Da li su kompanije na Zapadnom Balkanu pripremljene za još jednu krizu?

Danijela Nišavić
Danijela Nišavić
Editor in Chief, Svet bankarstva i investicija

Poslednji članci iz ove rubrike

Nedostatak pristupa finansijskim sredstvima nastavlja da ograničava rast malih biznisa u regionu. Finansiranje inovativnih i novoosnovanih preduzeća naročito je otežano nedostatkom kreditne istorije i oslanjanjem na nematerijalnu imovinu koju je teško obezbediti

Ruska invazija na Ukrajinu i ekonomska kriza dogodile su se upravo u vreme kada se Zapadni Balkan oporavljao od šoka izazvanog COVID-19. Istraživanje pod nazivom „Otpornost biznisa na Zapadnom Balkanu u vremenima nove krize“, koje je glavni ekonomista EIB Debora Revoltela predstavila na sastanku Strateškog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan u Rimu, ispituje kako su preduzeća u regionu prebrodila oštar pad izazvan pandemijom i koliko su pripremljena za suočavanje sa budućim izazovima.

Rezultati su izvedeni iz izveštaja pod nazivom Poslovna otpornost u pandemiji i šire, koji su nedavno inicirali i zajednički objavili EIB, EBRD i MMF, a koji obuhvata širi region Istočne Evrope i Centralne Azije.

Prilagođavanje u pandemiji

Preduzeća su do sada prošla kroz pandemiju bolje nego što se u početku strahovalo. Izgubila su 29% prometa i otpustila 9% svoje radne snage, pri čemu je pandemija posebno teško pogodila sektor usluga sa direktnim kontaktima sa korisnicima i mala i srednja preduzeća. Međutim, ogromna podrška politike pomogla je da se spreče masovni stečaji tako da je samo 3% preduzeća u regionu podnelo zahtev za stečaj ili trajno prestalo sa radom. Izveštaj pokazuje da su se preduzeća koja su bila uključena u globalne lance vrednosti, ona koja su bila inovativnija u prošlosti, ona koja su bila digitalizovanija i ona sa kvalitetnijim upravljanjem, bolje prilagodila tokom pandemije. Proširila su svoje onlajn prisustvo, prešla na rad na daljinu, prilagodila proizvodnju ili efikasnije iskoristila dostupnu podršku politike. Državni programi su igrali stabilizujuću ulogu, ublažavanjem stresa ranjivih preduzeća, kao što su manja preduzeća, samostalne firme i one koje nemaju mogućnost dozvoljenog prekoračenja po računu.

„Rat u Ukrajini ponovo stavlja na probu otpornost privreda Zapadnog Balkana dok se one oporavljaju od pandemije“, rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB-a. „Novi rizici i povećana neizvesnost vrše pritisak na prekogranične tokove i trgovinu. To je relevantno jer naša analiza pokazuje da su otpornost i inovacije preduzeća povezane sa njihovim učešćem u globalnim lancima vrednosti i trgovini. U fazi potencijalnih trendova deglobalizacije, Zapadni Balkan treba da nadogradi svoju konkurentsku prednost koja se ogleda u čvrstim vezama sa EU i da je dodatno učvrsti, kao odskočnu dasku za brži razvoj.“

Izveštaj pokazuje da privrede Zapadnog Balkana generalno ulažu više u inovacije nego privrede u širem regionu, iako se taj proces bazira na prilagođavanju postojećih tehnologija koje se uvoze. Otvaranje globalne privrede bilo je ključno za omogućavanje tim zemljama da unaprede svoje komparativne prednosti i povećaju svoju konkurentnost. Struktura industrije regiona koji su više integrisani u globalne lance vrednosti pokazuje jasnu usredsređenost na proizvode sa većom dodatom vrednošću, dok oni koji su manje integrisani uglavnom trguju industrijskim proizvodima sa nižom dodatom vrednošću ili sirovinama.

Dokazi iz izveštaja ukazuju da trgovinska integracija sa razvijenim zemljama, naročito sa Evropskom unijom, pristup informacijama i znanju kroz učešće u globalnim lancima vrednosti, strana licencirana tehnologija i moderne prakse upravljanja, spadaju u najvažnije elemente za podsticanje inovacija na Zapadnom Balkanu.

Pristup finansijama

Finansijski sistemi na Zapadnom Balkanu do sada su se dobro držali. Preduzeća se i dalje u velikoj meri oslanjaju na bankarske kredite kao izvore eksternog finansiranja. Tržišta kapitala su nedovoljno razvijena, a dostupnost preduzetničkog kapitala, privatnog kapitala i lizinga je veoma ograničena. Udeo kreditno sputanih preduzeća na Zapadnom Balkanu znatno je veći kod malih preduzeća, u poređenju sa velikim (16% u odnosu na 7%). Ta kreditna ograničenja rezultat su nedovoljne transparentnosti na strani MSP-a, kao i ograničenog kapaciteta posrednika u pogledu procene rizika. Stanje nasleđeno zbog pandemije COVID-19 i uticaj invazije Rusije na Ukrajinu verovatno će dodatno sprečavati stabilan pristup finansijskim sredstvima. S vremenom će se više kamatne stope pretvoriti u oštrije uslove finansiranja, sa još većom neusklađenošću između tražnje i ponude za kreditima kod MSP-a. To bi mogao biti problem jer je pristup finansiranju, uključujući dozvoljeno prekoračenje po računu, bio važan izvor otpornosti preduzeća tokom pandemije.

Zelena privreda

Region polako prelazi sa zavisnosti od uglja i nafte na energiju iz obnovljivih izvora, jačajući svoju energetsku sigurnost. Međutim, do 2018. godine region se u velikoj meri oslanjao na fosilna goriva pomoću kojih je proizvodio tri četvrtine svoje električne energije. Nekoliko zemalja i dalje daje velike subvencije da bi potrošačima obezbedile nižu cenu gasa i drugih fosilnih goriva, na taj način usporavajući motivaciju da se smanje emisije.

Mala i srednja preduzeća (MSP) na Zapadnom Balkanu po pravilu nemaju dovoljno podsticaja za uvođenje ekoloških praksi. Fizički klimatski rizici već utiču na MSP na Zapadnom Balkanu, tako da je 10% ispitanika u Istraživanju preduzeća prijavilo gubitke usled ekstremnih vremenskih pojava tokom tri godine pre intervjua. Međutim, studija je dokumentovala ograničenu svest MSP-a o pitanjima u oblasti životne sredine, jer samo 21% svih MSP investira u energetsku efikasnost, a među preduzećima koja ne uvode nikakve klimatske mere, 59% smatra da takva investicija nije prioritet.  Preciznije, izveštaj pokazuje da klimatske investicije zavise i od upravljačkih sposobnosti i od pristupa finansiranju. Delotvorna intervencija rešiće i ograničenja u finansiranju i uska grla u upravljačkoj svesti i upravljačkim sposobnostima.

1 KOMENTAR

  1. […] Ruska invazija na Ukrajinu i ekonomska kriza dogodile su se upravo u trenutku kada se Zapadni Balkan oporavljao od šoka uzrokovanog COVID-19. Istraživanje pod nazivom “Otpornost poslovanja na Zapadnom Balkanu u vrijeme nove krize”, koje je glavna ekonomistica EIB-a Deborah Revoltela predstavila na sastanku Strateškog odbora Investicijskog okvira za Zapadni Balkan u Rimu, ispituje kako su poduzeća u  regiji prebrodila oštar pad uzrokovan pandemijom i koliko su spremne suočiti se s budućim izazovima,prenosi bonitet.com. […]

Komentari su zatvoreni.

Preporučujemo

Pratite nas