Koje lekcije direktori mogu da nauče od Jirgena Klopa?

Foto: Bonitet.com / Midjourney

Ok, Jirgen Klop je sportski menadžer, jasno je da postoji granica do koje on može naučiti korporativne menadžere tome kako da rade svoj posao. U čemu je glavna razlika? Menadžeri u firmama obično nisu zamena za roditelje svojim podređenim, ne grle ljude posle uspešnog sastanka i ne koriste tehniku geggen pressinga protiv konkurencije. Ali Klop je spomenuo nešto što je ključni sastojak uspeha u skoro svim sferama života: energiju.

Ako bismo rečenicu koja se često koristi kao opis uživanja: „Kako li je Bogu, ako je meni ovako?“ stavili u kontekst poslednje vesti o jednom od najpopularnijih fudbalskih ličnosti današnjice, glasila bi „Ako je Jirgenu Klopu ovako, što ja da se žalim?“

Pre nekoliko dana, Klop je najavio da će krajem ove sezone napustiti poziciju menadžera fudbalskog kluba Liverpool. Njegov tim je vodeći na tabeli u Premijer ligi, najgledanijem takmičenju u najpopularnijem sportu na svetu. Njegov posao je siguran — ugovor mu ističe tek 2026. — i on tvrdi da ga i dalje voli. Ali posle osam godina na tom mestu kaže da mu ponestaje energije. Njegovi resursi su ograničeni, rekao je i istakao ne želi da, narodski rečeno, „ošljari“.

On nije prva high profile osoba koja je donela ovakvu odluku. Džasinda Ardern je podnela ostavku na mesto premijera Novog Zelanda pre godinu dana, rekavši da više nema „dovoljno goriva u rezervoaru da obavlja taj posao“. Džef Kindler je naveo ekstremne zahteve svoje pozicije kao razlog kada je 2010. otišao sa čela kompanije Pfizer, i istakao da se raduje „punjenju baterija“. Ali ovakva priznanja ipak retko čujete od čelnih ljudi kompanija.

Šta mogu direktori da nauče?

Energija je jedan od onih faktora koji razlikuju šefove od podređenih. Sposobnost, ambicija i sreća igraju veliku ulogu u penjanju po hijerarhijskoj lestvici. Ali energija igra veliku ulogu. Izuzetno uspešni ljudi pregledaju sve mejlove i odrade kompletan trening pre izlaska sunca. Ne otkazuju sastanke jer se osećaju pomalo umorno i manje je verovatno da će „prikunjati“ sredinom popodneva. Provedu celu noć na prekookeanskom letu i pravo sa aerodroma idu u kancelariju.

I sve ovo rade na putu ka uspehu. A onda kada uspeju i kada pričate sa ljudima koji su stigli do izvršnih pozicija, ističu koliko je posao intenzivan i koliko je teško „isključiti se“. Naime, većina organizacija su piramidalne i kako odluke postaju teže i važnije, one padaju na pleća sve manjeg broja pojedinaca.

Menadžer mora redovno da pokazuje lice zaposlenima, a to ne može biti lice nekoga ko izgleda kao da nije spavao dve nedelje. Moraju da se sastaju sa izvršnim i upravnim odborima, upoznaju investitore, prisustvuju beskonačnim networking događajima i, na sve to, odvoje vreme i za to da neke zadatke zapravo i završe. Raditi na ovakvim pozicijama je i fizički zahtevno, što znači da određeni tipovi ljudi imaju prednost u odnosu na druge. Naravno, pomaže i to da nemate previše drugih obaveza u toku dana, što ne ide u prilog ženama-menadžerima, koje obavljaju više kućnih i porodičnih poslova nego muškarci.

Neki srećnici su prirodno „projektovani“ za visoke pozicije

Jedan od glavnih osobina koja može biti plus direktorima je ekstrovertnost. Istraživanje o tome kako CEO-ovi koriste svoje radno vreme, koje je sprovela London School of Economics, pokazalo je da oni provode 70 odsto svog vremena u interakciji sa kolegama i klijentima. Ako ste osoba koja energiju crpi iz druženja sa drugim ljudima, ovo je kao da imate telefon koji je napunjen sve vreme. Ako ste introvertni  i komunikacija sa drugima vas iscrpljuje, baterija će vam biti na 1 odsto i samo je pitanje vremena kada ćete se potpuno isključiti.

Neki srećnici su prirodno, na mitohondrijalnom nivou, „projektovani“ za visoke pozicije: mogu da prežive na tri sata sna i ne znaju kako je pritiskati snooze na alarmu. Ali ako niste pobedili na ovoj biološkoj lutriji, to ne znači da treba da odustanete. Utvrdite šta vas „razbuđuje“ i osnažuje a šta vas iscrpljuje. To mogu biti treninzi u cik zore, kratke dremke popodne ili prosto „zaključavanje“ određenih termina u kalendaru; kada je vodio Amazon, Džef Bezos bi ciljao na osam sati sna noću i trudio se da ne zakazuje sastanke pre 10 ujutro. Praktično, prioritizovao je odmor. A za Bezosa ne možemo reći da nije uspešan. Dakle prošlo je vreme histeričnih japija koji se hvale kako ostaju do sitnih sati u kancelariji a da su ujutro u osam prvi na poslu. NIKO nema TOLIKO posla. Ako ne verujete nama, verujte Bezosu.

Priznajući da se njegove zalihe energije sada iscrpljene, Jirgen Klop nas je podsetio na nešto čime se lideri ne „hvale“ često: koliko su njihove uloge blagoslov ali i kazna. Njegova odluka da okači trenerku Liverpool-a ‘o klin’ podseća na aforizam još jednog velikog fudbalskog menadžera, ser Aleksa Fergusona. „Naporan rad je talenat“, voleo je da kaže ser Aleks. „Ali to je i jednostavno naporno“.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde