Na američkom najvrednijem dokumentu, deklaraciji o nezavisnosti, među mnogim potpisima stoji jedan koji se drastično razlikuje od ostalih. I po veličinu i po stilu. Skoro da bi se mogao svrstati u dizajnerske početke. Upadljivi rukopis pripada Džonu Henkoku. Henkok je bio jedan od bogatijih preduzetnika iz Masačusetsa i jedan od viđenijih američkih patriota koji su učestvovali u borbi za nezavisnost tadašnjih 13 američkih kolonija od Velike Britanije.
Bio je preduzetnik koji je ponekad bio i krijumčar, mada će se ovaj podatak retko potencirati u istorijskim udžbenicima, jer se to danas smatra jednom od podmetačina britanskih vlasti. I u novije vreme države su se stvarale uz veliki osnivački kapital mnogobrojnih interesenata, a kako je to izgledalo pre četvrt milenijuma, zabeleženo je u biografiji Džona Henkoka i njegovih bogatih saboraca u Američkoj revoluciji, takozvanih „Očeva osnivača“.
Na Liberty-ju zaplovili u slobodu
Povećanje poreza na uvoz čaja i druge robe od strane britanskih kolonijalnih vlasti izazvalo je mnogo nezadovoljstva kod američkih trgovaca. Mnogi su se opredelili za krijumčarenje i zaobilaženje plaćanje visokih taksi na robu koja je stizala u bostonsku luku. Najvredniji i najlakši proizvod za obilaženje privrednih zakona bio je čaj. Britanske vlasti u jednoj akciji protiv suzbijanja šverca zaplenile su brod Džona Henkoka simboličnog naziva Liberty. Zaplena koja nije previše uticala na finansijski status Henkoka, jer je harvardski diplomac bio okružen bogatstvom od 350 hiljada tadašnjih dolara. Većinu je nasledio od svog ujaka. Preneseno u današnje vreme, vrednost te sume novca danas bi iznosila oko 9 miliona dolara. Slične akcije kolonijalne vlasti su učestale, a trgovci su bili sve nezadovoljniji. Nekoliko trgovaca i političara bili su spremni na radikalne poteze kako bi doprineli zahuktaloj ideji o nezavisnosti kolonija.
Biznis i krijumčarenje
Jedan od bitnih faktora za revoluciju bila je uloga kompanije British East India Company koja je od kraljevske krune dobila monopol na uvoz robe u svih 13 kolonija, kao i na prodaju iste samo preko svojih agenata. Istočnoindijska kompanija je na taj način preskakala manje kolonijalne trgovce i ostavljala ih bez dodatnog profita. Pritom, Džon Henkok i ostali vlasnici lokalnih trgovačkih organizacija učestvovali su samo u plaćanju poreza Velikoj Britaniji, bez ikakvog učešća u donošenju zakonskih akata ili bilo kakvih pravila koja su se ticala poslovanja i biznisa. Ovo je izazvalo veliki revolt kod budućih Amerikanaca, pa su pronašli alternativu krijumčareći čaj preko holandskih kompanija. Paralelno su se pravila udruženja i planovi kako da se stane na put britanskoj samovolji u važnoj grani privrede, ali i eventualnoj nezavisnosti. Tako je 1753. nastalo udruženje „Očevi osnivači“ koje je napravilo plan za budućnost o civilnom društvu, nezavisnom od kraljevske krune u dalekoj Evropi. Među osnivačima su bili i Bendžamin Frenklin i Džon Adams.
Kad čajanka preraste u rat
Prilika se ubrzo i ukazala pošto je iskorišćeno veliko nezadovoljstvo i među narodom. Napravljena je diverzija koja je u istorijskim zapisima ostala zabeležena kao Bostonska čajanka. Organizovana od strane „Očeva“, akcija je uključila šezdesetak ljudi prerušenih u Indijance iz plemena Mohava koji su upali na brod Istočnoindijske kompanije koji je bio na pristaništu sa robom. Sa broda su u vodu pobacali 350 bala čaja, koji je u to vreme vredeo 18 hiljada funti. Ovakav čaj sa slanom vodom nije prijao „crvenim mundirima“ pa je u znak odmazde, britanski parlament doneo niz kaznenih mera poznatih u kolonijama kao ‚‚Netolerantni akti“. Oni su obuhvatili i zakon u luci u Bostonu, koji je zatvorio gradsku pomorsku trgovinu do plaćanja uništenog čaja. Napori britanske vlade da izdvoji Masačusets za kaznu poslužili su samo kao dodatni razlog za ujedinjenje kolonija i podršku okolnostima koje su dovele do rata.
Papir koji vredi dva miliona
Represija koju su sproveli Britanci posle „čajanke“ izazvala je rat za nezavisnost koji je trajao osam godina (1775-1783). Uz veliku pomoć članova „Očeva osnivača“ i ostalih bogatih industrijalaca američkim patriotama, Velika Britanija je bila je primorana da prizna nezavisnost kolonija. Dokument koji je nastao malo ranije potpisan je četvrtog jula 1776. godine. Parafiran od strane Henkoka (kasnije postao guverner Komonvelta), Frenklina i ostalih, papir je postao relikvija na severnoamerikom kontinentu. Taj datum predstavlja i praznik koji se i danas u SAD slavi uz veliku pompu.
Najvredniji američki dokument danas krasi zidove Nacionalnog arhiva u Vašingtonu. Reči koje se nalaze na deklaraciji poput:
”Svi ljudi su stvoreni jednaki i njihovo neotuđivo pravo je pravo na život, slobodu i težnju ka sreći. Da bi ta prava ostvarili, ljudi stvaraju države i organizuju pravednu vlast. Ako je vlast štetna, oni mogu da je zamene, ukinu i ustanove novu državu“, danas imaju ogromnu vrednost. Neki od nepotpisanih primeraka u kolekcionarskim krugovima vrede i do dva miliona dolara.
