Kako je Ajnštajn ulagao svoj novac?

Tri godine pred smrt veliki naučnik i zvezda svog doba, Albert Ajnštajn, napisao je Karlu Zeligu:

Nisam nimalo nadareniji od bilo koga drugog. Samo sam više radoznao od prosečnog čoveka i neću odustajati od nekog problema sve dok za njega ne pronađem pravo rešenje.

Svoju radoznalost Ajnštajn je pokazivao i u svakodnevnom, običnom životu. Volter Ajzakson je u obimnoj biografiji velikog fizičara naveo nebrojeno primera koji potvrđuju da je Ajnštajn od malih nogu bio sklon pitanjima i ispitivanjima. Još kao mali bolestan dečak, zadivljeno je gledao u kompas i pitao se zašto igla pokazuje ka severu, šta to znači da se dva događaja dešavaju istovremeno ili kako bi čovek mogao da primeti da se kreće po zakrivljenom prostoru? Bila su to pitanja, kako je sam Ajnštajn pisao, kojima se ’obični odrasli nikada ne bave’.

Radoznalost je, razumljivo, Ajnštajna odvukla do teme novca, bogaćenja, pa i berze.

Ajnštajn na berzi

Postoji podatak da je Ajnštajn u berzu uložio dobar deo novca dobijenog kao prateći deo Nobelove nagrade. Dvadesetih godina američka berza je doživela procvat do potpunog kraha 1929. Osam godina pre ovog događaja Ajnštajn je dobio Nobela i uložio u deonice. Izgubio je novac iako su tih godina vrednosti rasle četvorostruko i mnogi su pozajmljivali novac da bi učestvovali u berzanskim transakcijama.

S druge strane, Ajnštajn je zapisao da odbija da zarađuje od svoje nauke i da njegov ’lovorov venac nije na prodaju kao pakovanje pamuka’. Ipak, činjenica je da je živeo veoma udoban život uz sve luksuze koji su ga privlačili počev od skupog primerka violine na kojoj je svirao do kuvara koji mu je spremao vegetarijanska jela (pošto je izjavio da on ’ipak nije tigar’). Nakon smrti 1955, posle velikog fizičara ostalo je po današnjoj vrednosti oko 12 miliona dolara što govori da je poznati naučnik umeo sa novcem.

Ajnštajn i kamata

Još je jedna oblast koja je privukla Ajnštajna i njegovu znatiželju. Poznata je njegova definicija kamate kao ’osmog svetskog čuda’ i dodao:

Ko to razume, zarađuje. Ko ne razume, plaća.

Možete pretpostaviti koji bi od dva ponuđena izbora bio Ajnštajnov:

  • Da uzme ponuđenih milion dolara sada ili
  • Jedan dolar koji ima mogućnost da se duplira svakih 30 dana.

Bilo mu je jasno da je ulaganje sa kamatom jedini način zarade i jedini pravi odnos prema novcu ko želi da ga uveća. I sam je očigledno bio onaj ko razume, pa je zarađivao, jedino što je ulagao u nesrećno berzansko vreme.

O novcu

Na stranu Ajnštajnov udoban život i dobra zarada. Zvezda svog doba, veliki naučnik, nije imao visoko mišljenje o novcu i zapisao je da novac ima destruktivnu prirodu. Zagovarao je stav da svako treba da teži da postane čovek vrednosti, a ne čovek uspeha.

Zapisao je i da je jedini oblik života koji je vredan i ima smisla onaj koji se živi za druge.

Ubeđen sam da na svetu nema tog bogatstva koje će pomoći da ljudska vrsta napreduje, pa čak iako je u rukama onih koji su najverniji napretku… Novac može da privuče samo sebičluk i neprestano goni svoje vlasnike da ga zloupotrebljavaju. Možete li da zamislite Isusa, Mojsija ili Gandija sa Karnegi torbama punim novca?“, napisao je genije 20-og veka Albert Ajnštajn.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

1 KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde