Bonitet upitnik: Aleksandar Stamevski

• Aleksandar Stamevski veoma uspešno vodi porodičan biznis Stamevski doo.
• Predstavnik je treće generacije na čelu firme koja posluje već 70 godina i danas je u samom vrhu u proizvodnji slatkiša.
• Stamevski doo na čelu sa Aleksandrom Stamevskim danas proizvodi više od 30 tona poslastica mesečno i njihovi slatkiši su u ponudi u preko 400 marketa širom Srbije.

Kako ste zaradili prvi novac?

Prvi novac sam zaradio tako što sam pomagao baki u tadašnjoj pekari. Radio sam sa njom u prodajnom delu i na kraju dana bi mi davala neki sitan novac kao moju zaslugu za pomoć i trud. Jeste to bio nominalno sitan novac, ali meni je i tada i do današnjeg dana predstavljao najveću nagradu na svetu i ličnu satisfakciju da sam nesto sam zaradio prvi put.

Ko je osoba od koje ste najviše naučili?

Deda. Iz danasnje perspektive, deda možda nije ni slutio do kakvih će nivoa doseći jedna obična, mala, lokalna pekara, ali je uspeo na primeru najjednostavnijeg proizvoda na svetu, hleba, da objasni i nauči i mene i celu porodicu kako se u životu radi i trudi i traje. Hleb jeste jednostavna stvar, ali kada od takve stvari napravite ime i to kroz vreme čuvate, negujete i učinite sve što treba da to što radite stekne ogromnu publiku i da ona čuva i prenosi taj pozitivan epitet i sinonim kroz generacije i kroz decenije, onda to više i nije tako jednostavna stvar kao s početka ove rečenice.

Koja je vaša najveća životna promena?

Ako je životna promena u pitanju onda je to svakako stvaranje sopstvene porodice. A, uklapanje toga u razvoj i rast porodičnog posla je nekako i stalan proces i uvek na ispitu. Kako i koliko čega je najbolje umešati a da na kraju ni jedno ni drugo ne trpi nego da ima i održivost i uspeh.

Šta je za vas novac?

Definitivno sredstvo ako je dilema izmedju cilja i sredstva. Mnoge stvari koje radimo ili planiramo da radimo imaju za krajnji cilj novac, profit. Ali, ako sagledamo još širu i dužu sliku i postavljamo prave vizije i ciljeve na dugoročno održiv i, mogu slobodno da kažem, prenosiv nivo na sledeće generacije, onda moramo novac posmatrati kao sredstvo i nekako, obnovljiv izvor energije. Novac se zarađuje i troši. Neke stvari se zarađuju, stiču i čuvaju i smisao je nikada ih ne potrošiti. Ime, tradicija, ugled, brend, poverenje…

Sa druge strane, novac je vreme. Gotovo sve ishode našeg delovanja moramo provući kroz oba filtera da bismo dobili stvarnost i pravu količinu nekog uspeha. Samo jedna dimenzija može ozbiljno da ugrozi onu drugu.

Koji je vaš najveći poslovni propust?

Bilo ih je mnogo, ne bih mogao da izdvojim neki posebno. Dešavali se se i oni su u prošlosti. Nijedan mi nije toliko značajan bio da bi poneo taj epitet – najveći. Jednostavno, propusti su deo poslovanja i moraju se dešavati. Važno je da ih na pravi način prevaziđete i da iz njih izvučete nesto korisno, neku pouku.

Koga pitate za savet kada donosite važnu odluku?

Sve pitam, one čije mišljenje mi je važno i relevantno. Vrlo sam ljubopitljiv i radoznao kako moja razmišljanja i dileme ostavljaju utisak na druge i kakav mi je lični osećaj u vezi sa tim. To puno pomogne da se fino obrusi možda čak i vec doneta odluka.

Saveti bliskih i poverljivih ljudi su uvek korisni, ali često može da se desi da neki krajnje logični i praktični saveti nisu baš najbolja moguća odluka. Ponekad treba biti autentičan i nestandardan u donošenju važnih odluka. To pravi razliku.

Koje su danas po vašem mišljenju najcenjenije vrline?

Uvek osnovne ljudske osobine, pa i danas kada živimo u nekom kompleksnijem svetu i vremenu. Sve je prebrzo. Prebrzo se i zaborave te osnovne vrline u nama koje su i lične i profesionalne jednako. To su pozitivan i čvrst stav, iskrenost, empatija, emocija i uvek jaka energija da sve to izađe u prvi plan. Puno je prepreka i izazova svaki dan za sve te vrline, a iskreno verujem da ih svi mi imamo u sebi. Treba ih osloboditi i čuvati.

Ko je za vas ‘čovek od boniteta’?

Svako ko ima, čuva i emituje te vrline koje smo spomenuli u prethodnom odgovoru. Tu titulu može da ponese svako, a može i da je izgubi.

Kako će izgledati svet 2050. godine?

Isto kao i danas. Možda uz neke tehnološke i modernije promene. Bitno je kako će čovek izdržati, da li će sve njegove vrline opstati i pobediti u opštim izazovima. Bitno je kako ćemo se kao čovečanstvo osećati u tom vremenu, da ne zalutamo kao ljudska vrsta.