Na planeti Zemlji živi oko 8 milijardi ljudi i svaki član ove zemaljske populacije različito provede svojih 24 sata. U brojkama, to je oko 190 milijardi jedinstvenih sati ljudskih života koji se odigraju dok se planeta jednom okrene oko svoje ose.
Kako ljudska rasa provodi vreme koje ima? Kako u proseku izgleda jedan ljudski dan i kako ga ljudi potroše?
Bez presedana
U jednom od obimnijih i zahtevnijih istraživanja bez presedana, kako su ovaj rad opisali članovi američke Nacionalne akademije nauka, istraživači univerziteta McGill pokušali su da odgovore na gorepomenuta pitanja sa namerom da opišu jedan prosečan ljudski dan prosečnog stanovnika Zemlje. Sakupili su podatke uzorka stanovnika 145 zemalja sveta i to između 2000. i 2019. godine. Podaci su obrađeni i objavljeni.
Istraživače je prevashodno zanimalo kako izgleda ’globalni ljudski dan’, kako su naveli. Sproveli su i anketu o tome šta ljudi rade preko dana, koliko rade, koliko se obrazuju, koliko vremena troše na jelo, čišćenje, pranje.
Kako izgleda ’globalni ljudski dan’?
Jedan ’globalni ljudski dan’
Prvo, i najvažnije, čovek danas u proseku spava 9,1 sati dnevno, pokazala su istraživanja. Ovde se podrazumeva i dnevni odmor. Možda vam ovo deluje kao preterivanje, ali ne zaboravite da su u istraživanje uključeni i pripadnici Z generacije i mlađi.
U budnom stanju odrasla osoba ovog veka trećinu vremena provodi na pasivne, interaktivne i društvene aktinosti. Ovih, otprilike, 4,6 sati uključuje čitanje, gledanje televizije, igranje igrica, druženje sa prijateljima i porodicom ili, jednostavno rečeno, ’nerad’.
Za pripremu hrane i jelo čoveku današnjice potrebno je 2,5 sata.
Za higijenu, što uključuje i doterivanje, kupanje, oblačenje čovek izdvaja 1,1 sat jednog dana.
Čišćenje i održavanje prostora u kojem živi čoveka košta 0,8 sati dnevno.
Ljudska rasa i rad
Iako deluje da zaposlenje i bavljenje profesijom oduzima veći deo dana, praksa je pokazala nešto drugo. Globalno, čovek radi samo 2,6 sati dnevno. Takođe, na obrazovanje troši 1,1 sat.
Zanimljivo je da se istraživanje bavilo i vremenom koji ljudi provedu praveći predmete, gradeći domove i infrastrukturu i za sve to nabavljaju potrebne materijale. Za ovakve aktivnosti potroše 0,8 sati dnevno. Dakle, da bi napravio predmete koji ga okružuju i domove i gradove u kojima živi, čovek potroši samo 3% svog vremena.
Pitanje je i da li i koliko bogatstvo utiče na potrošnju vremena na određene aktivnosti?
Stanovnici zemalja sa višim standardom i primanjima 1,5 sat više vremena provode u obrocima, fizičkoj rekreaciji i opštim slobodnim aktivnostima. Najbogatiji u proseku dnevno troše samo 5 minuta dnevno na proizvodnju hrane, dok siromašniji slojevi za istu aktivnost dnevno potroše više od sat vremena.
Zaključak je i da ljudima širom planete u proseku isto vremena treba da jedu, pripreme hranu, da se prevezu ili okupaju.
Ovaj projekat pod kapom Human Chronome Project prvi je objavljen sa ciljem da se bolje upoznaju navike i životni ritam populacije početka ovog milenijuma. Pre svega, naučnike zanima koliko je svakodnevni upliv tehnologije promenio potrošnju vremena koje je čovek dobio da proživi.
Da li je ljudska rasa razočarala?
