Naizgled svi rade. Kursor na ekranu se neprestano pomera, poruke stižu, otvoreno je nekoliko poslovnih aplikacija, a odgovori na mejlove dolaze u pravilnim vremenskim razmacima. Ipak, iza tog privida često se ne krije veća produktivnost, već simulacija rada.
Ovo je jedna od „dijagnoza“ savremenog poslovnog okruženja istraživača koji su se bavili produktivnim radom. Jedno novije istraživanje pokazuje da sve veći broj zaposlenih pribegava takozvanoj „lažnoj produktivnosti“, pokušavajući da ostave utisak zauzetosti čak i kada su dnevne obaveze već završene.
Prema istraživanju kompanije Software Finder, sprovedenom među nekoliko hiljada zaposlenih sa punim radnim vremenom, čak 66 odsto ispitanika priznaje da koristi različite taktike kako bi izgledali produktivnije nego što zaista jesu.
U proseku, zaposleni na takve aktivnosti potroše oko pet sati nedeljno, odnosno više od 32 radna dana godišnje.
Šta zaposleni zapravo simuliraju?
Najčešći trikovi uključuju besciljno pomeranje miša kako bi računar ostao „aktivan“, držanje otvorenih dokumenata ili internet stranica koje se ne koriste, odlaganje odgovora na mejlove kako bi se ostavio utisak zauzetosti ili slanje poruka preko poslovnih platformi samo da bi izgledalo da se nešto radi.
Posebno je zanimljivo da više od polovine ispitanika navodi da ovakvo ponašanje počinje tek kada završe sve svoje obaveze. Umesto da napuste radno mesto ili zatraže nove zadatke, ostaju na poslu jer strahuju da bi raniji odlazak mogao biti protumačen kao nedovoljna angažovanost. Drugim rečima, ne simuliraju rad zato što imaju previše posla, već zato što veruju da organizaciona kultura više vrednuje prisutnost nego rezultate.
Kontrola stvara još više pretvaranja
Istraživanje pokazuje i da digitalni alati za praćenje aktivnosti zaposlenih imaju suprotan efekat od očekivanog.
Čak 63 odsto zaposlenih u kompanijama koje koriste softver za nadzor rada priznaje da ih upravo takva kontrola podstiče da još više simuliraju aktivnost. Umesto povećanja produktivnosti, pojačan nadzor često razvija kulturu dokazivanja da se radi, čak i kada je posao već završen.
Menadžeri nisu izuzetak iz cele ove atmosfere.
Možda najiznenađujući rezultat istraživanja jeste da menadžeri još češće pribegavaju simuliranju rada nego njihovi zaposleni. Čak 77 odsto rukovodilaca priznalo je da i sami koriste različite načine da ostave utisak konstantne zauzetosti.
To govori da problem nije na nivou pojedinaca, već da je reč o organizacionoj kulturi u kojoj je važnije izgledati zaposleno nego ostvariti rezultate.
Produktivnost nije isto što i prisutnost
Čak 71 odsto ispitanika kaže da bi, kada ne bi strahovali od negativnih posledica, završili radni dan odmah po obavljenom poslu.
Autori istraživanja smatraju da kompanije mogu da utiču da smanjenje lažne produktivnosti ako prestanu da vrednuju sate provedene za računarom i više pažnje posvete konkretnim rezultatima rada. Kompanije koje grade kulturu poverenja, fleksibilnosti i jasnih ciljeva imaju veće šanse da istovremeno povećaju produktivnost i unaprede dobrobit zaposlenih.
Istraživanje otvara važno pitanje za savremene kompanije: da li zaposleni rade manje nego ranije ili samo više energije troše na dokazivanje da rade? U eri hibridnog rada i digitalnog nadzora, odgovor na to pitanje mogao bi postati jedan od ključnih izazova savremenog menadžmenta, navode istraživači.
