Američki dolar novu nedelju počinje pod pritiskom. Investitori čekaju podatke o inflaciji u SAD, koji bi mogli da odrede naredni veliki potez Federalnih rezervi.
Dolar se u ponedeljak blago oporavio sa najnižeg nivoa u poslednja dva meseca. Ipak, raspoloženje na deviznom tržištu ostaje oprezno.
Indeks dolara, koji meri vrednost američke valute prema korpi šest vodećih valuta, porastao je za oko 0,06 odsto, na 99,7 poena. Prethodno je pao na najniži nivo od 2. juna, objavio je Rojters.
Evro se kretao oko 1,155 dolara. Britanska funta bila je oko 1,349 dolara, dok je jen oslabio na približno 158,3 jena za dolar.
Iza relativno malih pomeranja krije se mnogo veće pitanje. Šta će Federalne rezerve uraditi sa kamatnim stopama?
Inflacija ponovo u centru pažnje
Odgovor bi mogao da stigne već ove nedelje.
Američki podaci o potrošačkim cenama za jul biće jedan od najvažnijih događaja za svetska finansijska tržišta. Reuters navodi da se očekuje mesečni rast bazne inflacije od 0,2 odsto. Godišnja stopa bi u tom slučaju iznosila 2,5 odsto.
Značaj ovog podatka prevazilazi samo devizno tržište.
Američke akcije prethodnih dana dostigle su rekordne nivoe. Zbog toga bi iznenađenje u podacima o inflaciji moglo da izazove snažniju reakciju i na Volstritu.
Rojters u posebnoj analizi tržišta navodi da će upravo inflacija biti jedan od ključnih testova za rekordne vrednosti američkih akcija i očekivanja o budućoj politici Fed-a.
Slabiji podaci sa tržišta rada promenili očekivanja
Dolar je dodatno opterećen najnovijim signalima sa američkog tržišta rada.
Zvanični podaci američkog Bureau of Labor Statistics objavljeni su 7. avgusta. Slabija slika tržišta rada smanjila je strah investitora da bi Fed uskoro morao ponovo da podiže kamatne stope.
To je važno za dolar.
Više kamatne stope, po pravilu, povećavaju atraktivnost američke valute. Ako tržište proceni da je novo povećanje kamata manje verovatno, dolar gubi deo te podrške.
Sada se zato pažnja sa zaposlenosti seli na inflaciju.
Ako cene pokažu jači rast od očekivanog, pritisak na Fed bi mogao ponovo da poraste. Slabija inflacija bi, sa druge strane, dodatno umanjila očekivanja o zaoštravanju monetarne politike.
Fed za sada ne menja kamate
Federalne rezerve su krajem jula zadržale ciljanu kamatnu stopu u rasponu od 3,50 do 3,75 odsto.
Odluka, međutim, nije bila jednoglasna.
Prema zvaničnom saopštenju Federalnih rezervi, troje članova FOMC-a glasalo je za povećanje kamatne stope za 0,25 procentnih poena. Fed je istovremeno ocenio da je inflacija i dalje iznad dugoročnog cilja od dva odsto.
- Zakerberg objavio manifest o budućnosti AI: „Superinteligencija mora biti dostupna svima“
- Dani osiguranja u BiH 2026: Novi rizici traže nova znanja, partnerstva i odgovore
- Bacite flašu – bacili ste i 15 dinara: Od 2027. menjaju se pravila u Srbiji
- Iran postavio uslove za otvaranje Ormuza: Cena nafte odmah reagovala
- Veliki udar za Metu, Google i TikTok: Više od 3.000 tužbi ide dalje
To pokazuje koliko je trenutna pozicija američke centralne banke komplikovana.
Inflacija još nije potpuno savladana. Istovremeno, novi podaci ukazuju na slabosti na tržištu rada.
Fed mora da balansira između ta dva rizika.
Nafta ponovo komplikuje računicu
Dodatni problem dolazi sa energetskog tržišta.
Cena Brent nafte u ponedeljak je porasla oko 1,4 odsto i kretala se oko 85 dolara za barel. Razlog je ponovna neizvesnost oko Ormuskog moreuza i snabdevanja energentima.
Rast nafte predstavlja potencijalni inflatorni pritisak.
Skuplja energija povećava troškove transporta i proizvodnje. Posredno može da podigne cene širokog spektra proizvoda i usluga.
Fed je još u svom Monetary Policy Reportu za jul upozorio da je inflacija iznad cilja i da su rastu cena doprineli poremećaji na strani ponude, uključujući energente.
Zbog toga će investitori narednih dana istovremeno pratiti dve stvari: američku inflaciju i cenu nafte.
Zašto je ovo važno i za Evropu?
Kretanje dolara retko ostaje samo američka priča.
Američka valuta ima centralnu ulogu u međunarodnoj trgovini, finansiranju i formiranju cena sirovina. Promena očekivanja oko Fed-a zato se brzo prenosi na evropske valute, obveznice i berze.
Slabiji dolar može da podrži evro. Istovremeno može da promeni troškove uvoza energenata i drugih roba koje se globalno obračunavaju u dolarima.
Za kompanije koje imaju prihode ili dugove denominovane u američkoj valuti, veća kolebanja kursa direktno utiču na poslovne rezultate.
