Novi zakon o osiguranju je u pripremi, u formi je nacrta, a cilj je da se dodatno unapredi zakonski okvir u ovoj delatnosti i uskladi sa regulativom EU. U Narodnoj banci Srbije kažu da je izrada novog zakona o osiguranju i podzakonskih akata, rezultat potrebe i značajnog obima daljeg unapređenja zakonodavnog okvira delatnosti osiguranja, odnosno nadzorne funkcije Narodne banke Srbije u delatnosti osiguranja sa jedne strane, kao i strateškog opredeljenja ka daljoj harmonizaciji domaćih propisa sa pravnom tekovinom Evropske unije u ovoj oblasti, sa druge strane.
„Cilj je da se izradom novog zakona o osiguranju tržište osiguranja u Srbiji dodatno uredi na celovit i sveobuhvatan način, uz transponovanje odredaba Direktive Solventnost 2 i Direktive o distribuciji osiguranja u domaći pravni sistem, uz uvažavanje specifičnosti tržišta osiguranja. Unapređenje zaštite ugovarača osiguranja i korisnika osiguranja predstavlja važan cilj daljeg unapređenja načina uređivanja i nadzora delatnosti osiguranja, kao i očuvanje finansijske stabilnosti kroz stabilno poslovanje učesnika i funkcionisanje tržišta osiguranja“, navode u NBS.
Nova regulativa za tržište osiguranja, na sveobuhvatan način će, kako ističu u NBS, doprineti daljoj modernizaciji tržišta osiguranja u Srbiji, uz unapređenje fleksibilnosti, transparentnosti i konkurentnosti tržišta i stvara osnovu za dugoročan razvoj i očuvanje stabilnosti tržišta osiguranja.
„Usklađivanje sa najboljom međunarodnom praksom predstavlja dodatno unapređenje uslova za dalji rast tržišta i njegovu veću efikasnost“, kažu u NBS.
Kao najznačajniji cilj uređivanja delatnosti osiguranja i funkcije nadzora u NBS ističu obezbeđenje prava i interesa, kao i odgovarajuće zaštite korisnika usluge osiguranja.
„Zaštita ovih lica se dodatno proširuje kroz sveobuhvatno uređivanje obaveza u pogledu informisanja u skladu sa načinom prodaje osiguranja, vrstama proizvoda osiguranja, kao i kategorijama distributera osiguranja. U odnosu na prethodna zakonska rešenja, novim Zakonom o osiguranju prvi put će se sistematski i precizno urediti standardi tržišnog ponašanja učesnika na tržištu osiguranja“, objašnjavaju u ovoj instituciji.
Uvode se i novi prodajni kanali, čime se obezbeđuje veća dostupnost usluge osiguranja kao što su – sporedni zastupnici u osiguranju koji uslugu osiguranja pružaju uz određene uslove samo za proizvode osiguranja koji predstavljaju dopunu nekoj robi ili usluzi, ali bez ograničenja u visini godišnje premije po ugovoru, a kao distributer se uvode i investiciona društva koja obavljaju poslove zastupanja u osiguranju kao dopunsku delatnost.
Da bi se, kako navode, obezbedilo da proizvodi osiguranja odgovaraju potrebama ciljnog tržišta, propisano je da su društva za osiguranje i posrednici koji učestvuju u kreiranju proizvoda dužna da održavaju, primenjuju i preispituju postupak za odobrenje svakog proizvoda osiguranja.
Kada je reč o investicionim proizvodima osiguranja, oni se često stavljaju korisnicima na raspolaganje kao moguća alternativa ili zamena za investicione proizvode.
U tom slučaju propisano je da se na investicione proizvode osiguranja, osim standarda tržišnog ponašanja definisanih za sve proizvode osiguranja, primenjuju i posebni standardi usmereni na investicioni element ugrađen u te proizvode koji obuhvataju pružanje odgovarajućih informacija, zahtevi da savet bude odgovarajući i ograničenja u pogledu novčanih naknada i sl.
Novim zakonom o osiguranju biće, dodaju u NBS, obezbeđen viši stepen zaštite i prilagođavanje odredaba domaćeg zakonodavstva kojima se uređuju prava korisnika usluga osiguranja savremenim tržišnim uslovima i standardima.
Biće uveden i potpuno nov, i sa aspekta sprovođenja za društva za osiguranje i društva za reosiguranje, prilično izazovan način utvrđivanja solventnosti društava za osiguranje kojim se sagledava celokupan rizični profil društva za osiguranje i to na način da se posebno procenjuju rizici kao što su rizik osiguranja, tržišni rizik, rizik nastupanja statusa neizmirenja obaveze druge ugovorne strane i operativni rizik kojima je društvo za osiguranje izloženo.
Kada je reč o poboljšanjima u oblasti transparentnosti, NBS ističe obezbeđenje povećanog nivoa transparentnosti u poslovanju društava za osiguranje/reosiguranje kroz implementaciju sistema izveštavanja u skladu sa jedinstvenim evropskim pravilima, kao i obaveza objavljivanja određenog skupa informacija na način kako to čine društva za osiguranje/reosiguranje u Evropskoj uniji.
Takođe, u pripremi su i novi zakoni o obaveznom osiguranju u saobraćaju i o ugovorima zaključenim na daljinu.
Jača zaštita korisnika
Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja ističe da se pozitivna rešenja Nacrta zakona o osiguranju ogledaju u usklađivanju sa savremenim regulatornim standardima i evropskim okvirom, unapređenju upravljanja rizicima i korporativnog upravljanja, kao i nastojanju da se ojačaju zaštita korisnika, transparentnost poslovanja i stabilnost sektora.
„Najveće zamerke odnose se na izostanak učešća stručne javnosti i industrije u izradi Nacrta, regulatorni pristup koji favorizuje nova zakonska ograničenja umesto jačanja supervizorske funkcije Narodne banke Srbije, kao i neprimereno kratak rok za javnu raspravu. Potrebno je dodatno precizirati pojedine odredbe radi veće pravne sigurnosti i ujednačene primene zakona. Određene odredbe ostavljaju prostor za različita tumačenja, što može dovesti do neujednačene regulatorne i tržišne prakse. Zbog toga bi bilo korisno jasnije definisati prava i obaveze učesnika, kao i kriterijume za primenu pojedinih zakonskih instituta“, ističe Blagojević.
Govoreći o drugim planiranim zakonskim rešenjima, Blagojević kaže da Nacrt zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju predstavlja propuštenu priliku za liberalizaciju tržišta autoodgovornosti i dalje usklađivanje sa evropskim principima konkurencije.
Nacrt zakona o ugovorima zaključenim na daljinu, kako kaže, predstavlja pozitivan korak ka digitalizaciji i modernizaciji tržišta osiguranja.
Nenad Grujić, direktor Direkcije za pravne poslove Generali Osiguranja Srbija kaže da Nacrt zakona o osiguranju očekivano donosi novine i usklađuje naš regulatorni okvir sa IDD i Solvency II. „Značajno su unapređeni kanali distribucije, postavljeni visoki zahtevi u vezi sa profesionalizacijom distributera i omogućena je međusektorska distribucija raznih finansijskih usluga. Takođe, smatram da je posebno značajno dodatno unapređivanje nivoa zaštite korisnika usluga osiguranja. Najveće zamerke odnose se na odloženu primenu pojedinih odredbi do trenutka pristupanja Srbije Evropskoj uniji, budući da neka od tih rešenja smatramo veoma korisnim”, objašnjava on.
Na pitanje šta nedostaje u ovom Nacrtu i da li bi nešto trebalo dodatno da se definiše, on kaže da je potrebno dodatno uređivanje instituta mirenja, čije uvođenje pozdravljaju, ali da smatraju da bi njegova primena trebalo da bude dodatno unapređena kako bi ostvarila pun potencijal u rešavanju sporova iz oblasti osiguranja.
„Verujemo i da postoji prostor za donošenje posebnog zakona o ugovorima o osiguranju, po uzoru na razvijena tržišta”, navodi Grujić.
Govoreći o druga dva zakonska rešenja, on kaže da Nacrt zakona o zaštiti korisnika usluge osiguranja kod ugovaranja na daljinu donosi dodatne zahteve u pogledu transparentnosti, zaštite korisnika i razvoja digitalne distribucije.
„Kod Nacrta Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju čini se da postoji prostor za dodatno uređenje vansudskog postupka naknade štete. Imajući u vidu da su svi ovi zakoni ptedloženi sa ciljem unapređenja zaštite korisnika usluge osiguranja, dodatno uređenje vansudskog postupka naknade štete doprinelo bi povećanoj zaštiti interesa trećih oštećenih lica”, pojašnjava Grujić.
Proširuje se distributivna mreža i podstiče rast finansijskih usluga
Vladimir Bogosavljević, predsednik Upravnog odbora Udruženja posrednika u osiguranju Srbije, kao pozitivno ističe proširenje delatnosti posrednika u osiguranju na poslove posredovanja za društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, jer omogućava primenu principa one stop shop, koji korisnicima omogućava da preko jednog distributera pribave više finansijskih usluga. Ovim rešenjem se, kako kaže, proširuje distributivna mreža i podstiče rast finansijskih usluga.
„Mogućnost da posrednik u osiguranju obavlja i dodatne poslove kao što su: pružanje intelektualnih i tehničkih usluga, procena rizika i šteta, promotivne aktivnosti i slično, kao i kreditno posredovanje za banke, takođe smatramo dobrim rešenjem za razvoj naše delatnosti. Novina je i mogućnost da posrednik angažuje drugog posrednika ili posrednog posrednika da za njega distribuira usluge osiguranja, kao i da razni posrednici zajedno distribuiraju uslugu osiguranja, što je praksa koja je već prisutna u državama članicama EU i doprinosi efikasnijem razvoju tržišta“, navodi Bogosavljević.
- Modernizacija tržišta osiguranja, u korak sa evropskim standardima
- Vladeta Jerotić je ovako pisao: Da li ste zaista umorni ili je problem mnogo dublji?
- Lidl i Kaufland povlače ručnu za električne službene automobile: Kada računica pobedi struju
- Svetske cene hrane dostigle najviši nivo od početka 2023: Žitarice, ulja i šećer ponovo guraju inflaciju
- Električni trotinet nije igračka: Agencija za bezbednost saobraćaja upozorava roditelje da ne ugrožavaju bezbednost dece
Ono što nedostaje u Nacrtu zakona, a prema rečima Bogosavljevića, izuzetno je važno, jeste da se zadrži minimalni osnivački kapital za društva za zastupanje i društva za brokerske poslove u osiguranju u iznosu od 12.500,00 evra, ako se osnivaju u formi društva sa ograničenom odgovornošću odnosno u iznosu od 25.000,00 evra, ako se osnivaju u formi akcionarskog društva.
Ovo, kako dodaje, predstavlja zaštitu tržišta osiguranja od ulaska potencijalnih distributera koji nisu imali ozbiljnu nameru da se bave poslovima distribucije usluge osiguranja na profesionalan, etičan i zakonit način.
Takođe, navodi Bogosavljević, potrebno je jasnije razgraničiti poslove zastupanja i posredovanja u osiguranju, odnosno precizirati da zastupnik u osiguranju može da obavlja poslove zastupanja isključivo za jedno društvo za osiguranje.
 je unapređenje fleksibilnosti, transparentnosti i konkurentnosti tržišta){kind=link}