“Rođen u svetoljublju, negovan licemerjem i prodavan sofizmom, ESG je deceniju rastao bez izazova. Ali se sada suočava sa brdom nevolja. I skoro sve je sam napravio.”
ESG kao koncept je definitivno u problemu. Od početka rata u Ukrajini, sve više velikih igrača značajno je umanjilo ulaganja u ovaj segment. A biznis pritisnut inflacijom i sopstvenim problemima sve se više udaljava od ovog koncepta. E – zaštita životne sredine, S – društvena odgovornost i G – savesno korporativno upravljanje sve manje su u fokusu. Prvi su od većih ulaganja u ESG odustali naftni giganti pravdajući se krizom derivata zbog rata u Ukrajini. Sada sve više slušamo da od njega odustaju i veliki investicioni fondovi, pa i kompanije sa Wall Street-a. Jedan tekst možda objašnjava i zašto.
Dobrota ima ograničenu prodajnu moć
Citat sa početka teksta je delo Asvata Damodarana, profesora na Stern School of Business pri Univerzitetu u Njujorku, koji je napisao kolumnu za Financial Times.
„Koncept je krenuo kao mera dobrote, izgrađen oko dokumenta UN koji proglašava principe odgovornog ulaganja. Kako je prodaja ESG-a investitorima jačala, prodavci su prepoznali da dobrota ima ograničenu prodajnu moć. Zato su ‘promenili brzinu’, tvrdeći da je ESG instrument za postizanje većeg prinosa bez konkurentnog rizika“, piše Damodarana.
Taj slučaj je dobro funkcionisao tokom većeg dela poslednje decenije, ali je ruska invazija na Ukrajinu promenila računicu.
ESG socijalisti
Profesor zagovornike ovog koncepta poredi sa socijalistima 20.veka.
“Poput socijalista 20. veka čiji je odgovor na svaki socijalistički neuspeh bio da njihove ideje nikada nisu pravilno sprovedene, odbrana od svake kritike ESG-a je da je pogrešno definisana ili sprovedena. Istina je da ESG rezultati danas mere sve — shodno tome, ne mere ništa.”
Konsultanti, koji ga prodaju kompanijama kao neophodan, tvrde da poboljšanje ESG-a povećava vrednost, ali Damodaran kaže da je ta tvrdnja pogrešna. “Svako ko ima čak i rudimentarno razumevanje pokretača vrednosti treba da vidi da viši ESG rezultat može povećati vrednost u nekim kompanijama, generalno manjim i onima koje opslužuju nišna tržišta, dok smanjuje vrednost u drugim kompanijama gde povećava troškove, a ne radi ništa za prihode”.
On kaže da dokazi sugerišu da poboljšanje ESG-a verovatno smanjuje profitabilnost kompanija kao i što smanjuje njenu vrednost umesto da je poveća.
Predodređen da propadne
Paralelno sa tim, zagovornici guraju investitore da uvedu ESG u svoje investicione procese, tvrdeći da to dovodi do većih prinosa, omogućavajući im da ‘imaju svoj kolač’ (budu dobri) i ‘da ga pojedu’ (zarade veće prinose).
Damodaran kaže da ovom argumentu nedostaje unutrašnja doslednost. “Ako je sredstvo manje rizično, trebalo bi da ima niže očekivane prinose.”
“Jednom kada oduzmete ESG argumente „dobro za vrednost“ i „dobro za investitore“, jedini argument koji mu preostaje je da je dobar za društvo, a i tu je on predodređen da propadne”, piše on.
Pritisci za održavanje visokih ESG rezultata se selektivno primenjuju, više na kompanije kojima se trguje na berzi nego na privatna preduzeća i rigoroznije u nekim geografskim oblastima nego u drugim.
„ESG je neisplativ, neka počiva u miru„
Damodaran daje odlučujuće tri stavke za svaki segment:
Zaštita životne sredine – Da li je ikakvo iznenađenje da smo, nakon triliona dolara uloženih u borbu protiv klimatskih promena, sada jednako zavisni od fosilnih goriva kao i pre deceniju ili dve?
Društvena odgovornost – Poput piromana koji se žale na požare oko sebe, zagovornici, koji su izabrali da budu arbitri društvenog dobra u svetu podeljenom po mnogim pitanjima, protestuju zbog toga što je ESG ispolitizovan.
Savesno korporativno upravljanje – Prvobitni pojam korporativnog upravljanja, gde su menadžeri odgovorni akcionarima, zamenjen je onim gde su menadžeri odgovorni svim zainteresovanim stranama, efektivno čineći ih odgovornim nikome od njih.
“ESG je neisplativ. On je svedočanstvo o posledicama dopuštanja dobrim namerama da prevladaju razum i dozvoljavanja imperativu prodaje da definiše i vodi misiju. Neka počiva u miru”, zaključuje profesor.
