Voren Bafet nije samo jedan od najvećih investitora našeg vremena, on je takođe neiscrpni izvor vanvremenskih istina. Jedna, možda i najvažnija a nažalost i najpotcenjenija, njegova izjava nema nikakve veze sa tržištima ili investiranjem, već sa ljudskim srcem. „Ako doživite moje godine i niko o vama ne misli ništa dobro, niti ima da kaže nešto lepo, nije me briga koliki vam je bankovni račun, vaš život je katastrofa.“ Ovo je Bafet rekao studentima na Tehnološkom univerzitetu Džordžije pre mnogo godina, odgovarajući na pitanje kako definiše uspeh.
Ljubav kao mera uspeha
U svojoj biografiji, „Snežna grudva: Voren Bafet i posao života“ (The Snowball: Warren Buffett and the Business of Life), on se nadovezuje na svoj raniji citat, sa iskrenošću i uvidom koji samo zrele godine mogu doneti.
„U osnovi, kada dođete u moje godine, zaista ćete meriti svoj uspeh u životu po tome koliko ljudi koje želite da vas vole vas zaista i voli. Znam puno ljudi koji imaju mnogo novca, koji dobijaju nagrade, organizuju dobrotvotne večere i po kojima se nazivaju novoizgrađena bolnička krila. Ali istina je da ih niko na svetu ne voli. To je krajnji test kako ste živeli svoj život… jedini način da dobijete ljubav je da budete laki za voleti… Što više ljubavi dajete, to više dobijate.“
Ovo se kosi sa svim onim čemu nas društvo uči poslednjih decenija. Usađena nam je ideja da je uspeh napredovanje, brže penjanje uz korporativnu lestvicu, veća zarada, isticanje… Ali ova kultura „na prvom mestu JA“ je iscrpljujuća, izoluje nas i vremenom nas čini manje uspešnim u stvarima koje su zaista važne: poput poverenja, poštovanja, lojalnosti i uticaja koji je zaista važan.
„Lideri jedu poslednji“
Zato je u poslednje vreme u poslu sve popularniji pristup „lideri jedu poslednji“. Oni najbolji ne traže prvo mesto. Oni brinu o drugima. Oni služe, osnažuju, treniraju, mentorišu i pomažu drugima da izrastu u najbolje verzije sebe. To je njihova mera uspeha. I ona je u postpunosti u skladu sa Bafetovim ultimativnim testom uspeha? Uspeti ne znači biti bogat, već postići da se ljudi koji su vama važni osećaju viđenim, cenjenim i voljenim od strane vas kao i da na njih ostavite dovoljno pozitivnog uticaja da bi vas oni voleli.
Ova ideja se sada čini relevantnijom nego ikad. Kada pogledamo oko sebe svuda vidimo podele, sumnju, strah, mržnju, nasilje… Ako pogledamo bliže, po svojoj kancelariji ili radnom prostoru, vidimo (i osećamo) kako je rad na daljinu stvorio distancu. Lojalnost zaposlenih je na istorijski niskom nivou a burnout gotovo da nikog ne zaobilazi. Bafetova poruka sadrži sve to: Vaše nasleđe kao lidera – bez obzira na vaš nivo u organizacionoj šemi – neće biti kompanija, odeljenje ili tim koji ste izgradili. Biće to kako ste se ophodili prema ljudima na tom putu.
Kako živeti „Bafetov princip“ u svetu orijentisanom ka rezultatima?
Evo četiri praktična, ponekad kontraintuitivna, načina za izgradnju života i karijere utemeljenih u Bafetovoj verziji uspeha:
1. Vodite nesebično: ne očekujte ništa zauzvrat
Najbolji lideri daju prvi. Oni podižu druge bez beleženja rezultata. Oni podučavaju, razvijaju i podržavaju – čak i kada nema očiglednog povraćaja uloženog. Istraživanja pokazuju da nesebični lideri grade posvećenije, lojalnije i produktivnije timove. Zašto? Zato što se ljudi sećaju kako ste učinili da se osećaju: cenjeno, osnaženo, bezbedno. To je ljubav o kojoj Bafet govori i koja ne košta ni dinara.
2. Stvorite kulturu „strateške ljubavi“
Bafet je jednom rekao: „Volim svaki svoj radni dan. Bukvalno uplešem u kancelariji i radim samo sa ljudima koje volim…“ Voleti svoj posao i svoj tim je poslovna prednost. Ali to je početna tačka koju većina kompanija propušta. Zajedničke vrednosti prikazuju se u svakodnevnom ponašanju i normama koje okupljaju ljude da čine velike stvari i daju ogromnu prednost. Većina kompanija će reći ( a većina menadžera i uspeti da izdeklamuje) da imaju „snažnu korporativnu kulturu“ ali njihove vrednosti moraju biti mnogo više od reči ispisanih na papiru ili foto-tapeti u sobi za sastanke. One moraju biti ugrađene u svakodnevno poslovanje, oblikovati način na koji lideri vode, zapošljavaju, unapređuju, disciplinuju, otpuštaju i donose odluke.
Kompanije koje grade podsticajnu kulturu vođenu vrednostima uvek će raditi bolje od onih koje to ne čine. Zašto? Zato što će se ljubav i briga, demonstrirane kroz zajedničke vrednosti na poslu, manifestovati u većem poverenju, energiji, saradnji, zajedništvu i radosti.
3. Nadogradite „zlatno pravilo“ na „platinasto pravilo“
Zlatno pravilo kaže: „Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se oni ponašaju prema tebi.“
Platinasto pravilo je drugačije: „Ponašaj se prema drugima onako kako oni žele da se prema njima postupa.“
Razlika je u emocionalnoj inteligenciji i empatiji. Potrebna je radoznalost, poniznost i spremnost da prilagodite svoj stil potrebama nekog drugog. Bez obzira da li dajete povratnu informaciju ili ocenu rada, podržavate zaposlenog ili gradite poverenje u timu, upravo taj način razmišljanja razdvaja prosečne lidere od saosećajnih – i uspešnih.
4. Radite ono što volite – a zatim pomozite drugima da urade isto
„U svetu biznisa, najuspešniji su oni koji rade ono što vole“, kaže Bafet. Poruka je da ne treba samo da slepo jurite ka uspehu. Uskladite svoj posao sa onim što vas zaista pokreće, na dubljem nivou, pronađite šta vas ispunjava a zatim pomozite drugima da urade isto. Veliki lideri pomažu ljudima da rade posao koji je važan njima, a ne samo kompaniji.
Ako još ne znate šta volite, postavite kao prioritet da to shvatite. Jer energija koju unosite u svoj posao je zarazna. I kada ljudi vide tu iskru u vama, slediće vas.
Bafetovim rečima, jednostavno: „Što više ljubavi dajete, više dobijate.“ U liderstvu kao i u životu to je jedina metrika koja je zaista važna.
