Kanadske kompanije odbrojavaju sate do novog trgovinskog udara iz Vašingtona. Sjedinjene Američke Države trebalo bi u sredu, 19. avgusta, da uvedu dodatne carine od 50 odsto na širok spektar kanadskih proizvoda. Pregovori dve zemlje traju, ali dogovor još nije na vidiku.
Nove dažbine pogodiće robu vrednu gotovo 20 milijardi dolara, što predstavlja oko 5,2 odsto ukupnog američkog uvoza iz Kanade tokom 2025. godine, objavio je Rojters.
Na spisku su vino, nameštaj, mlečni proizvodi, cement, odeća, štapovi za pecanje i hokejaška oprema.
Za kompanije koje zavise od američkog tržišta problem nije samo visina carine. Problem je i to što ovoga puta ni sporazum o slobodnoj trgovini ne pruža uobičajenu zaštitu.
Ni USMCA neće zaštititi kanadsku robu
Nova američka odluka razlikuje se od prethodnih trgovinskih mera prema Kanadi.
Carine će važiti i za obuhvaćenu robu koja zadovoljava pravila porekla prema Sporazumu SAD–Meksiko–Kanada, poznatom kao USMCA. To je potvrdila i Bela kuća.
To je važna promena za severnoameričku trgovinu.
USMCA je upravo trebalo da obezbedi predvidljiv okvir za poslovanje kompanija u tri zemlje. Ako kompanija ispuni propisana pravila porekla, očekivanje je da njena roba može da koristi povlašćeni tretman.
Sada se taj princip, makar za deo kanadskih proizvoda, stavlja po strani.
Tramp posegnuo za zakonom iz 1930.
Američki predsednik Donald Tramp nove mere zasnovao je na članu 338 Zakona o carinama iz 1930. godine.
Reč je o odredbi koja predsedniku SAD omogućava da uvede dodatne carine do 50 odsto kada proceni da neka zemlja diskriminiše američku trgovinu.
Bela kuća je 20. jula objavila proklamacije kojima se carine uvode od 19. avgusta 2026. u 00.01 po vremenu istočne obale SAD.
Američka administracija kao jedan od razloga navodi kanadski tretman američkih mlečnih proizvoda. Vašington tvrdi da kanadski sistem kvota stavlja američke proizvođače u nepovoljniji položaj. Proklamacija Bele kuće o mlečnim proizvodima precizira da će određeni kanadski proizvodi biti opterećeni dodatnom carinom od 50 odsto.
Sličan argument Vašington koristi i kada je reč o alkoholnim pićima.
Američka administracija smatra da ograničenja prodaje i distribucije američkog alkohola u pojedinim kanadskim provincijama diskriminišu proizvođače iz SAD. Bela kuća je i za ovaj sektor predvidela dodatnu carinu od 50 odsto.
Pregovori traju, ali razlike ostaju velike
Dok se rok približava, kanadski pregovarači pokušavaju da pronađu izlaz.
Ministar zadužen za trgovinske odnose sa SAD Dominik Leblan i glavna kanadska pregovaračica Janis Šaret nastavili su razgovore u Vašingtonu.
Ipak, pozicije dve strane ostaju udaljene.
Leblan je prethodno poručio da Kanada i SAD još nisu blizu nacrta sporazuma, preneo je Rojters.
Pregovori su nastavljeni i pred sam rok. Prema najnovijim informacijama Reutersa, automobilski sektor postao je jedna od centralnih tačaka razgovora. Razmatra se mogućnost smanjenja američkih carina na kanadska vozila sa 25 na 15 odsto, ali ni tu još nema konačnog dogovora.
I Associated Press izveštava o poslednjim pokušajima dve zemlje da pronađu kompromis pre stupanja novih carina na snagu.
Mleko, alkohol, automobili, čelik…
Lista spornih pitanja pokazuje koliko su trgovinski odnosi dve zemlje postali komplikovani.
SAD traže promene kanadskog sistema upravljanja tržištem mlečnih proizvoda. Vašington želi i bolji pristup za američke proizvođače alkohola.
Automobilska industrija predstavlja još veći problem zbog izuzetno povezanih proizvodnih lanaca SAD, Kanade i Meksika.
Kanada, sa druge strane, pokušava da dobije olakšice za svoju robu. Posebno za čelik i aluminijum.
Otava je tokom prethodnog perioda odgovorila i sopstvenim kontramerama. Kanadska vlada navodi da su carine na određenu američku robu uvedene još 2025. godine, dok su neke kasnije uklonjene kako bi se smanjio ekonomski pritisak. Mere na američki čelik, aluminijum i automobile ostale su deo trgovinskog spora. Više detalja objavila je Vlada Kanade.
Za velike je problem. Za male može biti pitanje opstanka
Kada se govori o robi vrednoj 20 milijardi dolara, lako je trgovinski spor posmatrati samo kroz makroekonomske pokazatelje.
Ali carina od 50 odsto drugačije izgleda iz perspektive vlasnika kompanije koja većinu proizvodnje prodaje kupcima u SAD.
Za takve firme postoje tri osnovne mogućnosti. Mogu da podignu cenu. Mogu da preuzmu deo troška i smanje sopstvenu maržu. Ili mogu da pokušaju da pronađu drugo tržište. Nijedna opcija nije jednostavna.
Rojters upozorava da bi posebno izložena mogla da budu mala i srednja preduzeća, kao i sektori koji se već suočavaju sa poteškoćama. Među njima su drvna industrija i proizvodnja vina.
Upravo je koncentracija posledica jedan od razloga zbog kojih ukupni ekonomski efekat carina može da zavara. Na nivou čitave kanadske ekonomije udar možda neće izgledati katastrofalno. Za pojedine regione, industrije i kompanije može biti veoma ozbiljan.
Mnogo veći problem od 20 milijardi dolara
Ulog je, međutim, veći od robe koja će od srede biti pogođena novim carinama.
SAD i Kanada imaju jedan od najdublje integrisanih trgovinskih odnosa na svetu. Proizvodni lanci decenijama su građeni pod pretpostavkom da roba, komponente i sirovine mogu relativno slobodno da prelaze granicu.
Zato kompanije sada ne računaju samo koliko će ih koštati nova carina.
- Četrdesete postaju zlatno doba za pokretanje biznisa
- Klimatske katastrofe koštale Evropu 822 milijarde evra: Najgore tek dolazi?
- „Kum veštačke inteligencije“ upozorava na masovnu nezaposlenost: Da li AI zaista počinje da uzima poslove?
- Tramp sprema novi udar na Kanadu: Carine od 50 odsto stižu, a jedan detalj posebno brine kompanije
- Bankroti u EU porasli 5,7 odsto: Sve manje novih firmi, industrija pod najvećim pritiskom
Moraju da procene i nešto mnogo komplikovanije: da li pravila po kojima su godinama planirale investicije i lance snabdevanja još mogu da se smatraju stabilnim.
Ako Vašington i Otava postignu kompromis, 19. avgust mogao bi ostati samo još jedan dramatičan rok u dugim trgovinskim pregovorima.
Ako ga ne postignu, carina od 50 odsto mogla bi da bude mnogo više od još jedne dažbine.
Mogla bi da postane nova cena poslovanja preko jedne od najvažnijih ekonomskih granica na svetu.
