Afrička kuga svinja ponovo predstavlja ozbiljan izazov za domaće stočarstvo. Vanredna situacija zbog širenja zaraze trenutno je na snazi u Rumi, Obrenovcu i Sremskoj Mitrovici, dok nadležni upozoravaju da bi ista mera uskoro mogla biti uvedena i u još nekoliko lokalnih samouprava.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je epidemiološka situacija najteža u Sremskom i Mačvanskom okrugu, gde je registrovan najveći broj žarišta bolesti.
Najkritičnije područje na spoju Srema, Mačve i Beograda
Prema rečima ministra, najveća koncentracija zaraženih gazdinstava nalazi se na području koje povezuje Sremski i Mačvanski okrug sa teritorijom Beograda. Upravo u tom delu Srbije nalazi se veliki broj farmi sa domaćim svinjama, ali i značajna populacija divljih svinja koje predstavljaju jedan od glavnih rezervoara virusa.
Poseban problem predstavlja nepoštovanje propisanih mera.
„Ljudi i dalje puštaju svinje van gazdinstava, iako znaju da je to zabranjeno. Kontrole će biti rigoroznije, a kazne znatno oštrije“, upozorio je Glamočić.
Više od 27.000 eutanaziranih svinja
Od početka godine, zbog potvrđenih slučajeva afričke kuge svinja, u Srbiji je eutanazirano više od 27.000 grla.
Kako ističu iz Ministarstva poljoprivrede, eutanazija zaraženih i ugroženih životinja ostaje jedina efikasna mera za sprečavanje daljeg širenja bolesti. Država, kako navode, vlasnicima isplaćuje naknadu za uništena grla u skladu sa važećim propisima.
Bolest nije opasna za ljude, ali ljudi mogu preneti virus
Afrička kuga svinja nije opasna po zdravlje ljudi i ne predstavlja rizik za potrošače mesa koje se nalazi u legalnom prometu. Međutim, ljudi mogu biti mehanički prenosioci virusa, zbog čega su biosigurnosne mere od presudnog značaja.
Najveći prirodni rezervoar virusa ostaju divlje svinje, posebno u područjima gde je bolest već potvrđena.
Kako se prenosi?
Afrička kuga svinja (AKS) je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Za sada ne postoji vakcina niti efikasan lek, zbog čega je jedina mera za suzbijanje bolesti brzo uklanjanje zaraženih životinja i stroga primena biosigurnosnih procedura.
Virus se prenosi direktnim kontaktom između zaraženih i zdravih svinja, preko krvi, izlučevina i leševa uginulih životinja, ali i indirektno – kontaminiranom hranom, obućom, odećom, vozilima, opremom ili predmetima koji su bili u kontaktu sa virusom.
Divlje svinje predstavljaju jedan od najvažnijih rezervoara zaraze, zbog čega je posebno rizičan kontakt domaćih svinja sa otvorenim prostorima u kojima borave.
Držanje životinja
Stručnjaci preporučuju farmerima da svinje drže isključivo u ograđenim objektima, da ne dozvoljavaju kontakt sa divljim svinjama. Farmeri moraju redovno da sprovode dezinfekciju obuće, vozila i opreme, ograniče ulazak neovlašćenih osoba na farmu i odmah obaveste veterinara ukoliko primete simptome poput gubitka apetita, visoke temperature, crvenila kože ili iznenadnog uginuća životinja.
Upravo brzo reagovanje i dosledno poštovanje biosigurnosnih mera predstavljaju najefikasniju zaštitu od širenja bolesti.
Nadležni pozivaju na stroge biosigurnosne mere
Ministarstvo apeluje na vlasnike gazdinstava da pojačaju kontrolu na farmama i primenjuju sve propisane biosigurnosne procedure.
To podrazumeva redovnu dezinfekciju objekata i opreme, zabranu puštanja svinja van gazdinstava, izbegavanje kontakta sa drugim uzgajivačima, ograničavanje odlazaka u šumska područja gde borave divlje svinje i hitno obaveštavanje veterinara pri prvim simptomima bolesti.
- Yettel Bank najbolja digitalna banka za korisnike u Srbiji: Euromoney nagrada iz Londona
- Jedan dan između dva posla može da vas košta: Zašto je povezan staž u PIO fondu važniji nego što mislite
- Starship ponovo prizemljen: Zašto je SpaceX otkazao lansiranje u poslednjoj sekundi?
- Afrička kuga svinja širi se Srbijom: Vanredna situacija proglašena u tri grada, očekuju se nove mere
- Ormuski moreuz ponovo u fokusu: Zašto tržište nafte reaguje na svaki novi napad?
Kako ističu stručnjaci, brzina reakcije je ključna za sprečavanje širenja zaraze. Gubitak apetita, povišena temperatura, crvenilo kože ili iznenadno uginuće životinja zahtevaju hitnu veterinarsku intervenciju.
Veliki ekonomski rizik za domaće stočarstvo
Afrička kuga svinja poslednjih godina predstavlja jedan od najvećih izazova za svinjarsku proizvodnju u Evropi. Pored direktnih gubitaka usled eutanazije životinja, bolest dovodi do ograničenja trgovine, povećanih troškova proizvođača i poremećaja u lancima snabdevanja.
Zbog toga nadležne institucije upozoravaju da će naredni period biti presudan za suzbijanje zaraze, posebno u regionima sa najvećom koncentracijom svinjarske proizvodnje.
