Univerzitet Harvard, svetski poznata obrazovna institucija koja simbolizuje elitizam koji Donald Tramp i njegova klika preziru, dobila je ucenjivački zahtev od američke administracije da se odrekne onoga što je u srži akademskih sloboda. Odgovorili su im “nema šanse”. To je, ukratko, rezime razmene pisama između trojice Trampovih zvaničnika i predsednika Harvarda, Alana Garbera, što bi se moglo smatrati prekretnicom u odnosima između vlasti i akademske zajednice u Sjedinjenim državama.
Tokom predsedničke kampanje, Donald Tramp se hvalio se da će oduzimanje akreditacija biti njegovo „tajno oružje“ protiv koledža i univerziteta koje desnica već dugo smatra previše progresivnim. “Otpustiću radikalne levičare koji su dozvolili da našim fakultetima dominiraju marksistički manijaci i ludaci“, rekao je Tramp prošlog leta. „Tada ćemo prihvatiti prijave za nove akreditacije koji će još jednom zauvek nametnuti prave standarde fakultetima”.
Prezir prema prestižnim visokoškolskim ustanovama duboko je ukorenjen u MAGA pokret – zajedno sa uverenjem da su liberalni fakulteti odgovorni za propagiranje “antiameričkog” sistema vrednosti. Najgorljiviji u propagiranju su uglavnom “Ajvi Ligaši” (diplomci nastarijih Univerziteta) poput potpredsednika Džej Di Vensa, koji, čini se, u republikanskoj glasačkoj bazi pokušava da se iskupi za sopstveno elitno obrazovanje. Tako je na Nacionalnoj konferenciji o konzervativizmu 2021. godine, Vens, diplomac Pravnog fakulteta na Jejlu, zagovarao pokretanje kampanje protiv „veoma neprijateljskih institucija“: „Ako neko od nas želi da uradi važne stvari za svoju zemlju i ljude koji u njoj žive – moramo pošteno i agresivno da napadnemo univerzitete u ovoj zemlji.”
Zamrznuto 2,2 millijarde u grantovima
Zato gotovo nikog nije iznenadila ovonedeljna vest da je Savezna vlada Sjedinjenih država zamrznula više od 2,2 milijarde dolara u grantovima i 60 miliona dolara u ugovorima Univerzitetu Harvard, nakon što je ova institucija odbila zahtev Trampove administracije da “ograniči aktivizam u kampusu Univerziteta”. Nakon pritisaka izvršenih na druge elitne fakultete, posebno na Univerzitet Kolumbija, Trampov tim – odeljenje za obrazovanje, zdravstvo i administraciju opštih službi – zahteva sveobuhvatne reforme u načinu vođenja Harvarda, uključujući uvođenje novih članova odbora fakulteta i okončanje programa različitosti, jednakosti i inkluzije (DEI).
Pozadina ovog, dosada neviđenog mešanja vlasti u unutrašnje poslove najbogatijeg univerziteta na svetu je navodni porast antisemitizma u kampusu, koji proizilazi iz porasta propalestinskih demonstracija koje su zahvatile Harvard i druge fakultete. Pojedini kritičari, međutim, vide još opasniju (neki čak kažu i podliju) agendu Bele kuće –uništavanje “liberalne levice” na Univerzitetu, uz korišćenje bauka antisemitizma kao izgovora.
“Istorijsko ne” predsedniku
Oslanjajući se na jaka “finansijska leđa” i sopstveni fond koji je u prošloj godini premašio 50 miliona dolara, predsednik Univerziteta Alen Gerber rekao je “istorijsko ne” predsedniku. „Nijedna vlada – bez obzira na to koja je stranka na vlasti – ne bi trebalo da diktira šta privatni univerziteti mogu da predaju, koga mogu da prime i zaposle i kojim oblastima studija i istraživanja mogu da se bave. Uskraćivanje federalnog finansiranja Harvardu, jednom od najboljih istraživačkih univerziteta u zemlji u oblastima nauke i medicine, dovodi u rizik ne samo zdravlje i dobrobit miliona pojedinaca, već i ekonomsku sigurnost i vitalnost naše nacije. Ono takođe krši prava univerziteta garantovana Prvim amandmanom i prekoračuje Vladina ovlašćenja prema članu VI, koji zabranjuje diskriminaciju studenata na osnovu njihove rase, boje kože ili nacionalnog porekla”, rekao je Garber.
Ali ukidanje finansiranja nije najozbiljnija pretnja sa kojom se američki univerziteti suočavaju – to je oduzimanje akreditacija. Naime, tzv. G.I. Bill-om (zakonom o programima pomoći američkim veteranima) usvojenim 1944.godine, američka Vlada je akreditaciju fakulteta vezala za federalno finansiranje, pokušavajući da spreči da veterani budu žrtve prevara lažnih škola i diploma. Od 1960-ih, obrazovne institucije je nadgledao regulatorni mehanizam koji je uključivao savezne i državne vlasti i nezavisne agencije za akreditaciju. Danas postoji na desetine akreditora koje priznaje Odeljenje za obrazovanje, uključujući mnoge specijalizovane za tehničke predmete i šest glavnih regionalnih agencija za akreditaciju.Jedan od načina na koji bi Tramp mogao da pokuša da potkopa trenutni sistem – i jedan od nekoliko predloženih u “Projektu 2025” je davanje državama ovlašćenje da same izdaju dozvolu univerzitetima, fakultetima i koledžima, “u svrhe federalne pomoći”, zaobilazeći u potpunosti akreditore. Trampov “Projekat 2025” takođe navodi kako bi Vlada mogla da zabrani akreditorima da zahtevaju od univerziteta da usvoje politike različitosti i da primenjuju standarde koji „podrivaju verska uverenja“. Takve zabrane bi ozbiljno oslabile autoritet akreditora i dovele bi u pitanje autonomiju obrazovnih institucija.
Imigracione mere
Represivnu atmosferu u univerzitetskim kampusima u poslednje vreme podstiče i oštra primena imigracionih mera nakon pritvoranja nekoliko studenata koji su učestvovali u anti-izraelskim protestima u kampusu (ali i nekih koji nisu). Trampova administracija je prošle nedelje dobila nalog za deportaciju od strane sudije za imigraciju iz Luizijane protiv diplomca Univerziteta Kolumbija Mahmuda Kalila, legalnog stanovnika Sjedinjenih država. Optužen je za podrivanje američke politike u borbi protiv antisemitizma, ali Vlada nije navela nikakve optužbe za kriminalne aktivnosti. Khalil, koji je oženjen državljankom SAD, istaknuti je palestinski aktivista koji je igrao centralnu ulogu u protestima protiv izraelskog rata u Gazi u kampusu prošle godine.
Ove nedelje, palestinski student sa Univerziteta Kolumbija otišao je u imigracionu kancelariju države Vermont na intervju za državljanstvo. Ali iz nje je Mohsen Mahdavi – koji u Sjedinjenim Državama živi već deceniju – odveden sa lisicama. Njegov advokat je rekao za CNN da je priveden „kao znak direktne odmazde zbog njegovog zalaganja za Palestinu i toga što je Palestinac“.
Harvard vs. Tramp – sukob dve vizije Amerike
Sukob između Trampove administracije i Harvard univerziteta, ali i akademske zajednice u celini, prevazilazi puku borbu za finansijska sredstva i akreditacije – radi se o sudaru dveju vizija Amerike. S jedne strane, tu je vlast koja pokušava da nametne političke standarde i ograniči slobodu govora, koristeći pretnje ukidanja podrške i oduzimanja akreditacija. S druge strane, akademske institucije – naročito one najuticajnije i najprestižnije – nastoje da odbrane principe autonomije i otvorenog dijaloga, verujući da napredak društva zavisi upravo od slobodnog protoka ideja.
Ukoliko bi se Trampov “Projekat 2025” ostvario, stvorio bi se opasan presedan: država bi efektivno oblikovala ideološki pejzaž univerziteta i kažnjavala one koji se tome odupiru. Time ne bi bile ugrožene samo temeljne akademske vrednosti poput pluralizma i kritičkog mišljenja, već i sama suština američke ( i ne samo američke) demokratije – sloboda građana da razmišljaju, uče i stvaraju bez političkog pritiska.
