U poslednjih pet godina u Britaniji je zatvoreno oko 400 klubova – više od trećine od ukupnog broja. U Londonu, kancelarija gradonačelnika osnovala je posebnu radnu grupu koja će pomoći u osnaživanju noćnog života i sačuvati one lokale i radna mesta, kojima preti opasnost od zatvaranja. Neki stručnjaci kažu da koren problema leži još u pandemiji, od koje se industrija zabave još nije u potpunosti oporavila, dok drugi tvrde da je to posledica šire društvene promene, pogotovo među generacijom Z.
Za mlade generacije, “hoćemo na piće?” više nije sinonim za noćni izlazak u barove ili klubove.
U Australiji, jedno istraživanje je pokazalo da je 71 odsto pripadnika generacije Z – uglavnom post-milenijumskih beba koje su sada u tinejdžerskim i ranim 20-im godinama – smanjilo izlaske. Zabrinutost zbog mladih koji retko napuštaju svoje domove nedavno je navela vladu Južne Koreje da predloži mesečnu naknadu od 490 dolara u pokušaju da reintegriše depresivne mlade pustinjake. Anketa koju je u decembru sprovela grupe More in Common pokazala je da su Britanci mlađi od 24 godine skloniji da podrže vraćanje kovid ograničenja, poput zatvaranja noćnih klubova ili “ne više od petoro u društvu”.
Da li su mladi postali dosadni, mudriji ili samo siromašniji?
Ako su izlasci izgubili nešto od svoje privlačnosti to možda i ne bi trebalo da bude toliko iznenađujuće. Aplikacije za upoznavanje i Snapchat flert znače da ne moraju da napuštaju kuću da bi pronašli partnera, dok Deliveroo, UberEats, Netflix i TikTok mogu da isporuče svu zabavu na kućni prag. Mladim generacijama izlaženje da bi se “upropastili” od alkohola, nije privlačno, a u širem smislu, čini se da su manje “divlji” od prethodnih talasa tinejdžera. Rizično ponašanje, poput maloletničke delikvencije i trudnoća, u stalnom je opadanju i u Sjedinjenim državama i u Velikoj Britaniji.
Ono što još više iznenađuje je što opada i broj mladih ljudi koji imaju ili posao sa skraćenim radnim vremenom ili vozačku dozvolu – ono što se nekada smatralo ključevima slobode i emancipacije od roditelja. U svom bestseleru iGen iz 2017. godine, američki psiholog Džin Tvenž okrivila je pametne telefone i preterano zaštitnički nastrojene roditelje za ono što je nazvala “kašnjenjem jedne anksiozne generacije u stvarima koje su prekretnica za ulazak u svet odraslih, poput ozbiljnih emotivnih veza, vozačke dozvole, honorarnog posla”.
Trećina ne pije alkohol
S druge strane, Gen Z su generalno svesniji po pitanju opšteg i mentalnog zdravlja, i pretpostavljaju vežbanje i trčanje partijanju. Otprilike jedna trećina mladih od 18 do 24 godine ne pije alkohol a smanjivanje konzumacije alkohola postaje sve popularnije na društvenim mrežama kroz trendove kao što su 75 Hard Challenge ( koji podrazumeva strogo zdravu ishranu, pijenje samo vode i vežbanje 2 puta dnevno, kao i prelaženje minimum 10 hiljada koraka svakog dana) i TikTok videi na temu o „stvari koje treba raditi trezveno u dvadesetim“. Umesto pića, oni idu na kafe, proteinske šejkove ili hladno ceđene sokove. Ukoliko u nečemu preteruju, onda je to konzumacija energetskih pića, pogotovo tokom spremanja ispita, ali kako kažu, oporavak od predoziranja RedBull-om je mnogo lakši i brži od onog pivom ili tekilom.
Čak i oni koji vole da popiju “nešto konkretno” u društvu, više ni društvo ni to “konkretno” ne moraju da traže van kuće. Prema podacima prošlogodišnjeg istraživanja jednog britanskog maloprodajnog lanca, 37 odsto potrošača sada pravi sve više koktela kod kuće i postaje sve bolje u tome. Tokom lokdauna, mnogi su sticali nove veštine u svoja četiri zida: od novih jezika, kuvanja, pa sve do “barmenskog znanja” ( o čemu svedoči i eksplozija u prodaji opreme za koktele i šejkera tokom 2020. i 2021.godine). Ljudi su tada pokušavali da nadoknade propuštena iskustva – i pića, što znači da su danas dovoljno izverzirani da umeju da cene i naprave dobar koktel ali i da prepoznaju loš ili razvodnjen na prvi gutljaj.
“Vajb” kućnih žurki
Međutim, postoji mnogo zlokobniji razlog zašto se mladi ljudi klone “tradicionalnih” noćnih izlazaka. Čak 80 odsto njih priznaje da se oseća zabrinuto zbog toga može postati žrtva nasilja u klubu a šokantnih 83 odsto je već iskusilo nasilje u nekom obliku u izlasku. Prema podacima Metropoliten policije, prijave seksualnog napada u londonskim barovima, pabovima, noćnim klubovima i koncertnim salama su na najvišem nivou za poslednjih šest godina u 2021. Oni koji bi trebalo da prvi priskoče u pomoć u takvim situacijama, obezbeđenje klubova, još jedan su razlog zbog kog se upravo klubovi izbegavaju. Svaki peti mladi posetilac ne bi im se obratio ukoliko ima neki problem ili se ne oseća bezbedno.
Suočeni sa krizom koja ih je pogodila nespremne, barovi, kluboivi i njihovo osoblje sada bi trebalo da prihvate novu ulogu. Oni više nisu samo dobavljači pića, zabave i gostoprimstva, već i uveravanja. Više od polovine mladih pokazuje znake anksioznosti, a ako njihova anksioznost raste u nepoznatim ili društvenim situacijama, barovi mogu postati posebno zastrašujuća mesta. Otud se sada javlja trend da se, pogotovo mladi, gosti tu osećaju kao kod kuće. Barmeni se treniraju da sa njima ulaze u neopterećujuće razgovore, da ih zapitkuju koja i kakva pića vole, kako bi im napravili što personalizovaniji koktel. Umesto mračnih sterilnih prostora, sada se polaže više na “vajb” kućnih žurki: po prostoru su razbacani udobni kaučevi, fotelje i jastuci, a gosti se ohrabruju da izlaze i na terasu i ćaskaju (iako je ovo “otežavajuća” okolnost za konobare, koji moraju da pažljivo prate šta je i ko poručio i platio).
Mnogo se govorilo o tome kako Gen Z menja standarde za hranu i piće. Ali, pošto preferiraju druženje kod kuće, oni sada teraju barove da se vrate osnovama gostoprimstva: da se gosti osećaju opušteno. Tamo gde su prethodne generacije “saplitale” u nedokučivim sastojaka koktela i potrebi da se provede dobro pa makar i na silu, oni koji su svoje pravo da kupe alkohol stekli tokom pandemije žele drugačije iskustvo. Oni su ovde samo da se dobro provedu, bez društvenih “obruča” kroz koje mogu da preskaču.
