Ekonomija luksuza ili zašto bogati sada troše novac na „pametnije“ stvari

Do nedavno, cena najfinijeg slatkog vina na svetu stalno je rasla. Do 2023. godine, boca Chateau d’Yquem koštala je 60 odsto više nego sredinom 2010-ih. U to vreme, svi oblici raskoši postajali su skuplji. Vrednost oldtajmera, odležalih viskija i ogromnih vila je skočila.

Od 2015. do 2023. godine, „indeks luksuznih ulaganja“ kompanije za nekretnine Knight Frank, porastao je za 70 odsto.

A onda se nešto promenilo. Od vrhunca 2023. godine, indeks je pao za šest posto. Cena vina iz Bordoa pala je za 20 odsto. U Americi, cena privatnih aviona i brodova pala je za šest procenata. Rolexi na second-hand tržištu jeftiniji su gotovo 30 odsto nego 2022. Umetnička dela više nisu „in“. Kompanija za nekretnine, Savills, upozorava da „vrhunske“ nekretnine u Londonu i Parizu jedva da rastu.

Ekonomija luksuza

Šta se dogodilo? Najočiglednije objašnjenje bilo bi da superbogati imaju finansijskih problema, što teško da je tačno. Kako piše Forbes, u svetu ima više od 3.000 milijardera, u odnosu na 2.800 prošle godine. Najbogatijih 0,1 posto Amerikanaca sada drži 14 odsto bogatstva u zemlji. San Francisco, gde niko ne želi da kupi vilu, svakodnevno stvara milionere zahvaljujući procvatu AI. Za razliku od siromašnijih Amerikanaca, najbogatijih 3,3 odsto znatno je povećalo svoje izdatke od 2022, pokazuju podaci Moody’s Analytics.

Zapravo, ekonomija luksuza se brzo menja. Da bismo razumeli zašto, treba da se podsetimo Torstina Veblena, američkog ekonomiste s početka 20. veka.

On je tvrdio da luksuz zavisi od oskudice i rivalstva. Roba je luksuzna ne samo zato što je skupa, već zato što potrošnja jedne osobe smanjuje mogućnost drugih da je imaju. U današnjoj ekonomiji, ono što se smatra retkim i rivalskim duboko se promenilo.

Problem, barem za ultrabogate, je taj što luksuzne robe ima svuda. Mnoge zemlje proizvode izvrsno vino – da li je onda najbolji bordo toliko bolji? Dijamanti iz laboratorije ne razlikuju se od pravih. Rast second-hand tržišta znači da satko sa malo novca može da nabavi Kiton jaknu ili unajmi privatni avion.

Inovatori u svetu umetnosti govore o „frakcionalizaciji“ starih majstora, sa stotinama ljudi koji poseduju mali komad Rembranta. Ovih dana svi uživaju u finijim stvarima u životu – i to objavljuju na društvenim mrežama. Takve stvari više ne izgledaju retke ili konkurentne. Stoga više ne izgledaju tako luksuzne.

Indeks ultraluksuznih usluga

Bogati zato troše na veće i bolje stvari; stvari koje su često usluge, a ne roba. Economist je napravio indeks ultraluksuznih, svetski priznatih usluga usluga, uključujući sve, od ulaznice za Super Boul do jedenja u restoranu s tri Michelinove zvezdice.

Indeks je porastao za 90 odsto od 2019. A kada su cene robe počele da padaju (2023), nastavio je da raste.

Rastuće cene luksuznih usluga odražavaju istu dinamiku koja je naštetila luksuznoj robi. dobar primer je Le Bristol, možda i najbolji hotel u Parizu. Postoji globalna potražnja za njegovim krovnim bazenom sa kog se pruža pogled na Ajfelov toranj. Mnogi gosti na njegovoj senovitoj terasi provode više vremena fotografišući svoje koktele nego što ih piju. Pa ipak, u Le Bristolu ima manje od 200 soba, što smeštaj čini izuzetno konkurentnim. Noć tamo sada košta dvostruko više nego 2019. godine.

Mnogi ljudi bi želeli da imaju kućne pomoćnice, ali je najbolje teško pronaći. U Americi su im plate oko 50 odsto više nego 2019. godine. Posluga u Palm Biču sada zarađuje više od 150.000 dolara godišnje.

Možete preprodati sat, ali ne možete „preprodati“ dan proveden na Super Boulu. Cena ulaznice dvostruko je veća nego pre nekoliko godina. Prisustvovanje Met Gali, ako uspete da nabavite ulaznicu, duplo je skušlje nego 2019. godine. Obrok u Benuu, restoranu s tri Michelinove zvezdice u San Franciscu, poskupeo je za 78 odsto od 2015. godine.

Hrana možda jeste bolja nego na drugim mestima, alikada jedete u restoranu, ne kupujete samo hranu – kupujete saznanje da tih nekoliko sati niko drugi na svetu nije mogao da sedi za vašim stolom.