Ticketmaster – kompanija koju danas najviše mrze fanovi Brusa Springstina

Milovan Miličković
Milovan Miličković
Editor in Chief, Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

PR košmar za kompaniju osnovanu 1976.godine počeo je 1994.godine. Ticketmaster je već tada bio najveći prodavac i distributer karata za sportske i muzičke događaje u SAD. Ali te godine, bend Pearl Jam, tada najveća rok koncertna atrakcija u ovoj zemlji, rešila je da ih tuži Ministarstvu pravde zbog svog monopolskog položaja.

Prvi problem je bio u tome što su naplaćivali naknade za usluge koje su išle i do 20 odsto same karte. Pearl Jam je imao problem sa ovim zato što njihova tada pretežno mlađa publika nije mogla da priušti sebi visoku cenu karata. Drugi problem je što je i tada Ticketmaster imao ugovore sa gotovo svim velikim dvoranama u SAD (veliki deo zarade od tih istih naknada koristili su da ‘podmažu’ ugovore sa dvoranama). Pa ako si želeo da organizuješ veliki koncert u SAD, jednostavno nisi mogao da zaobiđeš Ticketmaster.

Na kraju nije mogao ni Pearl Jam. Posle tužbe, kompanija je prošla neozleđena, a posle par godina bojkota, bend je morao kao i svi ostali.

Pokušavali su kasnije i mnogi drugi protiv Ticketmaster-a, ali bezuspešno.

‘Dinamične’ cene

Sada je, međutim, u pitanju američka ikona. Brus Springstin kreće sledeće godine na veliku turneju. Objavljene su lokacije nove turneje, ali i cene karata. Međutim, sada nije problem u naknadama već u novom načinu određivanja cene karata. A karte prema izveštajima medija, ali i fanova na društvenim mrežama idu i do 5,000 dolara. Zašto?

Poslednjih nekoliko godina Ticketmaster je krenuo sa ‘dinamičnim’ određivanjem cena karata za turneje velikih zvezda. To se naziva „platinasta karta“, jer joj cena raste i pada u zavisnosti od potražnje. Ovo se poredi sa ‘skalperima’ na berzi, koji kupuju set deonica po malim cenama, a onda kada potražnja za njima poraste iste prodaju po većim cenama.

Kompanija tvrdi da je ovo pristup sličan onome što rade mnoge avio-kompanije i hoteli, i to se vidi kao potez Ticketmaster-a da cenom i sebi i umetniku ‘izvuče’ najbolju moguću naknadu.

A radnička klasa Springstine?

Iako su posetioci koncerata u poslednjim godinama navikli na povećanje cena, ipak nisu bili upoznati i sa ovom praksom. Bar to nisu bili fanovi Brusa Springstina. Isti, sada ‘razvlače’ Ticketmaster po društvenim mrežama postavljajući ‘screenshot’-ove sa razlikama u cenama za svaki Springstinov koncert, kunu, pljuju, psuju. Naravno, javljaju se i oni koji su uspeli da karte kupe po nižim (normalnim) cenama, ali ovih drugih je mnogo više.

Za sada nema reagovanja od samog umetnika, što je interesantno, jer je Springstin pored toga što je američka ikona i idol radničke klase. Ali izgleda da te radničke klase neće biti na njegovim koncertima sledeće godine.

Preporučujemo

Pratite nas