.
Sličan test biće sproveden i na severu zemlje, uključujući područje Tajpeja, prema Reutersu.
Tajvan time pokušava da odgovori na pitanje koje postaje sve važnije i za kompanije: koje usluge moraju da nastave da rade kada normalne komunikacije više nisu dostupne?
U pozadini je sve veći pritisak Pekinga
Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije.
Tajvanska vlada odbacuje takve tvrdnje i insistira da o budućnosti ostrva mogu da odlučuju njegovi stanovnici.
Zbog toga Han Kuang nije samo rutinska godišnja vežba.
Ona je deo šire strategije pripreme za scenario u kojem bi kineski vojni pritisak prerastao u ozbiljniju krizu.
Tajvansko Ministarstvo odbrane već je u svojim planovima vežbi posebno izdvojilo reagovanje na aktivnosti u „sivoj zoni“, elektronsko ratovanje, protivvazdušnu odbranu i sposobnost jedinica da funkcionišu u uslovima poremećenog komandovanja.
Ovogodišnji Han Kuang zato sve više liči na test čitavog sistema, a ne samo oružanih snaga.
Najveći ekonomski rizik krije se u čipovima
Postoji još jedan razlog zbog kojeg se svaka ozbiljnija kriza oko Tajvana pažljivo prati hiljadama kilometara od Azije.
To su poluprovodnici.
Tajvan je jedno od najvažnijih mesta na svetu za proizvodnju naprednih čipova. U središtu tog sistema nalazi se TSMC, najveći svetski proizvođač čipova po narudžbini.
Kompanija pokušava da proširi proizvodnju kako ne bi postala usko grlo u globalnom lancu snabdevanja tokom eksplozije tražnje za veštačkom inteligencijom. Reuters je u junu izvestio da ogromna tražnja već stvara pritisak i na dobavljače TSMC-a.
Tajvanske tehnološke kompanije istovremeno šire proizvodnju van ostrva.
Sporazum SAD i Tajvana iz januara predviđa najmanje 250 milijardi dolara novih investicija tajvanskih tehnoloških kompanija u američku proizvodnju poluprovodnika, energije i AI infrastrukture.
To smanjuje deo koncentracionog rizika.
Ali ga ne uklanja.
Šta bi prekid komunikacija značio za kompanije?
Tajvanska vežba ima lekciju koja se ne odnosi samo na rat.
Kompanije širom sveta sve više moraju da planiraju poslovanje pod pretpostavkom da ključna digitalna infrastruktura jednog dana možda neće biti dostupna.
To može biti posledica sajber napada. Može biti posledica nestanka električne energije, prirodne katastrofe ili prekida telekomunikacionih mreža.
- Klimatske promene Evropi stižu na naplatu: Jedno leto može da odnese 180 milijardi evra
- Tajvan prvi put namerno usporio internet: Vežba za scenario koji bi mogao da pogodi ceo svet
- Dolar blizu dvomesečnog minimuma: Jedan podatak ove nedelje mogao bi da promeni sve
- Veteran Microsoft-a pita: Ko je vaša osoba kojoj se svi obraćaju kada nešto ne radi?
- Dobre ideje često propadaju i u dobrim kompanijama. Zašto?
U slučaju Tajvana, postoji i geopolitički rizik.
Zato pitanje više nije samo da li kompanija ima rezervnu kopiju podataka.
Važno je da li može da nastavi proizvodnju, izvršava plaćanja, komunicira sa zaposlenima i isporučuje robu kada joj deo digitalne infrastrukture nije dostupan.
Tajvan sada takav scenario testira na nivou države.
Vežba sa globalnom porukom
Ono što se ovih dana događa na Tajvanu zato treba posmatrati izvan klasičnog vojnog konteksta.
Ostrvo testira nešto što će postajati sve važnije i za države i za kompanije – otpornost sistema.
Vojska mora da funkcioniše ako komunikacije budu poremećene.
Ali isto važi za banke, fabrike, prodavnice, transport i državne službe.
U ekonomiji koja gotovo potpuno zavisi od digitalnih mreža, sposobnost da se posluje bez njih postaje novi oblik osiguranja.
A kada se takav eksperiment sprovodi na Tajvanu, jednom od najvažnijih čvorišta globalne industrije poluprovodnika, rezultat nije važan samo za stanovnike ostrva.
Važan je za čitavu svetsku ekonomiju.
