Harvard je pre nekoliko dana objavio da će osnovne studije biti besplatne za studente iz porodica čiji godišnji prihodi iznose 200 hiljada dolara ili manje.
Šta je cilj Harvard-a ovim istorijskim potezom?
Harvard-ov tim zadužen za medije ovu odluku elitne visokoobrazovne ustanove ovako je objasnio:
„Harvard, prestižna institucija, želi da postane pristupačnija većem broju studenata nego ikada pre“.
Univerzitet će takođe omogućiti potpuno besplatno školovanje studentima iz porodica sa godišnjim prihodima od 100 hiljada dolara ili manje, pokrivajući troškove školarine, hrane, stanovanja, zdravstvenog osiguranja i putnih troškova.
Nova proširena finansijska pomoć počeće da se primenjuje u akademskoj godini 2025-26.
Harvard pristupačan
„Postavljanjem Harvard-a u finansijski domet većeg broja pojedinaca proširuje se spektar porekla, iskustava i perspektiva sa kojima se naši studenti susreću, što podstiče njihov intelektualni i lični razvoj,“ rekao je predsednik Harvarda Alan M. Garber u saopštenju za medije. „Dovođenjem izuzetnih pojedinaca da uče zajedno i jedni od drugih, zaista ostvarujemo ogroman potencijal Univerziteta.“
Prema saopštenju, ovo proširenje finansijske pomoći će omogućiti da „približno 86 odsto američkih porodica ispuni uslove za finansijsku pomoć Harvard koledža.“
Dodatna finansijska pomoć
Studenti sa godišnjim prihodima porodice od 100 hiljada dolara ili manje dobiće i početni grant od dve hiljada dolara u prvoj godini studija, kao i dodatni grant od dve hiljade dolara u trećoj godini studija, kako bi im se olakšao život nakon Harvarda.
Istovremeno, studenti iz porodica sa godišnjim prihodima od 200 hiljada dolara ili manje dobiće besplatnu školarinu, kao i dodatnu finansijsku pomoć za ostale troškove.
Od pokretanja Harvard Financial Aid Initiative pre 10 godina, univerzitet je četiri puta proširivao prag za pokrivanje troškova školarine, hrane i stanovanja. Trenutno 55 odsto studenata osnovnih studija dobija finansijsku pomoć, a njihove porodice su u akademskoj godini 2023-24. prosečno plaćale 15.700 dolara.
„Znamo da najtalentovaniji studenti dolaze iz različitih socioekonomskih sredina i iskustava, iz svake američke savezne države i iz celog sveta,“ rekao je Vilijam R. Ficsimons, dekan za upis i finansijsku pomoć Harvard koledža.
„Naša finansijska pomoć je ključna kako bismo osigurali da ti studenti znaju da je Harvard mesto gde mogu biti deo dinamične zajednice za učenje, ojačane njihovim prisustvom i učešćem.“
Harvard prati MIT
I drugi univerziteti proširili su svoje programe finansijske pomoći kako bi bili dostupniji studentima iz porodica sa nižim i srednjim prihodima.
U novembru je University of Texas System objavio da će proširiti svoj program besplatne školarine kako bi obuhvatio sve porodice sa godišnjim prihodima od 100 hiljada dolara ili manje. Massachusetts Institute of Technology (MIT) je takođe prošle godine najavio da će ukinuti troškove školarine za osnovne studente iz porodica sa prihodima manjim od 200 hiljada dolara.
Iako se zvanična saopštenja sa ovih elitnih fakulteta svode na nameru da se obrazovanje učini pristupačnim za što širu populaciju, pitanje je šta se zaista krije iza ovakvih istorijskih odluka koje na neki način brišu granice i ugrožavaju ’elitizam’ kojim se diče Harvard, MIT i slični univerziteti.
Prema zvaničnim podacima deceniju unazad broj prijavljenih i upisanih studenata je manje-više standardan i nema mnogo odstupanja. Harvard poslednjih 10 godina godišnje upiše oko 1,600 brucoša. MIT upisuje više – oko 4,500 novajlija. Harvardova objava stigla je usred finansijskog pritiska sa kojim se suočava mnogo elitnih univerziteta. To uključuje potencijalna smanjenja saveznog finansiranja i povećanja poreza na fondove zadužbine, koje predlažu republikanski zakonodavci. Navodno, neki predlozi imaju za cilj povećanje trenutnog poreza od 1,4 odsto na univerzitetske zadužbine na čak 35 odsto, što bi moglo značajno uticati na programe finansijske pomoći studentima.
