Jedno od najčešćih i najtežih pitanje za svakoga je: šta bi trebalo da radim? Tako se i poslovni svet svakodnevno nalazi na bojnom polju dilema koje su u mnogo slučajeva moralne prirode.
Šta je dobro, a šta nije? Kako da dođete do cilja, kojim sredstvima? Hoćete li povrediti konkurenta ili saradnike? Hoćete li biti otkriveni i koje vas sankcije čekaju?
Na kraju, sve što radite je pitanje etike. Etika se može razmeti kao proučavanje unutrašnjih razloga za postupanje.
Strategija pruža instrumentalne razloge za akciju: ako želite da povećate tržišni udeo, trebalo bi da investirate u bolje marketinške strategije. Ali, etički razlozi su unutrašnji. Oni vam govore šta bi trebalo da cenite i radite, bez obzira na druge želje i ciljeve. Posao etičke teorije je da objasni koji unutrašnji razlozi postoje, odakle potiču i kako vam mogu pomoći u donošenju teških odluka.
Nažalost, kao i u svakoj nauci, ne postoji jedna ujedinjena teorija. Umesto toga, postoje najmanje tri osnovna oblika etičkog rasuđivanja koja određuju šta bi trebalo da radite. Ove osnovne oblike rasuđivanja ponudili su Bentam, Kant i Aristotel. Njihove teorije vam mogu pružiti i praktične lekcije.
Najveća sreća za najveći broj ljudi
Bentam je osnivač utilitarizma, etičke teorije čija moć leži u njenoj jednostavnosti. U utilitarizmu postoji samo jedna etička obaveza: kako bi Bentam rekao, osigurati „najveću sreću najvećeg broja ljudi“. Bentam je sreću shvatao kao zadovoljstvo i izbegavanje bola.
Logika utilitarizma je elegantna i snažna. Svako želi da živi dobar život, da uživa u zdravlju, dugom životu, dobrom poslu i međuljudskim odnosima. Međutim, princip jednakosti zahteva prihvatanje da svi životi imaju jednaku vrednost iz nepristrasne perspektive. Zato bi trebalo da postupate na način koji omogućava što većem broju ljudi da vodi dobar život.
Za lidera, utilitarizam pruža mnoge korisne resurse. Važno je primeniti test na svaku odluku ili strategiju: da li će doneti više koristi nego troškova u celini? Ako ne, onda verovatno ne bi trebalo to da radite. Postoje čitave industrije koje ne bi prošle utilitaristički test, poput ilegalne trgovine narkoticima, duvanske industrije, a možda čak i određeni modeli društvenih mreža i prerađene hrane.
Kada donosite odluke
Utilitarizam je moćan, ali ne može biti potpuna teorija etike. Zamislimo hipotetički slučaj u kojem biste mogli da spasite pet bolesnih ljudi tako što biste ubili jednog zdravog i presadili njegove organe u petoro drugih. Da li bi to bilo dopušteno?
Za posvećenog utilitaristu, odgovor je jasan – da, jer se ubija jedna osoba da bi se spasilo pet, čime se stvara ukupna korist. Međutim, većina ljudi bi instinktivno odgovorila ne, jer bi to značilo kršenje važne dužnosti prema tom pojedincu.
Utilitarizam se zasniva na dužnosti da se stvori neto korist za čovečanstvo u celini. Međutim, primer transplantacije i slični slučajevi ukazuju na nešto drugačije – na moćne dužnosti koje imamo prema određenim ljudima i grupama, a koje oblikuju i ograničavaju našu obavezu prema svetu u celini. Razumevanjem ove razlike možete da uočite specifične dužnosti svuda oko vas. Na primer, imate posebnu dužnost prema zaposlenima, kupcima, akcionarima, imate dužnost da nadoknadite neku štetu koju ste naneli, da osigurate pravedan ishod.
Ako odluka koju donosite nanosi štetu, zapitajte se: da li koristite osobu ili grupu kao puko sredstvo za postizanje nekog cilja?
Kant i šta je ispravno?
A, šta su te dužnosti i odakle dolaze? U slučajevima poput primera sa transplantacijom, one vas mogu sprečiti da ostvarite najveće ukupno dobro. Imanuel Kant (1724-1804), nemački filozof prosvetiteljstva, jedan je od najvećih mislilaca svih vremena, pre 200 godina je ponudio ljudima svoju deontologiju ili nauku o dužnostima. Po Kantu, nešto je dobro ili loše u zavisnosti od posledica ali i čovekom osećanju. Kantova etička teorija se zasniva na dužnosti.
Kant piše da čovek mora da ima osećaj dužnosti. Kada kaže dužnost, misli na dužnost prema postupanju u skladu sa najvišim moralnim zakonom. Kant insistira na tome da to postupanje mora da bude slobodnom voljom. Ne postoji opcija u kojoj vas neko natera da budete moralni.
Ali, kao deo njegove deontologije, Kant je ljudima ponudio jedno strogo pravilo:
Uvek je pogrešno lagati bez obzira na okolnosti.
Za ovaku tvrdnju nudi više argumenata, ali najjači je argument koji je oslanja na autonomiju. Kada nekoga lažete, uskraćujete mu sve informacije koje su im potrebne da bi samostalno doneo odluke. Ako nekome ne dajete sve informacije, ne činite mu samo medveđu uslugu, već umanjujete ono što je ljudsko u njemu, humanost.
Jer, po Kantu, čovek je definisan kao biće koje ima sposobnost da pravi izbore. Čovek je definisan slobodom. Kada nekoga lažete, tretirate ga kao lutku ili marionetu koja igra kako vi svirate, po vašim planovima, ne njegovim.
Da li me žena vara?
Recimo da vam se prijatelj obrati i pita da li ga žena vara? Pod pretpostavkom da znate da njegova žena ima vezu sa drugim muškarcem. Ali, da biste zaštitili osećanja prijatelja, lagaćete i reći: Naravno da te ne vara!
Ovako prijatelju uskraćujete informaciju koja mu je neophodna da bi doneo svoju samostalnu odluku o svom životu i braku. Umanjujete njegovu autonomiju.
Kant je bio mišljenja da od ljudi ne treba da pravimo decu i nikada ne treba da lažemo. Treba da ih tretiramo sa dostojanstvom koje zaslužuje njihova autonomija.
Objekte poput kamenja ili zgrada, možete koristiti kako god želite da biste postigli određene ciljeve. Ali ljudi nisu takvi. Ljudi imaju slobodnu volju i sopstvene projekte i ciljeve. Ljudi imaju osnovnu dužnost da prepoznaju ovaj poseban status u načinu na koji ga tretiraju. Ovo se sažima u poznatom Kantovom postulatu:
„Postupaj tako da čovečanstvo, kako u svojoj ličnosti, tako i u ličnosti svakog drugog, uvek upotrebljavaš kao cilj, a nikako samo kao sredstvo.“
Ovo može zvučati apstraktno, ali ima veoma praktične posledice u nekim od najtežih etičkih odluka s kojima se možete suočiti. Srećom, poslovni lideri obično ne moraju da donose odluke o životu i smrti. Ako odluka koju donosite može naneti štetu, zapitajte se: da li koristite osobu ili grupu isključivo kao sredstvo za neki cilj? Ako je odgovor da, trebalo bi da pažljivo razmislite da li je ta odluka ispravna. Ovo je samo jedna od perspektiva koju je ponudio Kant i koja vam može pomoći u svakodnevnom odlučivanju.
