„Dečja soba je svetilište neuspeha. Tamo je gitara koja skuplja prašinu u ćošku, nedovršene knjige na polici, kimono za karate dva broja manji koji visi u ormaru i set za magiju iz kojeg fali pola rekvizita. Svaki od tih predmeta je žrtva hobijima, predmetima i strastima koji su isprobani, u kojima se nije uspelo i koji su na kraju napušteni.
I to je sjajno!
Deca dolaze na svet sa urođenom željom da istražuju i eksperimentišu i roditelji razumeju da je neuspeh neizbežan deo njihovog razvoja.
Međutim, u nekom trenutku, obično između srednje škole i odraslog doba, gubimo osećaj da je neuspeh neophodan za postignuće.
Duboko je ukorenjeno uverenje u našoj kulturi da uspeh znači nikada ne pogrešiti, da je neuspeh neprihvatljiv. Da, ako pogrešim, to znači da nešto nije u redu sa mnom,” kaže Ejmi Edmondson, profesorka liderstva i menadžmenta na Harvard Business School i dodaje:
“Naravno, to je besmislica. Svi grešimo i neuspeh je deo puta ka uspehu.”
Tri tipa neuspeha
Edmondson je proučavala neuspeh u raznim oblicima i zaključila da postoje tri različita tipa.
„Razumevanje te razlike može nam pomoći da ponovo naučimo kako da padnemo na koristan, manje bolan, pa čak i uzbudljiv način“ zapisala je.
Prvi tip neuspeha je „osnovni neuspeh“. Njega treba izbegavati. To su greške koje nastaju iz nepažnje, ometanja, umora i drugih faktora koji skreću pažnju.
Na primer:
Greška u dokumentu poslatom celoj kancelariji, zaboravljanje maminog rođendana, ili dodavanje soli umesto šećera u filu za tortu.
„Ponekad posledice takvih grešaka mogu biti ogromne“, piše Edmondson. „Milionske sudske tužbe zavisile su od zareza u ugovorima. Ali to je retkost. Većina osnovnih neuspeha ima male posledice i laka rešenja:
Kolege vas zadirkuju zbog greške i vi je ispravite.
Izvinite se mami i kupite joj poseban poklon.
Bacite fil i napravite nov (ali ne pre nego što reorganizujete tegle sa začinima).“
Drugi tip neuspeha
Drugi tip neuspeha je „složeni neuspeh“. Nastaje iz više razloga i može biti neizbežan ako se ti razlozi i uzroci ukrste na nepredvidive načine.
„Na primer, rukovodioci u kompaniji donose odluke u kontekstu i na osnovu mnogobrojnih spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Njihova nepredvidiva i stalno promenljiva priroda znači da će neke odluke sigurno završiti kao neuspešne. Ali, složeni neuspeh se dešava i kad imamo znanje da ga izbegnemo ili bar ublažimo posledice, ali zanemarimo realnost.
Na primer:
Finansijska kriza 2008, Berni Madofova prevara, eksplozija Deepwater Horizon.
Oba tipa, osnovni i složeni neuspeh, trebalo bi da izbegavate kad god je moguće. Naravno, oni će se ipak desiti. Niko nema savršenu kontrolu nad životom. Ali, možete izbeći mnoge od njih ako sebi date vreme, posvetite energiju i pažnju da delujete promišljeno pogotovo kod važnih zadataka. Recimo kada proveravate ugovor vredan milion dolara“ savetuje profesorka.
Pravi je inteligentan neuspeh
Treći tip neuspeha je pravi neuspeh. To je „inteligentan neuspeh“. To su neuspesi koji vas nečemu nauče ili vas unaprede na neki način.
“Dok se zalažem za to da osnovne neuspehe svedemo na minimum i pokušamo da uhvatimo i ispravimo sve probleme koji vode ka složenim neuspesima, mislim da bi bilo dobro da imamo više inteligentnih neuspeha,” piše Edmondson.
Da bi neuspeh bio inteligentan, mora da ispunjava četiri kriterijuma:
- Tiče se oblasti koju ne pozanjete.
- U potrazi ste za ciljem.
- Zasnovan je na hipotezi, a ne na nasumičnom pokušaju.
- Rezultat je što manji mogući neuspeh.
„Ove kriterijume deca savršeno ispunjavaju. Dete nikad ranije nije treniralo karate (nema znanje), misli da će mu se dopasti (hipoteza), trenira za žuti pojas (cilj). Ali, nakon nekoliko meseci shvati da to nije za njega (mala cena).
Ovo je takođe tip neuspeha koji su svi naučnici morali ponovo da „nauče“ kroz ponavljanja i greške. Bez neuspeha nema nauke” piše Edmondson i tvrdi da ako želite više inteligentnih neuspeha u životu i poslu, morate da razmišljate kao naučnik. Oni su naučili ne samo da tolerišu neuspeh, već i da prihvate lekcije koje svaki neuspeh donosi.
Put ka inteligentnom neuspehu
Ako želite da vaš sledeći neuspeh bude inteligentan, treba da razmislite o kriterijumima koje nudi profesorka i da na svaki zadatak gledate kao da je eksperiment.
Bilo da pravite novi proizvod ili kuvate po nepoznatom receptu, definišite cilj, postavite hipotezu i ostavite prostor za pokušaj i grešku.
Ovih pet strategija po rečima profesorke Edmundson takođe mogu pomoći:
- Počnite malim. Ne pravite odmah neboder. Napravite model. Testirajte. Primenite isto i u poslu: pravite minimum održiv proizvod i testirajte na malim grupama korisnika.
- Treba vam više ideja. Ako se vežete za samo jednu, investirate vreme, novac, trud i svaki neuspeh boli. Kad imate više ideja, ako jedna ne uspe, pređete na sledeću, ali mudriji.
- Postavite mehanizam za povratne informacije. Kada ste emotivno vezani, teško je da vidite istinu. Zato pisci imaju urednike, naučnici traže replike, menadžeri traže mentorske povratne informacije i godišnje evaluacije.
- Treba da znate kada treba da odustanete. Odlazak nije uvek poraz. Ako atletičar rizikuje povredu, povlačenje je mudrost. Odlazak je veština, tehnika preživljavanja.
- Ibegavajte zamku perfekcionizma. Težnja ka savršenstvu često oslepi za lekcije iz neuspeha. A istina je da je neuspeh neminovan. Zato je bolje težiti inteligentnom neuspehu i ceniti ga.
“Prirodno je da želite da izbegnete neuspeh. Ali kada ga izbegavate, izbegavate i otkrića i postignuća. Jedini način da uspete u nečemu što vredi, jeste da budete spremni da eksperimentišete, da probate nove stvari znajući da će mnoge od njih završiti kao neuspeh. Morate da prihvatite takve neuspehe jer upravo tu leži najveći napredak, čak radost” preporučuje profesorka Edmundson.
