Biti zauzet ne znači biti produktivan: Zašto je tišina najpotcenjeniji alat uspešnih vođa?

Zamislite da na sledećem sastanku sa svojim timom izgovorite: „Radim na tome da u svoj raspored uvedem više tišine“. Verovatno bi vas kolege zbunjeno pogledale i upitale da li je sve u redu.

Većina poslovnih ljudi danas živi u stanju neprekidne obrade informacija. Sastanci, poruke, vesti, podkasti, obaveštenja i hitni zahtevi postali su prirodno okruženje. Toliko su se svi navikli na buku da je postala neophodna. Ipak, postoji velika zamka: „nikada ne brkajte užurban um sa produktivnim umom“ napisao je dr Moše Engelberg savetnik, autor i stručnjak za liderstvo koji pomaže direktorima da unaprede svoje poslovanje kroz svesno vođenje.

Mit o popunjenom kalendaru

„Naš mozak je dizajniran da stalno „nešto radi“. Ako se u sastanku pojavi pauza, osećamo potrebu da nešto kažemo. Ako je kalendar prazan, odmah zakazujemo novi termin. Ako se misli uspore, posežemo za telefonom.

Promena ovog obrasca zahteva nameru. Tišina se ne dešava automatski; ona je nešto kao veština koja se vežba. Dobit od ove prakse je ogromna: odluke postaju kvalitetnije, slušanje pažljivije, a vi prestajete da reaktivno odgovarate na svaku misao koja vam proleti kroz glavu“ piše Engelberg.

Kako iskusniji „prizivaju“ tišinu

Neki od najostvarenijih lidera današnjice namerno ugrađuju tišinu u svoj radni proces.

• Džef Viner (LinkedIn): Dok je bio na čelu ove mreže, blokirao je delove vremena u kalendaru u kojima nije bilo ničega. Bez tog prostora, on bi išao sa sastanka na sastanak bez ikakve refleksije o onome što je upravo čuo.
• Bil Gejts (Microsoft): Poznat je po svojim „nedeljama za razmišljanje“, kada se povlačio u izolaciju da čita i razmišlja. Najveće ideje Microsofta proizašle su upravo iz tih tihih perioda, a ne iz užurbanih dana u kancelariji.
• Rej Dalio (Bridgewater): Milijarder i investitor koristi meditaciju kao alat koji mu pomaže da ostane pribran prilikom donošenja odluka pod visokim pritiskom. Za njega mir nije relaksacija, već način da vidi stvarnost bez emocionalne reakcije.

Šta kaže nauka?

Istraživanja pokazuju da kratki periodi tišine i odmora pomažu mozgu da konsoliduje sećanja i obradi informacije. Naučnici sa Harvard Business School otkrili su da ljudi koji prave pauze za refleksiju ostvaruju bolje rezultate od onih koji rade neprestano, čak i kada obe grupe provedu isto ukupno vreme na zadatku.

Ako želite da kultivišete tišinu kao liderski alat, počnite malim koracima po preporuci Engelberga:

1. Počnite jednim minutom. Sedite u tišini 60 sekundi jednom dnevno. Svako može da izdvoji jedan minut.
2. Upišite tišinu u kalendar. Blokirajte 10 minuta svakog dana bez zakazanih obaveza. Nazovite taj termin imenom, npr. „strateška refleksija“ i poštujte ga kao najvažniji sastanak.
3. Kreirajte prozor bez uređaja. Odredite vreme u danu bez mejlova, poruka i telefona. Samo vi i vaše misli.
4. Pauzirajte pre odgovora. Sačekajte trenutak pre nego što odgovorite u razgovoru. Ako vam treba vremena, slobodno recite: „Dajte mi trenutak da razmislim“.
5. Prepoznajte otpor. Primetite kada vam um govori da izbegnete tišinu i da se „bacite na posao“. Prepoznajte taj impuls, zahvalite mu se, i ostanite u miru još malo.

Izazov za vaš tim

„Pokušajte da sledeći sastanak započnete minutom tišine. Zatim postavite pitanje: „Šta nam promiče zato što se krećemo prebrzo i ne pravimo pauze?“ Dajte ljudima vremena da razmisle pre nego što iko odgovori.

Vama verovatno ne treba više mejlova ili sastanaka. Verovatno vam treba malo više prostora između svega toga. Ove nedelje eksperimentišite sa namernom tišinom. To samo po sebi može da promeni način na koji vodite“ poručio je Engelberg.