Globalna ekonomija izgrađena je na pretpostavci beskonačnog rasta jeftinih energenata. A ta iluzija se raspada, upozorava američka analitičarka Gejl Tverberg.
Niko ne želi da čuje loše vesti
Ekonomisti, političari i akademici najčešće prave prognoze kao da će postojeće stanje trajati unedogled. Malo ko želi da pomisli da stvari mogu da se pogoršaju, navodi ona u svom blogu.
Političarima je potreban optimizam za reizbor, univerzitetima za upis novih studenata, a javnosti je lakše da prihvati „blagu korekciju“ nego scenario kolapsa.
Međutim, Tverberg ističe da su mnogi ekonomski temelji postavljeni između 1945. i 1973. godine, u doba ekstremno niskih cena nafte, kada se verovalo da će ponuda energenata rasti beskonačno. Nafta od 20 dolara po barelu bila je stub prosperiteta — ali i iluzija koja je omogućila da se sistem gradi na dugu. Kada se taj model uruši, posledice su recesija i dužnički baloni.
„Naša ekonomija je izgrađena kao da će beskonačan dotok jeftine nafte trajati zauvek. Kad to više nije slučaj, rešenje postaje još više duga“, ističe Tverberg.
Zlatno doba jeftinih energenata
Od 1920. do 1970. američka proizvodnja nafte je rasla. Lako dostupna nafta, blizina tržišta i niske cene stvorile su uslove za brzi industrijski i socijalni napredak. U tom periodu SAD su uživale u ekonomskom bumu.
Tverberg podseća da jeftini energenti deluju kao „hrana za ekonomiju“. Što su jeftiniji,to je veći prostor za potrošnju i investicije. Kada cene energenata rastu, prostor za „luksuziranje“ se smanjuje, a rast usporava.
Promena
Nakon naftnih šokova 1970-ih, sistem je počeo da gubi stabilnost. Kompleksnija proizvodnja i skuplji energenti zahtevali su dublju organizacionu strukturu i veću zaduženost. Vlade su počele da spasavaju ekonomiju novim kreditima svaki put kad bi cene energenata porasle.
Od 2008. godine, odnos američkog javnog duga prema BDP-u je eksplodirao. Sada iznosi oko 120 odsto BDP-a, znatno iznad granice od 90 posto iza koje, prema istraživanjima, ekonomski rast biva trajno sputan.
Slom srednje klase i nova faza stagflacije
Ključ zdravog ekonomskog sistema, navodi Tverberg, je snažna srednja klasa. Ona održava potrošnju i stabilne cene energenata. Ali kada mlade generacije zarađuju manje od svojih roditelja, a dug raste, kupovna moć nestaje i sistem gubi temelje.
Autorka povezuje trenutni period s fazom stagflacije u tzv. „sekularnim ciklusima“. Ti viševekovni obrasci pokazuju da se svaka civilizacija, nakon perioda ekspanzije, suočava sa stagnacijom, porastom nejednakosti, zaduženjem i na kraju kolapsom.
„Populacija i dug rastu dok sistem ne dostigne granice. Nakon toga sledi period krize i pada koji može trajati decenijama“, navela je ona.
Tverberg zaključuje da je pred nama period dugoročne stagflacije i rastućih napetosti, s mogućim paralelama s Velikom depresijom.
Njena preporuka: Priprema i ulaganje u zdravlje, veštine, međuljudske odnose i samoodrživost.
