Centralno telo monetarne politike evra, uprkos potresima na finansijskim tržištima poslednjih dana, ostalo na zacrtanom putu zaoštravanja monetarne politike i podiglo glavnu kamatnu stopu u evrozoni za 0,5 postotnih bodova.
Evropska centralna banka (ECB) je objavila najnovije prognoze u vezi s inflacijom i ekonomskim rastom. Očekivanja u vezi inflacije su nešto povoljnija, a predviđa se da će rast BDP-a ove godine biti veći, ali nešto niži u iduće dve godine, uglavnom zbog negativnih učinaka zaoštravanja monetarne politike.
Veće ECB još nije pri kraju sa podizanjem kamatnih stopa, rekla je predsednica ECB-a Kristin Lagard.
Ona je rekla da odluka o podizanju kamata nije donesena jednoglasno. Prema njenim rečima, tri-četiri člana Veća izrazila su neslaganje jer će im trebati više vremena da sagledaju postojeće stanje.
Nema kompromisa između finansijske i cenovne stabilnosti
Lagard je upozorila da su projekcije pripremljene i pre najnovijih potresa na finansijskim tržištima koji unose novu nesigurnost u prognoze.
Ali u svetlu nedavnih napetosti u bankarskom sistemu, koje su se iz SAD-a preselile u Evropu, Lagard je rekla da nema kompromisa između finansijske i cenovne stabilnosti. “Napravili smo ono što smo planirali”, jasna je bila i to argumentovala tvrdnjom da će inflacija, prema prognozama, predugo ostati snažno iznad srednjoročnog cilja od dva odsto.
Ona je rekla da u privrednom rastu, uprkos očekivanom jačanju ekonomske aktivnosti u nastavku ove godine, prevladavaju rizici da će rast biti manji od prognoziranog. Jedan od mogućih uzroka nižeg rasta je produženo trajanje napetosti na finansijskim tržištima.
Ona je ponovila da je bankarski sektor u evropodručju otporan sa snažnom pozicijom kapitala i likvidnosti. Dodala je kako je zbog svih promena poslednjih godina u potpuno drugačijem stanju nego 2008. godine.
Uprkos tome, ECB je spreman da reaguje po potrebi kako bi održao cenovnu i finansijsku stabilnost u evrozoni, a prema rečima Lagard, za to ima odgovarajuće alate.
