Retki su umetnici koji za života steknu bogatstvo. Jedan od živih i aktivnih, a bogatih je Dejmijen Herst, za koga se kaže da je otišao najdalje. Vodi se kao stvaralac i kolekcionar čije se bogatstvo procenjuje na oko 385 miliona dolara. Uspehom je stao rame uz rame najpoznatijem umetniku na svetu Pablu Pikasu, koji je nakon smrti iza sebe ostavio bogatstvo vredno 250 miliona dolara ili najvećem živom umetniku Džeseperu Džonsu (94) za koga se piše da je „težak“ 210 miliona dolara.
Herstov rad izaziva mnoge nedoumice kod poznavalaca umetnosti. Izložen je i napadima aktivista i društava za zaštitu životinja, jer u njegovom opusu veliki deo zauzimaju tela mrtvih životinja.
Dejmijen Herst – savremeni Karavađo
Herstova mladost neodoljivo podseća na život Karavađa, prvog umetnika baroknog slikarstva. Ovaj italijanski umetnik bio je poznat po kafanskim tučama i sličnim problemima od kojih je najpoznatije ubistvo mladića zbog kojeg je morao da se skriva po Italiji. Herst nije pribegavao takvim drastičnim potezima, ali je bio dva puta hapšen zbog pljačke. Kao fan pank grupe Sex pistols u to vreme bio je učesnik i mnogih tuča. Njegova majka je jednom izjavila da je izgubila kontrolu nad njim još dok je bio mlad, a pravog oca nikada nije upoznao. Odrastao je uz očuha auto mehaničara.
Posle brojnih problematičnih situacija odlučuje se za pohađanje umetničke škole. Tokom školovanja crtanje je bio jedini predmet koji mu je donosio bilo kakav uspeh, pa je zato odlučio da se oproba u umetnosti. Nije uspevao da se upiše na koledž sve do 1986, kada je prošao na Goldsmit koledžu. Usput je radio na gradilištu, bio je smešten u prostorijama mrtvačnice, pa je to iskustvo uticalo na njegove kasnije radove.
Ulazak Sačija u život Hersta
Kao student bio je veoma angažovan na promociji konceptualne umetnosti, pravcu koji se odnosi na onu umetnost koja se ne može svrstati ni u jednu tradicionalnu kategoriju. Svakave postavke materijala, predmeta iz svakodnevne upotrebe kombinovane sa bojama i nekada minimalnim intervencijama postale su opsesija Dejmijana Hersta. Organizovao je tokom 1988. nezavisnu studentsku izložbu „Freeze” na kojoj je bilo i njegovih radova. Izložbu je zbog poznanika, Herstovog predavača posetio Čarls Sači. Vlasnik najveće marketinške agencije na svetu je kasnije postao redovan posetilac izložbi na kojima se pojavljivao Dejmijan Herst. Sači 1990. kupuje Herstovu instalaciju Hiljadu godina nakon što je neko vreme stajao ispred nje potpuno zaprepašćen. Delo Hirsta je sadržalo staklenu vitrinu u kojoj su se muve i crvi hranili odsečenom glavom krave.
U to vreme Herst izjavljuje:
“Jedva čekam da dođem u poziciju da pravim zaista lošu umetnost i da se u isto vreme „provlačim”.
Čarls Sači već sledeće godine nudi Herstu da bude sponzor svakog njegovog dela.
Novac, droga i alkohol
Ova saradnja dovela je do jednog od najpoznatijih dela Hersta. The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living bilo je delo koje je Herst napravio tako što je u još jednu staklenu vitrinu postavio telo ajkule i potopio je u formaldehid. Ajkulu je platio 6 hiljada funti jednom australijskom ribaru, a instalacija je kasnije prodata za 50 hilajda funti. Delo je bilo postavljeno u Sačijevoj galeriji u Severnom Londonu zajedno sa prethodnim delom Hiljadu godina. Ona su mu donela nominaciju za prestižnu Tarnerovu nagradu.
Usledilo je prvo međunarodno pojavljivanje na Bijenalu u Veneciji 1993. Dalja saradnja sa Čarlsom Sačijem proširila se na zajedničke projekte i zajedničke galerije. Dve godine kasnije konačno je osvojio Tarnerovu nagradu. Bio je angažovan i od Britanske vlade. Kako je jednom prilikom rekao, u poslednjoj deceniji 20. veka borio se sa zavisnošću od alkohola i droge. Uspeo je 2002. da se izbori i da sa uspehom nastavi karijeru.
Deset miliona za rad Dejmijena Hersta
Pod pokroviteljstvom Sačija, Dejmijen je počeo da zarađuje više od prosečnog umetnika. Devedesetih godina dela su mu se prodavala između 700 i 150 hiljada funti. Sve većom pažnjom koju je dobijao na svetskoj umetničkoj sceni, cene njegovih ostvarenja su porasla do rekordnih suma za jednog živog umetnika. Postao je prepoznatljiv po delima u kojima potapa životinje u formaldehid, a ona su mu i donela rekordne zarade.
Rekord je postignut 2018. na aukciji u Sotbiju. Herst je kolekcionarima ponudio telo bika, konzervirano u formaldehidu sa zlatnim rogovima i kopitima od 18 karata. Zlatno tele je na kraju prodato za 10,3 miliona funti. Sličnu zaradu je ostvario i sa ormarom od čelika i stakla u kojem je bilo poređano preko 6 hiljada pojedinačno obojenih pilula. Kod nas je Herst imao izložbu 2016. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine pod nazivom Nova religija. Pored uobičajenih dilema izazvanih izložbom da li je njegovo izlaganje umetnost ili ne, reagovali su i domaći aktivisti i društva za zaštitu životinja opisujući Herstovo izlaganje „ubistvom pod velom umetnosti”.
