Jedan od čitanijih poslovnih savetnika Marsel Švantes piše:
“Kada radim sa klijentima, volim da održavam liderstvo jednostavnim:
sve se svodi na ispunjavanje potreba ljudi i pomoć da rastu. To je to.
Kada zaposleni ne dobiju alate, vreme, razvoj, očekivanja, viziju ili resurse koji su im potrebni za uspeh, oni se povlače. Moral opada i prestaju da mare.
I iskreno? Mnogi odustanu čak i u prvih nekoliko nedelja na poslu, piše o svojim iskustvima Švantes.
Lideri i surova istina
Ovo je surova istina: nije svako u menadžmentu tu gde treba da bude. Neki ljudi jednostavno nisu stvoreni da vode druge, a kada osvanu na rukovodećim pozicijama, stvari brzo postaju toksične.
Koliko su vođe loše kada oteraju dobre saradnike i zaposlene? Po Švantesu, ovo su četiri karakteristike ili ponašanja koja je nazvao najgorim.
Odbacuju ideje svojih ljudi
Pošto zaposleni najbolje poznaju nijanse svog svakodnevnog rada, menadžeri mogu da steknu njihovo poverenje tako što će ih prvi konsultovati za mišljenja, ideje i savete. Postavljanjem pitanja o tome šta funkcioniše, a šta ne, gradi se atmosfera poverenja u kojoj se svi osećaju sigurno uvereni da doprinose vrednim idejama i dele zabrinutosti koje mogu pomoći u rešavanju problema.
Zaposleni svih generacija danas žele da budu saslušani i viđeni, da napreduju u poslu, žele da osete da imaju vlast nad svojim odlukama i žele da drugi cene njihov doprinos i ideje. To je dovoljan razlog da ustanu ujutru i sa entuzijazmom krenu na posao, umesto da beže od svojih šefova.
Ljudi su brojevi
„Neki menadžeri vide zaposlene samo kao alat za postizanje rezultata. Takva radna mesta su obično strogo hijerarhijska, pod visokim pritiskom i vođena isključivo profitom. Saosećanje i empatija? Ne postoje.
Rezultat? Izgaranje, visoka fluktuacija i užasna radna atmosfera. Zaposleni su pod stresom, nezainteresovani i stalno traže izlaz. Ako vam posao deluje kao da ste samo još jedan šraf u mašini, to verovatno nije mesto gde ćete rasti“ u svojoj knjizi Humano liderstvo piše Švantes.
Majstori za mikromenadžment
Mikromenadžeri ne veruju svom timu i zato nadgledaju, kontrolišu i odbijaju da delegiraju. Svaka odluka prolazi kroz njih. Svaki zadatak mora biti urađen isključivo na njihov način.
Ovo stvara gušeću, kreativno ubitačnu atmosferu u kojoj se zaposleni osećaju kao da samo izvršavaju naređenja, umesto da zaista doprinose. Ako šefovi ne dozvole ljudima da rade svoj posao bez stalnog uplitanja, oni će pre ili kasnije otići.
Lideri koji sakrivaju informacije
„Jeste li ikada radili za menadžera koji drži ljude u neznanju? Onaj koji uskraćuje važne informacije, ne deli ključne odluke i vodi posao po principu „treba da znaš samo ono što ti kažem“ (a nikad ne kaže ništa korisno)?
Ovo nije samo loše liderstvo. To je ozbiljan udarac poverenju.
Poverenje je temelj svakog uspešnog tima. A poverenje ne postoji bez transparentnosti.
Sjajni lideri otvoreno dele informacije, uključuju tim u donošenje odluka i grade kulturu poverenja. Kada se to dogodi, zaposleni:
- Rade angažovanije
- Više poštuju liderstvo
- Osećaju se osnaženo da uvode inovacije
- Brže rešavaju probleme
Želite da zadržite najbolje ljude? Tretirajte ih kao ljude. Povežite se s njima. Podržite ih. Dajte im ono što im je potrebno da napreduju. Jer kada ulažete u svoj tim, služite njihovim potrebama i uklanjate prepreke s njihovog puta, oni će prolaziti kroz zidove za vas i tako postajete lider za koga svi žele da rade“, poručuje Švantes.
