Da li je Aleks Karp iz Palantira najstrašniji izvršni direktor na svetu?

U nedavnom intervjuu, Aleks Karp je rekao da je njegova firma Palantir „najvažnija softverska firma u Americi i stoga u svetu“. Moguće je da je u pravu.

Za neke je Palantir i najstrašnija firma na svetu, s obzirom na njegovu uključenost u autoritarnu agendu Trampove administracije. Potencijalna krajnja tačka Palantirove tehnologije je svemoćni vladin sistem koji spaja poreske evidencije građana, biometrijske i druge lične podatke. Ultimativni alat za državni nadzor. Nije ni čudo što se Palantir upoređuje sa Orvelovim Velikim Bratom ili Skynetom iz filmova o Terminatoru.

Najstrašniji CEO?

Čini li to Karpa najstrašnijim izvršnim direktorom na svetu? Postoji određena konkurencija u vidu Ilona Maska, Marka Zakerberga, Džefa Bezosa i saosnivača Palantira Pitera Tila. Ali 58-godišnji Karp mogao bi svima da bude konkurent u smislu uticaja, samopouzdanja, ambicije i – čak i u ovoj galeriji čudaka – čiste ekscentričnosti.

U svojim sve češćim medijskim pojavljivanjima, Karp je upečatljivi prisustvom, sa oblakom neuredne sede kose, ubrzanim govorom i mešavinom samopouzdanja i gotovo detinjastih manira.

Ostavljajući na trenutak po strani pitanja o tome šta Palantir zapravo radi, čini se da je firma u središtu mnogih gorućih svetskih problema.

Mirođija u svakoj čorbi

Samo u SAD-u, njihova tehnologija analize podataka, pokretana veštačkom inteligencijom, pokreće deportacije koje sprovodi Služba za imigraciju i carine (Ice), Pentagonov program bespilotnih dronova, (navodno rasističko) policijsko profilisanje potencijalnih kriminalaca  i još mnogo toga.

Njihov softver koriste Izraelske obrambene snage u napadima na Gazu, Ukrajinci protiv Rusije te policijske snage i korporacije širom zapadnog sveta.

Poslednjih nekoliko decenija Karp je uglavnom ostao ispod radara. Nova biografija, Filozof u dolini (The Philosopher in the Valley) novinara Majkla Stajnbergera, predstavlja ga kao složenu, promišljenu, često kontradiktornu ličnost, sa istorijom koja objašnjava mnoge njegove nesigurnosti.

Strah je nešto što ga pokreće

„Strah je nešto što ga pokreće“, rekao je Guardianu knjige. „Jedna od mnogih fascinantnih stvari o Palantir-u je način na koji je on otelotvorenje, na mnogo načina, Karpa. Stvorio je Palantir kako bi svet učinio sigurnijim za sebe ili za ljude poput njega.“ Da li će tako biti, predmet je rasprave.

Stajnbergerova knjiga otkriva Karpa kao jedinstvenog CEO-a. Opsednut je fitnesom, posebno tai čijem (poznat je po tome što vodi treninge za zaposlene) i skijaškim trčanjem (često svakodnevno nosi skijašku opremu). Ima i grupu super fit, uglavnom norveških telohranitelja. Karp, koji je 2024. godine zaradio 6,8 milijardi dolara, poseduje otprilike 20 kuća širom sveta, od kojih su mnoge oskudno nameštene u stilu skijaške kolibe. Nije oženjen i nema dece, ali ima dve partnerke istih godina, u različitim delovima sveta.

Tvrdi da Palantir vodi kao „umetničku koloniju“ i da voli da se šali.

Čini se da je Karp odrastao osećajući se kao autsajder. Sin Jevrejina i Afroamerikanke, odrastao je u Filadelfiji, u relativno privilegovanom, levičarskom okruženju.

Uspon autsajdera

U intervjuu iz 2023. rekao je da je uvek mislio da će „ako dođe fašizam, biti prva ili druga osoba na zidu.“ Smatra da je ono što ga razlikuje od drugih disleksija, koja ga je, kako je rekao „sj…., ali mi je i dala krila da letim“. Takođe ima poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (tvrdi da mu tai chi pomaže da se fokusira).

Karp i Til su se prvi put sreli na Pravnom fakultetu Stenford, gde su „kliknuli“ uprkos ideološkim razlikama. Dok je Til osnovao PayPal (sa Maskom) i počeo plodnu karijeru u tehnološkom ulaganju, Karp je doktorirao neoklasičnu socijalnu teoriju u Frankfurtu.

Kad se ponovno povezao s Tilom i pridružio se Palantir Technologies-u 2004. godine, nije znao da napiše kod. Ipak, znao je nešto o „ontologiji“ – kako su informacije strukturisane i organiziovane.

Takođe je, očigledno, bio dobar u regrutovanju i motivisanju ekscentričnih talenata poput sebe.

Odbrana Zapada

Palantirova osnivačka misija bila je „odbrana Zapada“ – nejasan i prilagodljiv cilj. Takođe i „out“ u vreme kada se Silicijumska dolina početkom 2000-ih fokusirala na pružanje tehnologije potrošačima.

Dok su se firme poput Googlea, Applea, Facebooka i Microsofta klonile saradnje sa vojskom, Palantir – nikada nije bio firma za potrošače. Tvrdili su da bi Silicijumska dolina trebalo da pomogne SAD da održe prednost nad pretnjama iz zemalja uključujući Kinu, Iran i, kasnije, Rusiju.

Ime firme izvedeno je iz mitologije Gospodara prstenova DžRR Tolkina. Palantir je „svevideći kamen“, nešto poput kristalne kugle. Drugim rečima, uređaj za nadzor. Karp je govorio o Palantirovoj misiji u smislu „spasavanja Okruga“, a zaposlene ponekad nazivaju hobitima.

U svojim ranim danima, Palantir je pomagao američkoj vojsci u Iraku i Avganistanu, gde je osmislio moćne alate za identifikovanje neprijateljskih lokacija i napada, verovatno spašavajući američke živote. Uprkos tome, tužili su vojsku 2016. godine, kada su bili preskočeni za ugovor.

Palantir je takođe bio umešan u skandal Cambridge Analytica iz 2018. godine, kada su podaci korisnika Facebooka korišćeni kako bi se uticalo na njihovo glasanje na nacionalnim izborima.

Tokom pandemije kovida, njihova tehnologija pomogla je SAD-u i Velikoj Britaniji, između ostalih, u praćenju širenja bolesti, distribuciji vakcina i pomoći.

Svevideći kamen

Danas ima ugovore vredne milijarde dolara sa američkim vojnim i vladinim agencijama, uključujući CIA-u, FBI, Ministarstvo odbrane, Nacionalnu bezbednosnu agenciju, kao i Ice.

Palantir tvrdi da ima kodeks ponašanja i ugrađuje zaštitne ograde kako bi sprečio zloupotrebe, uključujući „zaštitu građanskih sloboda“. Te tvrdnje nije lako proveriti.

Ipak, ranije ove godine, grupa bivših zaposlenih poslala je otvoreno pismo u kojem navodi da je „vođstvo Palantira napustilo svoje osnivačke ideale„. Njegovi principi zaštite od diskriminacije, dezinformacija i zlouptrebe moći „sada su prekršeni i brzo se demontiraju u Palantir Technologiesu i širom Silicijumske doline“.

Uprkos svemu, Palantir je čvrsto utkan u vojno-industrijsku infrastrukturu, posao cveta, a Karp ne odustaje.

Plan mu je da Palantir bude dominantan i nezamenjiv kao IBM 1960-ih, kada je bio najveća svetska kompjuterska kompanija i oblikovao način na koji su vlada i privatne firme poslovale.

„Još smo u najranijim fazama, početku prvog čina revolucije koja će se odvijati godinama i decenijama“, poručio je deoničarima.